PUTIN O CRKVENOJ SITUACIJI NA UKRAJINI

Na redovnoj godišnjoj konferenciji za štampu krajem 2018, Vladimir Putin je, između ostalog, govorio i o crkvenoj situaciji na Ukrajini posle odluke carigradskog patrijarha Vartolomeja da podrži raskolničku „autokefalnu crkvu“:

„Ono što se sad dešava u Pravoslavlju je, kako narod kaže, umu neshvatljivo. To je direktno mešanje države u crkveni, religiozni život. Takvih stvari nije bilo još od doba Sovjetskog Saveza. Eto šta su, na nesreću, stvorili: ujedinjenu raskolniču crkvu stambulske jurisdikcije. To je to: ne sviđa im se moskovska jurisdikcija, zato evo stambulske jurisdikcije. Obratite pažnju: Ukrajinska Crkva Moskovske patrijeršije bila je sasvim nezavisna. Možda se o tome malo zna, ali to je faktički sasvim nezavisna Crkva. Oni su radili sve samostalno, i episkope su birali sami. Jedina veza je bila duhovna, pominjali su Patrijarha moskovskog i sve Rusije. I to je sve. A gledajte kakvu sad nezavisnost dobijaju iz Turske, od turske patrijaršije.

Oni ( Carigrad ) će obavljati i postavljenja, i to mnoga, a davaće i pare u Stambul, što je najbitnije. Mislim da je Vartolomejev najvažniji motiv da potčini tu teritoriju, i da na tome još i zarađuje. Smatram da je to najbitniji motiv, pored, naravno, podsticaja iz Vašingtona. To što je američki državni sekretar ovim povodom telefonirao u Kijev i razmatrao datu temu – to se ni u šta normalno ne može uklopiti. To je nedopustivo. Ipak se dešava. I to uoči predizborne kampanje, samo da bi se rascep između ruskog i ukrajinskog naroda produbio. To je, naravno, politička pozadina, i ništa dobro u vezi sa religioznim slobodama od toga biti neće. To je javno i grubo kršenje verskih sloboda. Od svega me najviše brine što sledi preotimanje imovine, koje, suštinski, već traje. To može biti vrlo teško, i može da dobije, ne daj Bože, krvavi rasplet, što niko ne bi želeo. Žao mi je ljudi koji će braniti svoja prava, oni su nezaštićeni i nenaoružani, to su uglavnom starije žene. Ali opasnost od otimanja imovine postoji“.

Tako je Putin uočio suštinu strašnih zbivanja koja čekaju Ukrajinu zato što je carigradski patrijarh stao na stranu neprijatelja Crkve od Istoka.

SMRT PRAVOSLAVLJU, REČE KARL BILT

Švedski lumen i glasnogovornik „svetske zakulise“ (izraz Ivana Iljina), Karl Bilt, izjavio je godine 2014. da je Rusija devedesetih bila bolja država nego danas, jer je stremila demokratiji i zapadnim vrednostima, a danas stremi pravoslavlju: „U današnjoj Rusiji situacija je mnogo gora. Putin demonstrira privrženost ne međunarodnim vrednostima, već pravoslavnim. Njegova podrška Asadu u Siriji može se objasniti time što je Asad štitio pravoslavne u Siriji. Pored toga, pravoslavlje je opasnije od islamskog fundamentalizma i zbog toga predstavlja najveću opasnost za zapadnu civilizaciju.“

Ovu izjavu je dao povodom vraćanja Krima Rusiji. I nije se šalio, očito.

Rečeno – učinjeno! „Zapadna civilizacija“ je odmah reagovala, rešivši da udari na Crkvu od Istoka.

