Ћирилица

Ћирилица

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 06 април 2020; Погодака: 3910

КРЕНИМО ОД ЧИЊЕНИЦА

Ево како изгледају медицинске чињенице: ”У овом тренутку, Светска здравствена организација је објавила пандемију грипа коју изазива тзв. корона вирус. Грип је једна од најозбиљнијих инфективних болести које се преносе капљичним путем, а, као што медицинска наука зна и сведочи, сваки вирус мутира, па се то очекује и од овог.

Вирус грипа ниједне сезоне није исти и увек се припрема нова вакцина, управо по епидемиолошким показатељима, за дату сезону. Иако је корона вирус опасан, чињеница је да и тзв. „класични“ грип, од кога је у свету само у фебруару ове године оболело преко 90 хиљада људи, има веома тешке последице по здравље, пре свега оних са ослабљеним имунитетом, попут мале деце, хроничних болесника и старијих.

Што се тиче преношења, најчешће је капљично преношење: кијањем или кашљањем се тзв. Флигеовим капљицама, које носе вирус, исти шири у околину и до 2,5-3 метра. Обичне хируршке маске не заустављају вирусе јер су порозне, а вирус је микроскопске величине. Зато постоје специјалне антивирусне маске са филтером, које је наша држава требало одавно да набави и дистрибуира групама које су најподложније ризику. Било је довољно времена да се ова опрема набави - ако ништа друго, бар да се учи на искуству оних који су се, пре нас, нашли на удару пандемије...Тако је Русија, захваљујући озбиљној превентиви, до сада себе понајбоље заштитила од последица ширења корона вируса.

Иако се према свакој пандемији треба односити са истинском озбиљношћу, важно је да се не пада у панику, и да се укаже на чињеницу да је грип звани „шпанска грозница“, који је погодио Европу пре сто година и однео милионске жртве, био ипак другачији од савременог „корона грипа“, јер се тада, по неким савременим истраживачима историје медицине, број инфицираних повећавао, а нарочито са респираторним компликацијама које су доводиле до смртног исхода, из разлога први пут примењеног и недовољно клинички испитаног аспирина (немачка фирма Бајер), коришћеног за спуштање температуре, који је, још увек неусавршен, по свему судећи деловао на непосредно смањивање имунитета.

Подсетимо: највећа опасност у овим околностима је паника. Нормална процедура код сваке веће заразе било којим микробом јесте дезинфекција, као што је чињеница да сваки природан (не вештачки конструисан!) вирус што дуже траје или се преноси са особе на особу - слаби (атенуира- на том принципу су засноване вакцине, оне носе ослабљен вирус који подстиче организам на производњу антитела), па би свака пандемија постепено требало да се стишава, што се у овом тренутку види управо у Кини, одакле је све почело.

Зато је у овом тренутку неопходно методичним и озбиљним превентивним деловањем показати да постоји уређен државни систем (који ће, ради избегавања сваке евентуалности, предузети затварање школа, вртића, факултета, уз отказивање јавних скупова, итд.), као и добро организован здравствени систем. У том смислу, мора да се зна ко шта ради и ко даје информације. Потребна је едукација, просвећиваље становништва преко свих врста медија, а не затупљиваље. Не сме се јефтино политичарити јер се тиме само додатно шири паника.“(1)

Шта су, дакле, чињенице?

Опширније: Демони, вируси и рашчовечење - покушај духовног читања пандемије

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 03 април 2020; Погодака: 3011

Ванредно стање

zabranjena crkva dozvoljeno psima У медијима се појавила и следећа вест: „Власници кућних љубимаца могу од сада изводити своје кућне љубимце свакога дана у периоду између 23 часа до један час ујутру, и у недељу од осам до 10 часова ујутру. Кућног љубимца може извести само једна особа, у трајању од 20 минута не даље од 200 метара од адресе пријављеног пребивалишта, додаје се.“
(https://stanjestvari.com/2020/04/03/kupovina-za-starije-subotom-rano-ujutru-precizirana-pravila-za-izvodenje-ljubimaca/)

Истовремено, уведен је полицијски час од 13 часова поподне у суботу, до 5 изјутра понедељком. То значи да православни хришћани не могу да иду на недељну Свету Литургију.

