POLITIKA I AUTOKEFALIJA

Odnedavno je u toku „ofanziva“ predsednika Makedonije Steve Pendarovskog i Zorana Zaeva da se, preko Carigrada, prizna autokefalnost  na teritoriji Severne Makedonije. Ofanziva je, naravno, politička: Skoplje je ušlo u NATO, stremi Evropskoj Uniji – i to se mora „cementirati“ autokefelijom.

Ali, sigurno je jedno: o bitnim crkvenim pitanjima ne treba odlučivati pod žestokim pritiskom politike. U suprotnom, politika može da nadvlada veru i duhovnost, a to nikome ne ide u prilog. Pa, na kraju krajeva, ni samim političarima.

To se, od kraja 2019, jasno videlo u Crnoj Gori, u ratu NATO režima Mila Đukanovića protiv SPC.

Vera je, kao i uvek, bila jača od puke politike.

Šta se zaista dešava sa našom braćom u Makedoniji?

Zašto se dešava baš sada?     

O TAKOZVANOM „TAJMINGU“   

„Tajming“ je, po svemu sudeći, izabran da bi se, na talasu priznavanja tzv. „Ukrajinske Pravoslavne Crkve“, koju je proglasio za „nezavisnu“ (iako ona to nikako nije, jer se miro za Svetu Tajnu Miropomazanja ne vari u Kijevu, nego ga šalju sa Fanara, a da i ne govorim o drugim znacima potčinjenosti „Stambolu na Bosforu“) carigradski patrijarh Vartolomej po naređenju Vašingtona, postigao isti cilj – dobijanje nekakve „autokefalije“ koja to nije, zarad učvršćivanja Makedonije u NATO bloku.

Uostalom, sam vladika nepriznate MPC, Kiril Popovski, je, u intervjuu, koji je dao 2007. časopisu «Makedonsko Sonce» najavio kako će MPC steći priznanje:  «No, budući da su pravda i istina na našoj strani, da se nadamo da će ubrzo Gospod da nam pomogne da se nađemo na zajedničkoj sofri u NATOu i u EU i time ćemo zasvagda biti oslobođeni od teškog bremena, koje nam je vekovima bilo nasilno nametano od nekih suseda i koje smo morali trpeljivo da nosimo, te sada jednom zauvek da ga odbacimo.»

Dakle, autokefalija stiže kad u Skoplje stigne NATO.

NATO je došao. Ali, NATO nije Crkva.

PAPA I MAKEDONIJA             

Ako bi Fanar dao oktroisanu „autokefaliju“ Severnoj Makedoniji, ona bi, na tragu carigradskog puta ka uniji sa Rimom, bila još bliža Vatikanu, a još dalja od Srba, Rusa, Bugara i ostale slovenske braće. Prošle, 2019. godine, papa Franjo je, svojom posetom Skoplju, „mapirao“ put kojim se treba kretati.  On je, kao čovek dubinskih globalističkih struktura, obeležio novu NATO teritoriju, na  koju je Vatikan bacao oko u devetom veku, od doba pape Nikole, što je smatrao da slovenske teritorije ovih krajeva ne treba da pripadaju jurisdikciji pravoslavnog Carigrada Svetog Fotija, nego baš Rimu, na šta mu je patrijarh Fotije jasno i odlučno odgovorio braneći pravoverje i kanonski poredak.  

Da je Vatikan zainteresovan za ove prostore, videlo se  i kasnije, kada je skopski mitropolit Teodosije, koji je bio u jurisdikciji nekanonskog Bugarskog egzarhata, 1891. godine, da bi stvorio „Makedonsku crkvu“, pokušao da, sa pastvom, pređe na uniju sa Rimom. Tada se obratio papskom nunciju u Carigradu, Bonetiju, nudeći sebe kao poglavara buduće unijatske Ohridske arhiepiskopije. Boneti se složio, ali zvanični Stambol i zvanična Sofija su ovaj poduhvat sprečili.  

U ovom trenutku, kako pišu ozbiljni ruski analitičari, Carigrad se kreće koracima od sedam milja ka uniji sa Rimom. O tome neskriveno govori američki fanariota, mitropolit Elpidofor, smatrajući da unija tek što nije.

Ipak, treba verovati da pravoslavni narod u Makedoniji nije spreman da se potčini Vatikanu, i da će divni i pobožni pravoslavni hrišćani bitoljski, kumanovski, tetovski, štipski, ohridski, struški, skopski, strumički, mavrovski, prilepski, kavadarački i svi drugi iz samog srca Balkana (pravoslavni grad Ohrid je mističko srce Balkana) umeti da razlikuju svetlost od tame.

CARIGRAD I NATO       

Carigradski patrijarh je odani poslušnik Vašingtona i NATO-a. On će, ako mu se naredi, postupiti isto kao u slučaju Ukrajine. Istoričar i dugogodišnji saradnik Ministarstva vera Republike Srbije, Aleksandar Raković, jasno je ukazao na američke stavove kada je raskol u Makedoniji u pitanju: „Sa dr Tomasom Patrikom Milejdijem, bivšim američkim ambasadorom u Vatikanu, sreo sam se u Beogradu 2007. godine. Reč je o čoveku koji je u vreme raspada SFR Jugoslavije bio na funkciji ambasadora, a iz tog dela njegove poslovne biografije ostalo je zabeleženo da se zalagao za hrvatsku stranu. Veoma je uticajan u američkom „rimokatoličkom lobiju“./…/ Na neformalan način predstavio nam je smernice američke politike kroz interese uticajnih američkih rimokatolika. Milejdi je arhiepiskopu Jovanu rekao da „srpsko crkveno pitanje“ u Makedoniji ne postoji. Bilo je jasno i ranije, a tada je postalo izričito, kako američka politika ne uvažava činjenicu da je Ohridska arhiepiskopija ustanovljena kao autonomna crkva u okviru SPC.“ A jedan od najznačajnijih stručnjaka za Balkan, siva eminencija Demokratske stranke SAD, Majkl Holcel, rekao je Rakoviću 2009. da je veoma važno da se pitanje Makedonske crkve reši, ali ne u skladu sa namerama SPC.    

SRBI I MAKEDONIJA

Što se pravoslavnih Srba tiče, mi na Balkanu nemamo nikog bližeg od naše braće i sestara iz Makedonije. Mislim da gajimo iskrenu ljubav prema onima koji se, kao i mi, krste sa tri prsta i suočavaju se sa izazovima omiljenog NATO čeda zvanog „Velika Albanija“. Nemamo, uveren sam, nikakvih pretenzija prema makedonskoj državnosti. Ne želimo nikakvu „Veliku Srbiju“. Želimo da se bratski zagrlimo i celivamo. Želimo svima spasenje u Hristu. Svim silama bih pozdravio dijalog episkopata SPC sa onima koji traže crkveni mir i slogu na Balkanu, i da jednim ustima i jednim srcem slavimo i pevamo prečasno i veličanstveno ime Svete Trojice, Boga našega.  Šta će se dešavati, ne možemo da tvrdimo, mada smo uvereni da će naši neprijatelji učiniti sve da nas opet posvađaju, kao što nastoje da zauvek zavade Kijev, Moskvu i Minsk. Zato se setimo narodne izreke: „Ko neće brata za brata, hoće tuđina za gospodara“. Neka nas Sveti Kirilo i Metodije i divni naši učitelji, Sveti Kliment i Naum, urazume na putu Istine, koja je Hristos Bogočovek.  

dr Vladimir Dimitrijević