U ovom trenutku, svetsko pravoslavlje našlo se na najžešćem udaru gospodara tame gobalizma, i to na svim frontovima. U Siriji, posle krvavog rata koji su džihadisti vodili za račun Imperije sa Zapada, Antiohijska Pravoslavna Crkva je osakaćena – ogroman broj vernika je ubijen, a hramovi i oltari su razoreni. Vlasti u Gruziji, u ime NATO i EU „vrednota“, nastoje da legalizuju „seksualno vaspitanje“ i „nestandardnu seksualnu orijentaciju“. U Grčkoj, zapadni stavljenik Cipras( svojevremeno maskiran u „antiglobalističkog levičara“ ) izbacuje Crkvu iz saveza sa državom, koji je, inače, do sada bio zapečaćen Ustavom. Svetosavska Crkva se, uoči osam vekova autokefalije, od Makedonije do Crne Gore bori za granice svoje autokefalnosti. Naravno, cilj naših neprijatelja je i oduzimanje kosovsko – metohijskih svetinja srbskom narodu. Najžešći udar Imperije, međutim, izvršen je na kanonskoj teritoriji Moskovske Patrijaršije, usred Ukrajine, sa srcem u Kijevu, u kome je 988. godine Sveti knez Vladimir krstio ruski narod.

PISMO PATRIJARHA KIRILA

Patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril uputio je pismo poglavarima svih pomesnih Crkava, obaveštavajući ih da je 15. decembra 2018, u jednoj od najvećih svetinja ruskog pravoslavlja, Svetoj Sofiji Kijevskoj, održan raskolnički psevdosabor. Učestvovali su raskolnici „Kijevske patrijaršije“ i druge nekanonske strukture – „Ukrajinske autokefalne pravoslavne crkve“. Međutim, kanonska Ukrajinska Crkva na čelu s Mitropolitom kijevskim i cele Ukrajine Onufrijem odbila je da učestvuje u ovoj manifestaciji smatrajući je „nezakonitim skupom“. Ona broji 12.348 parohija, što je dvostruko više od ukupnog broja parohija koje čine novu pseudocrkvenu strukturu. Kanonska Ukrajinska Crkva broji 10.424 sveštenoslužitelja, 211 manastira i 4.721 monaha.

Patrijarh Kiril je podsetio da je proces „davanja autokefalije“ pokrenuo lider svetovne vlasti zemlje radi sopstvenih političkih ciljeva. Porošenko ne samo da je prisustvovao lažnom „saboru“, već je sedeo u njegovom prezidijumu. U „saboru“ je učestvovao i predsednik Vrhovne Rade Ukrajine, unijata Parubij, koji je najavio da predstoji glasanje o nacrtu zakona o lišavanju Ukrajinske Pravoslavne Crkve prava da se naziva u skladu sa svojim ustavnim nazivom. „Cilj ove promene naziva je vršenje preregistracije svih parohija i manastira, proglašavanje nevažećim dokumenata o pravima kanonske Crkve na hramove i drugu crkvenu imovinu,“ istakao je patrijarh Kiril. Jednom rečju, otimanje hramova i imovine kanonskoj Crkvi.

Ruski patrijarh je istakao da je najstrašnije od svega što je Carigradska patrijaršija stala iza raskolnika, šaljući na lažni sabor mitropolita galskog Emanuila i obećavajući „tomos o autokefalnosti“ onima koji nemaju blagodati Duha Svetoga:“Ubeđen sam da se u Ukrajini danas ne ogleda sukob interesa Moskovske i Carigradske patrijaršije, kao što to neki pokušavaju da prikažu, već nešto mnogo opasnije: veliko razilaženje poglavara i jerarha Svete Carigradske Crkve s pravoslavnom kanonskom tradicijom i svetootačkom eklisiologijom. Nastupa vreme kad ćutanje više nije moguće, jer ono što se dešava na naše oči predstavlja izazov upućen celom pravoslavnom svetu. Nema sumnje da se ukrajinski scenario ubuduće može primeniti na bilo koju drugu Pomesnu Crkvu.“(Đukanovićev režim je, naravno, odmah najavio da očekuje kako će i „CPC“ dobiti svoju autokefaliju.)