Тим поводом, обратили смо се нашим дугогодишњим сарадницима, господи др Зорану Чворовићу и др Владимиру Димитријевићу, за коментар (borbazaveru.info). Они су изјавили:

>>Наравно да нико не доводи у питање борбу за здравље грађана, али овде није реч о томе – у питању је укидање основног људског права, права на слободно исповедање вере. У НДХ је власт Анте Павелића стављала забране кретања Србима и псима, а у окупираној Србији забрањено је само православним Србима. Кућни љубимци могу у шетњу недељом од 8 до 10 изјутра, а православни Срби тада не могу на Свету Литургију. То смо доживели баш у доба владавине неког ко је, за, нама непознате, заслуге, прошле године јавно и свечано одликован орденом Светог Саве, а поводом осам векова аутокефалије СПЦ. Или, као што рече Свети владика Николај у „Небеској Литургији“:

“А све Саво на кољена клечи, блиједо му лице од ужаса“.

Позивамо православне Србе да се не мире са ускраћивањем најнасушнијег нашег права – права на слободно исповедање вере, и да се свим мирним и хришћанским средствима за та права боре.<<

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 30 март 2020; Погодака: 4176

Текст

Др Зоран Чворовић, Др Владимир Димитријевић

УМЕСТО УВОДА

Пред читаоцима је дуг и захтеван оглед, који тражи и време и пажњу. Живимо у доба када многи немају довољно ни једног, ни другог, па желе нешто кратко и јасно. Зато ево основних теза наше апологије:

Пандемија корона вируса, веома сумњивог порекла и, по многим пратећим појавама судећи, вештачки изазвана, раширила је панику у читавом свету, али, авај, и међу православнима, код којих су неки, духовну власт имајући, почели да уводе ванредне мере и у Цркву, везане како за богослужење, тако и за Свето Причешће. Те мере доводе у питање битијне темеље православне вере, а усвојене су без ослонца на Свето Предање, али и без озбиљног саборног саветовања, у коме је, по Писму, премудрост.

И у Србији је, као и у многим другим земљама, усвојен низ мера ванредног стања, које угрожавају неприкосновено право на слободу вероисповести. Право на слободу вероисповести, као право појединца и верских заједница, је апсолутно и не може бити ограничено ни у условима ванредног стања. Као што не може бити ограничено ни право на слободу мисли и изражавање критичког мишљења. Нико не може одузети човеку ова два темељна права - слободу вероисповести и слободу мисли - ни под оправдањем колективне заштите здравља. Постављање људи пред избор здравље или слобода (вере и мисли) није ништа друго него опасна манипулација која треба да у име ефективности оправда тоталитарни поредак.

Бруталним притиском на СПЦ у време Часног поста, какав су спроводили само комунисти, Запад жели да, с једне стране, натера наше епископе да се држави "већма покоре него Богу", како би, с друге стране, нека нова издајa догмата и канона наше Свете Цркве изазвала нове раскол и деобе на њеном мученичком телу. Постоји дубоки смисао у томе што је непријатељ на дан Светих севастијских мученика (Младенаца ) 2020. кренуо у жестоки прогон православних да нас искуша, сасвим непотребним, бирањем између заштите здравља и Свете Литургије, јер је један од севастијских мученика, Кандид, поручио прогонитељу хришћана, цару Ликинију: "Не само част војничку, но тела наша узми од нас; ништа нам није драже и часније од Христа Бога нашега."
У држави Србији, под влашћу слугу глобализма, право на заштиту здравља заједнице није апсолутно, што се види из „пакета“ права оболелих од СИДЕ. Они не само да не морају да се тестирају, него не морају ни да саопште о својој болести. Такође, политички хомосексуалци у нас су се изборили да се из свих здравствених уџбеника у школама избаци помен о ризичности сексуалног понашања њиховог типа, и то да не би били „стигматизовани“. О њима и њиховом понашању треба писати само – афирмативно! За разлику од православних, којима се, у име „јавног здравља“, у ове дане оспорава право на учешће у богослужењу и примање Светих Тајни, власт србијанских глобалиста ни не размишља да измени своје идеолошке одлуке, попут већ поменуте забране помињања ризичног здравственог понашања повлашћених сексуалних група, мада је такво понашање, на дужи рок, много опасније по здравље заједнице од слободног упражњавања верских обреда у доба ванредног стања.
Православна Црква Христова, а Светосавска Црква посебно, опет се суочава са идеолошким насртајем на Свето Причешће у име „медицине и хигијене“. Ту аргументацију су користили крвави бољшевици, а касније и Титови србоубилачки комунисти. У доба заразе великим богињама, почетком седамдесетих година прошлог века, насртаји на слободу вероисповести православних Срба били су исти као данас, али у то време је врх Цркве одолео. Епископ рашко – призренски Павле, потоњи патријарх, једном заувек је образложио, богословски и канонски, због чега је неопходно причешће из једног Путира и једном кашичицом, што је истински израз правоверја и правоживља.
И пре Другог светског рата, у СПЦ је било модерниста који су, „хигијене ради“ ( идолатризоване у паганску богињу здравља, Хигију), тражили да се народ причешћује из одвојених кашичица, али им је Црква, како синодски званично, тако и у лику својих најбољих младих синова, попут будућег свештеномученика Јована ( Рапајића) и будућег епископа бањалучког и жичког Василија (Костића), жестоко одговорила, називајући модернистички „страх од заразе“ из Светог Путира – пигмејским схватањем православне вере. Данас су се, после духовних дивова наше скоре црквене прошлости, духовни пигмеји у СПЦ очито умножили.
Литургија за православне није обична Служба Божја, него пројава саме Цркве као Тела Христовог. Без Литургије, у којој учествује лаос, народ Божји, Црква се не да ни замислити.
За нас је Свето Причешће само Тело и Крв Христова, којим се нико и никад не може заразити, него је извор сваког исцелења. Сваки насртај државе на право причешћивања из заједничке Чаше, и свако пристајање појединаца из Цркве на труле компромисе тим поводом, непосредан је удар у срце Светог Предања, и заслужује сваку врсту одлучног одбацивања.
Опширније: ДУХОВНА БУДНОСТ И ВАНРЕДНО СТАЊЕ - У ОДБРАНУ ИСТИНЕ О СВЕТОМ ПРИЧЕШЋУ

