ШТА КАЖЕ „ЦАРГРАД ТВ“?

Ево анализе са руског сајта „Царград ТВ“:“Посета Романа Абрамовича Москви, ослобађање команданата „Азова“, захтев за продужење житног договора одмах након тога, а такође и напади на Керч и Ростовску област уз скоро истовремено признање Кијева да је напао Кримски мост – сви ови догађаји нас припремају за најстрашнију недељу Новог светског поретка, где ће покушати да сломе Русију како на бојном пољу тако и унутар њеног политичког система.

Пре самита НАТО-а у Виљнусу кијевском режиму треба да докаже бар неку врсту „контранапада“, а то значи да ће непријатељ учинити све што може да такав напад прикаже. Али што је још страшније – и унутрашња пета колона, тзв. партија „срамног мира“ ће учинити последњи покушај да приволи непослушну Русију да клечи и дигне белу заставу. Сада је куцнуо час храбрости, а знамо шта је сада у питању. Победа може бити само коначна, а замрзавање сукоба ће дати времена непријатељу да обнови снагу и да удари још јаче.

Као гром из ведра неба, стигла је вест о ослобађању команданата „Азова“ – Турска је Кијеву предала неонацисте, заборављајући на договоре са Русијом. Сви команданти Азова који су се предали приликом ослобађања Мариупоља од стране наших хероја требало је да остану у Турској до завршетка руске специјалне војне операције у Украјини. А и тај договор је био плод деловања „пете колоне“ у самој Русији. После свега, ситуација је одвратна. А представник Кремља Дмитриј Песков каже да је Москва преварена, али додаје:“У контексту припрема за самит НАТО-а, Турска је била под великим притиском, а Анкара, као чланица алијансе, показује солидарност са њом, Русија све одлично разуме.“

Изгледа као да Русија, кад су компромиси са непријатељем у питању, све разуме. Али, то је Русија којом влада некаква квазеилита, која дозвољава само „рат по правилима“. Туђим, не руским. Патриотима је нејасан такав приступ, као и борцима на фронту. А постоји и мишљење политичких стручњака који подсећају на улогу олигарха Романа Абрамовича у ономе што се догодило са нацистима „Азова“. Управо је Абрамович учествовао у размени команданта „Азова“ за наше борце и, између осталог, украјинског бизнисмена Виктора Медведчука. И сада, пошто је опет стигао у Русију (према изворима у Москви), има неке задатке да обави.

Зашто је Абрамович дошао у Москву? Дошао је, дакле, поводом ослобађања нациста. Команданти „Азова“ – Прокопенко, Паламар, Волински, Хоменко и Шлега вратили су се из Истанбула у Кијев. Наравно, Зеленски је поново успешно одиграо медијску улогу и лично их је срео, – приметио је политиколог Алексеј Пилко на свом Телеграм каналу. – Ако руске власти не разумеју да оваквим поступцима у корену секу своју подршку у друштву, онда је то проблем руске власти. Али сигурно ће бити дугорочних последица таквог „чудног рата”. Јер је ослобођење нациста много горе од оружане побуне Пригожина.

Иначе, одмах по приспећу неонациста из Турске у Украјину, одржана је конференција за новинаре, на којој су команданти „Азова“ обећали повратак на фронт. Наши борци их већ чекају, обећавајући да више нико од неонациста неће бити заробљен. Сви проблеми са њима биће решени на лицу места.

Када су медијске фанфаре Зеленског утихнуле, почели су ракетни удари.

Заменица министра одбране Украјине Ана Маљар рекла је да Кијев преузима одговорност за напад на Кримски мост. Претходно украјински неонацисти нису признали овај терористички напад. А сада – невероватна искреност:“Прошло је 273 дана откако смо задали први ударац на Кримском мосту који је имао за циљ да поремети логистику Руса“.