Patrijarh Kiril je molio sve Pomesne Crkve da ne priznaju raskolničku strukturu i da se mole za gonjenu kanonsku Ukrajinsku Crkvu Moskovske patrijaršije:“ „Molim Vaše svete molitve za proganjanu Ukrajinsku Pravoslavnu Crkvu, za našu braću i sestre koji stradaju, koji trpe porugu i ponižavanja zbog vernosti Svetom Pravoslavlju,“ – ove reči Svjatejši Vladika je uputio poglavarima Pomesnih Crkava.“

OSVETA STAMBULSKOG PATRIJARHA

Nesrećna Carigradska patrijaršija, već čitav vek u službi interesa svetske – uglavnom anglosaksonske – zakulise, nastoji da oslabi Rusku Crkvu i otme joj kanonske teritorije. Patrijarh - mason Meletije Metaksakis je, koristeći boljševičke progone Crkve, 1923. potčinio sebi ruske eparhije u Finskoj. Iste godine potčinjava i Estoniju, a zatim od Moskve odvaja i Poljsku. Njegov naslednik, Grigorije VII, pokušava da smeni Svetog Tihona Ispovednika, patrijarha moskovskog i šuruje sa „živocrkovnicima”, raskolnicima bliskim komunističkom režimu. Patrijarh Vasilije borio se protiv Ruske Zagranične Crkve, tvrdeći da se svi pravoslavni van svojih matičnih država moraju potčiniti Konstantinopolju. Godine 1931, patijarh Fotije II pod svoju jurisdikciju prima ruskog mitropolita Evlogija (Georgijevskog) i njegovu pastvu u Evropi, a na protest Moskovske patrijaršije odgovara da „Carigradski Presto ima kanonsko pravo suda nad parohijama u dijaspori” i da je njemu „povereno opšte staranje o potrebama pravoslavnih crkava svuda”.

Posle raspada SSSR-a 1991. godine, neprijatelji Rusije su činili sve da Rusku Crkvu, jedan od najvažnijih faktora jedinstva ruskog naroda, raslabe i podele. Kada je, 1992, održan sabor unijatskih episkopa u Lavovu na Ukrajini, episkop Carigradske patrijaršije Vsevolod je 26. maja te godine pozdravio unijatske kolege sledećim rečima:“Voljena braćo! To je prvi put posle četiristo godina da se episkop iz Konstantinopolja obraća vama, grkokatoličkim jerarsima Kijevske crkve. Sačuvajte tu riznicu koja pripada svima nama. Vaš sabor je – naslednik kijevskih mitropolita/…/Velika Crkva Konstantinopolja se svagda starala, po meri svojih snaga, o Ukrajincima. Ona je i sada spremna da pomogne Ukrajini.“ Sredinom devedesetih godina 20. veka čak je bilo prekinuto i molitveno opštenje: Carigrad je preuzeo odbegle parohije Moskovske patrijaršije u Estoniji. Do oštre prepiske između Carigrada i Moskve (opet oko pitanja dijaspore), došlo je u periodu od 2002. do 2004. godine. Patrijarh Aleksej II je jasno poručio: „Konstantinopoljska Crkva nema u zemljama dijaspore privilegije veće od Ruske Crkve ili bilo koje druge Pomesne Crkve”.

ŠTA SE DEŠAVA SADA?

Ukronacističke vlasti su donele zakon kojim oduzimaju pravo Ukrajinskoj Pravoslavnoj Crkvi da se tako zove, i uskoro spremaju nasrtaj na imovinu jedine kanonske Crkve.

Crnogorski autokefalisti – montenegrini se nadaju da će i oni dobiti svoje „pravoslavlje“, ovog puta iz Stambola na Bosforu.

Sve ide stazama Ante Pavelića, koji je, u svojim političkim uspomenama, isticao:“Mi nismo bili protiv pravoslavlja, nego smo bili protiv SRBSKE pravoslavne crkve u Hrvatskoj. Kako sam to već prije naglasio, pravoslavne CRKVE su narodne crkve i prema tome pravoslavna crkva u Hrvatskoj mogla je biti samo Hrvatska pravoslavna crkva“, koju je Pavelić i „osnovao“ 1942. godine.

Porošenko, Đukanović i Pavelić su, dakle, istomišljenici: ne sme biti nikakvih veza između novonastalih lažnih nacija i nacija od kojih se beži u izmišljene identitete. Ukrajinci ne smeju pripadati Moskovskoj patrijaršiji, a Crnogorci SPC.

Carigradski NATO patrijarh Vartolomej biće kriv za nasreću koja se sprema na Ukrajini, i koju je, u svom redovnom godišnjem obraćanju novinarima, najavio i Vladimir Putin.

Dr Vladimir Dimitrijević

Objavljeno u „Pečatu“ 12. januara 2019. godine