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 26 март 2020; Погодака: 2961

lock step city Ф. Вилијам Енгдал

Global Research, 10. март 2020.

НАПОМЕНА приређивача В. Д.

Пред читаоцима је анализа из пера једног од најбољих аналитичара злодела голобализма, Виљема Енгдала, који јасно сведочи ко је и због чега решио да крене у биолошки рат против човечанства. Од преводиоца сам добио следећу белешку:

“Шаљем превод с напоменом да je у оригиналу остало оно „lock step” јер ми засад ништа одговарајуће није синуло као могући превод. Руси су превели као „Приставной шаг”, па пошто знате руски, можда ће вам то помоћи...

У суштини, није ми јасно на шта тачно мисле на енглеском, јер нигде нема објашњење баш те синтагме. Постоји само израз "to be/walk in lockstep with someone” (где се lockstep пише као једна реч), који значи „бити/ићи укорак с неким”. Једино ми пада на памет да је описно значење те синтагме можда „корак који води ка закључавању”, тј. ка престанку свега (активности, кретања, доброг дела права и слобода...).

Али то није довољно звучно да се употреби у тексту, а и предуго је... Једино да се скрати на „Престанак кретања” или „Заустављање кретања”?“

Опширније: „Lock Step” није футуристички сценарио: паника и будућност након пандемије?

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 26 март 2020; Погодака: 2843

genetski kljuc ГЛОБАЛНА КРВАВА БАЈКА

Госпођа Љиљана Богдановић, уредница недељника „Печат“, у свом уводнику за број од 21. марта 2020, од насловом „Бајка“, записала је, између осталог:“Куга је на путу за Дамаск престигла караван. „Куда журиш?“, упита је вођа каравана. „У Дамаск. Да узмем 1.000 живота.“ На повратку из Дамаска Куга је поново прошла покрај каравана. Вођа јој рече: „Однела си 50.000 живота, а не 1000.“ „Не“, одговори Куга. „Ја сам узела 1.000, остале је однео Страх.“

Овај бајковити запис свештеника Антониа де Мела радо је цитиран протеклих дана. Планетарни страх усковитлан ширењем вируса корона, баш као и свеприсутне трагичне последице трајања тајанствене болести настале „ниоткуда“ (ранија верзија о Вухан пореклу је у међувремену оспорена) показао је да бајке, с разлогом, јесу завештање свим поколењима и за сва времена. Наравоученије бајке о Куги понављају данас и психијатри у Србији погођеној вирусом корона: Нормално је бити уплашен, али паника убија. У „глобалном Дамаску“, поред болести, данас и паника постиже завидан учинак. Истовремено се, међутим, запажају и значајна одступања од универзално важећег наратива о психози и страховима као убитачнијем, од болести подмуклијем, оруђу. Факат је наиме да немарних, паници неподложних – уз то индивидуума обележених жигом „друштвено неодговоран“– такође није мало! Тај парадокс масовног одбијања да се разуман страх од болести преведе у делотворну, друштвено пожељну и корисну панику најпре је јавно показан у Италији. Цена ове лежерности била је – трагична.“

Као и многе људске цене.