Убрзо након овог признања, покренут је нови напад на Кримски мост. Крстарећу ракету је оборио наш ПВО систем у области Керч, како је известио руководилац са Крима, Сергеј Аксјонов:“У области Керча, снаге ПВО обориле су крстарећу ракету. Без штете и жртава. Молим све да остану мирни и верују само поузданим изворима информација.“

Неко време је био обустављен саобраћај на Кримском мосту. Вероватно се кијевски режим надао да ће изјавом Маљарове „подгрејати” тему новог поготка који би тешко оштетио Кримски мост. Срећом, руски војници нису дали шансу нацистима да остваре свој циљ.

Осим тога, ракетни удар је нанет и у Ростовској области. Како је рекао губернатор Василиј Голубев, жртава није било, али се штета још утврђује:“Данас око 12 часова наш ПВО систем је брзо прорадио. Украјинска ракета оборена је у области између Каменска и Доњецка. Нема жртава. Шрапнели су делимично оштетили кров више објеката.“

У недостатку стварних победа на фронту, Кијев прибегава добро познатој тактици. Покушава да створи привид победе. Штавише, потребно је оставити утисак на самит НАТО-а – он ће се одржати 11. и 12. јула. И овде се поново враћамо на већ изречену тезу о најстрашнијој недељи Новог светског поретка. Питање није у заоштравању ситуације, већ у нашој спремности да одбијемо ударце – и војне и политичке.

Занимљиво је да украјински посматрачи, који задржавају остатке разума, све савршено разумеју. Јасно је да самит НАТО-а у Виљнусу неће оправдати очекивања кијевског режима за улазак Украјине у алијансу. Званично, Бела кућа је већ саопштила да Кијев нема шансе да добије чланство.

„На основу прелиминарних изјава, Кијеву је обећано да ће договорити дугорочни програм подршке НАТО-а, а САД ће понудити модел пружања војно-политичке помоћи сличан оном који се пружа Израелу. Такође ће бити формиран савет Украјина-НАТО. Али нико не говори о позиву Украјини да се НАТО пакту придружи. Напротив, има изјава да неће бити позива. Штавише, чак и након завршетка рата, изгледи за улазак Украјине у НАТО су прилично двосмислени, судећи по изјавама Бајдена,“рекао је политички аналитичар украјинског издања „Страна” Денис Рафалски.

Информативно – псхолошку акцију украјинске стране и руске пете колоне анализира блогер Михаил Звинчук:“Није тајна да су губици јединица Оружаних снага Украјине које су учествовале у биткама на линији фронта огромни. Неки од оних који су били у правцу Запорожја већ су допуњавани мобилисаним људима. Ови удари (на Крим и Ростовску област, као и ослобађање команданата „Азова“) треба да убеде и украјинске јединице и плаћенике да тобоже побеђују. А то би их, како је планирано, требало натера да пређу у офанзиву, а не да панично беже са првих линија, видећи бесмисленост онога што се дешава са Украјином.“

Наравно, у наредним данима овакви напади на руске положаје ће се само повећати, кажу аналитичари: „Пошто се украјинске формације неће натерати да јуришају на упоришта без притиска споља, неопходно је припремити се за разне сценарије. Схватајући да за нас постоји само један циљ – Победа. А с обзиром на постојање Украјине као државе изграђене на принципима анти-Русије, таква победа је неопходна. Дакле, идемо на Кијев. А о Лавову ћемо да размислимо“.

ДА ЗАКЉУЧИМО
Године 2023. од рођења Христовог, против Кога НАТО води рат Украјине на Русију, 17. јула, на дан Светих Царских Мученика, које је Запад преко бољшевика убио и Русију као царевину укинуо, истиче уговор о извозу жита из Украјине преко Турске – тобож, за сиромашне земље, а, у ствари, ради стицања огромне зараде западних мултинационалних компанија. Ердоган, који је, сасвим издајнички, нацисте „Азова“ пустио да се врате на фронт у Украјину, уцењује Русију да се уговор о извозу жита продужи. Руски аналитичари кажу – ако се попусти пред уценама, то неће бити знак добре воље, него сведочанство о слабости руске спољне политике, и уцене ће се наставити.

Остаје нам да чекамо и надамо се. Русија, да би опстала, мора да победи. Све остало су заваравања.

др Владимир Димитријевић