ДА ЛИ ЈЕ РАВНОДУШНОСТ УЗРОК КУЋНОГ ПРИТВОРА?

Опширније: Ко има кључ и ко ће нас откључати - разматрања у доба заточења

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 24 март 2020; Погодака: 3114

policijska drzava rokfeler ОД КОВИДА ДО КОВИНА

Унапред да кажемо: треба се борити против пандемије. Треба помоћи људима да оздраве. Треба се трудити да се понашамо одговорно. Треба помоћи оне којима је потребна помоћ.

Па ипак, и у доба пандемије, треба мућнути главом. Није баш упутно да нам глава служи само за одлазак код фризера.

Мали вирус короне је, за најкраће могуће време, преврнуо свет. Ништа више није као пре. Људи су у изолацији, самоизолацији, с маскама на лицима, трпе полицијски час. Највећи број потомака Адамових сматра да је то, с обзиром на пандемију, нормално. И да ће све бити као што је било, чим пандемија прође: опет ћемо пловити, летети, путовати, и трошити паре. За сада можемо, да би нас излечили, да живимо и у лудници. Вирус ковида нас је, нагло и изненада, довео до душевног стања које нас шаље у правцу Ковина. А господари глобализма раде радњу. Преуређују свет, да би им опет били пуни џепови. Присуствујемо ономе што се у америчкој војној доктрини зове „управљање опажањем“ (или, да будемо постмодерни, „менаџмент перцепције“ ). Ушле ти убице и пљачкаши у кућу, ти зовеш у помоћ, а они ти стављају руку на уста и уче те бонтону: “Тише, пробудићеш комшије!“

Опширније: Планетоцидом до „златне милијарде“ – на годишњицу НАТО бомбардовања Србије

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 23 март 2020; Погодака: 3185

ШТА ЈЕ СВЕТА ЛИТУРГИЈА?

Осећај лепоте, оне која ће, по Достојевском, спасити свет (јер је Христова, а Христос, по псалмопојцу Давиду, „најлепши од синова људских”) веома је снажно присутан у православној Литургији.

Када је руски кнез Владимир бирао веру којој ће његов народ приступити, послао је своје изасланике широм васељене, да му опишу своје утиске и препоруче шта изабрати – за вечност.

Осећај лепоте, оне која ће, по Достојевском, спасити свет (јер је Христова, а Христос, по псалмопојцу Давиду, „најлепши од синова људских”) веома је снажно присутан у православној Литургији. Када је руски кнез Владимир бирао веру којој ће његов народ приступити, послао је своје изасланике широм васељене, да му опишу своје утиске и препоруче шта изабрати – за вечност.

Изасланици који су дошли из Цариграда испричали су о свом присуствовању на служби у храму Свете Софије, Премудрости Божје, задужбини цара Јустинијана. Рекли су да не знају јесу ли били на небу или на земљи – такво је било богослужење: појање, кађење, кандила, покрети свештеника – све је говорило о нечему вечном, непролазном, надземаљском. И кнез Владимир се, због те литургијске лепоте, определио за православно хришћанство.

Култ (богослужење) је средиште културе. Свештеник Павле Флоренски, вишеструко талентовани руски стваралац, говорио је да богослужење преображава оно што је „природно”, приземно, случајно у свештено и хармонично, у идеално. Богослужење устројава целокупно човеково биће, помажући му да изрази пуноту свих осећања (радости и туге, пре свега.)

Опширније: О Христу, Светој Литургији и страху од вируса

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 17 март 2020; Погодака: 2700

Ако се нађемо у кућним изолацијама, молимо се Богу и Светим Царским Мученицима да издржимо на путевима Господњим. И верујмо од Бога и силу Његову, а не у вирусе и лажи овога света

Живимо у тешким околностима, у којима ћемо, по свему судећи, моћи да се нађемо у кућној изолацији због ванредног стања уведеног у Србији. То ће бити озбиљно и захтевно искушење. Па ипак, не смемо заборавити да смо православни хришћани, који се уздају у Бога и надају у Његову милост. Зато је час да се сетимо Светих Царских Мученика, који су, после хапшења Цара Николаја фебруара 1917, одведени у заточење. Пали су са висине власти, али се испоставило да су прави хришћани. Потписник ових редова, приређивач књиге „Љубав је јача од смрти“, о Светим Романовима, срећан је када са својом браћом и сестрама у Христу може да подели искуство смисла који нам је Господом откривен кроз мучеништво ових прекрасних страдалника. Како је тешко писати романе, у којима мора да се смишља и измишља, а како је лако писати житија православних светих о којима постоје дивна и многа сведочења од непосредно присутних у њиховој близини!

Опширније: Свети царски мученици – наши помоћници у доба ванредног стања

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 05 март 2020; Погодака: 2859

Текст

ШТА ЈЕ У ПИТАЊУ?

У овом тренутку, а све на основу приче о дигитализацији образовања, у школе се, путем новог законодавства иза кога стоји Влада Србије, уводе електронски дневници, а ученицима треба да се додели ЈОБ ( јединствени образовни број ), који треба да их прати од вртића до факулетета, али и касније. Ми, долепотписани, сматрајући ово непосредним ударом на приватност и слободу личности, шаљемо ово отворено писмо јавности и све људе добре воље позивамо да нам се придруже у борби за очување основних људских права.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА И ЉУДСКА ПРАВА

Процес дигитализације, ма како га неко оправдавао разлозима техничког и економског прогреса, мора да се одвија у границама уставних одредби о људским правима. Заштита личних података о деци мора имати апсолутни приоритет у односу на захтеве дигитализације, а свако прикупљање, а нарочито коришћење личних података о деци и њиховим породицама мора се свести на минимум, уз испуњење строгог техничког и правног контролног механизма у корист даваоца података. Најављено је да ће се подаци о деци и њиховим породицама, пошто се при упису деце дају и бројни подаци о породичном статусу, здравственом стању, користити не само у школске сврхе, већ ће се ови подаци трајно архивирати у личној бази података, заједно са подацима о професионалној каријери, личним примањима итд, па ће корисници ових података бити и други државни органи (нпр. Национална служба запошљавања), а посредно и компаније. Насупрот томе, члан 42 став 2 Устава Србије прописује да "забрањена је и кажњива употреба података о личности изван сврхе за коју су прикупљени," па сходно томе родитељ не може дати држави генералну сагласност за прикупљање и коришћење података о детету, већ само за школске сврхе.

Опширније: ДА ЛИ ЋЕ НАШЕ ШКОЛЕ ПОСТАТИ ЕЛЕКТРОНСКИ ЛОГОР?/ ОТВОРЕНО ПИСМО ЈАВНОСТИ СРБИЈЕ

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 05 март 2020; Погодака: 3945

Текст

КОСОВО И ВЕШТИЧЈИ КОТАО ИЛУЗИЈА

У својој, више него упутној, књизи „Косово на крају историје“ (изашла недавно у Матици српској ), Александар Петровић и Дарко Камчевски истичу: “Постструктурализам промовише деконструкцију као метод који служи да покаже да нема истине, да је све само испаравање из прегрејаног магијског котла, односно идеологија која силом и лукавством опседа историју. Али постструктурални приступ, са својим презиром према истини, извесности, суштини, не може изградити било шта поуздано јер се искључиво служи краткотрајним привидима. Постструктурални идентитет је вртешка на којој би се стварни свет заменио кулама (близнакињама) од песка, метастазираним ткањем економије и политике штампаног папира. Реч је напросто – послужићемо се опет шекспировским речником – о чистом вештичарењу које треба да омогући нелегални државни удар. У случају албанског идентитета, постструктуралистичка изградња се служи присилним преузимањем, извртањем и кривотворењем.

Таква збрка никада не може да буде држава, већ се њоме може само корпоративно управљати све док има довољно разлога за то.

Изгледа да је промена, односно монтирање вештаственог идентитета, основно колонијално средство. То је нека дезинтеграција која ослобађа одређену енергију, али потпуно губи повезаност с вишим облицима постојања све док се не издахне у унапред изгубљеном рвању с привидом. Косово је тако постало нека врста царства заблуда: све чему се могу додати префикси псеудо- или квази као да се појавило на Косову. Оно је пример per excellence за виртуелну стварност која добија свој коначно историјски, или боље речено, постисторијски облик. Као Илирија у „Емпедоклу на Етни“ Метјуа Арнолда, Косово је „место заборавности, скоро па и брисања које забрињава”. Независно Косово може се уздићи само тамо где је све заборављено. Ако косовска политика заборава узме маха, Косово ће постати место одакле ће почети да се шире вештачка сећања. Уколико се покаже да она могу да се ту добро приме, попут семена зла ће се лакше расејати по целом свету.“

Бавећи се, дакле, Косовом, морамо бити свесни да је оно у овом тренутку простор заточен у привиде, саставни део глобалног царства привида.