КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА - ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ
Фотографије на корицама:
Степинац у гостима код Павелића 1941. године,
На паради у Загребу у мају 1945, након уласка ЈНА и
Црвене армије седе Степинац, Бакарић и пуковник НКВД Рак.
ПИСМО БИВШЕГ ЂАКА
Мој бивши ђак недавно се вратио са Кавоса у Грчкој, који је најјефтиније одредиште како за младе Енглезе, тако и за Србе. Енглези су се, вели он, понашали како је и очекивао: били су пијани и по сву ноћ су урлали. Али…Уосталом, ево остатка писма:
“Но, ми знамо какви су они. Трагедија је каква је наша младеж. Размишљао сам данима о овоме што Вам пишем и причао сам са још неким нормалним момцима о тренутном стању и схватио сам да нисам стармал. Да бих Вам боље дочарао, пренећу Вам само једну епизоду од десетодневног боравка на Кавосу. Наиме, три девојке из П. које су биле у соби поред моје су ми причале, наравно пијане, како су се оне договориле пре поласка са колико ће момака спавати за тих 10 дана, а са колико ће се љубити. Две девојке су „лицитирале“ 4 момка за спавање и 8 за љубљење. Трагедија је што су ми у аутобусу потврдиле да им је један фалио па да буде 4. Да Вам не причам да 95% девојака пуши и 100% пије. Ја јесам мушкарац, али сам и објективан, много мање момака пуши односно пије. Такође, превише дроге је присутно./…/ Е сад, мени се врте у глави ваше речи о последњим деценијама Рима. Причали сте нам да је неморал био присутан у енормним количинама пре пад Рима и да је све то убрзало пропадање такве цивилизације. Из свега онога шта сам видео својим очима уживо, шта гледам на јутјубу, на инстаграму, могу само да извучем закључак да ће „свет пасти“ баш као Рим.“ Одговорио сам му: “Драги /…/, ово писмо ме је баш „дотукло“. Свети Оци су говорили: „Хвала Богу што је женама дао стид, јер без тога се нико од нас не би спасао“. Мислим да апокалиптичност нашег доба потиче управо из ових извора – изнутра смо трули, и то се скупо плаћа, јер Бог не обитава у људској трулежи: „Младићи и деве, за љубав прикладни, љубав узљубите, ал право и незазорно, младићство и девство да не повредите„, говорио је Деспот Стефан Лазаревић. Човек, међутим, мора да у сваком времену нађе пут ка Истини и Чистоти, и да се бори колико може да остане човек. /…/ Хвала Ти што си се јавио, и драго ми је да мислиш на начин истинског родољуба, јер патриотизма нема и не може бити без морала.“
Владика Николај је заиста био једна од највећих личности Православне Цркве у 20. веку. Зато су многи, па и масони, покушали да га својатају, проглашавајући га својим, иако је он, јасно и гласно, у писму србском свештенику из Америке рекао шта мисли о масонерији (http://borbazaveru.info/content/view/8207/30/).
Сада смо, међутим, добили још једну блиставу потврду истинског става новог Светог Саве Србског, за коју Срби треба да знају, и по њој се управљају. Изјава је цитирана у сјајном тексту јеромонаха Серафима (Зисиса) о утицају масонерије на рани грчки екуменизам (https://www.geopolitica.ru/en/article/influence-freemasonry-early-greek-ecumenism).
Ево шта он каже: „Свети Николај Велимировић је, далеке 1930. године, током Свеправославне конференције у манастиру Ватопеду на Светој Гори, која је у раној фази била наговештај Свеправославног сабора, дао запањујућу изјаву – непознату већини – о опасности које тајно друштво слободних зидара представља за Цркву. Рекао је: “Питање масонства. Велика Црква Цариградска на својм списку навела је неке јереси нашег доба, попут унијатства, хилијазма, итд, али масонска опасност надилази све друге опасности и, на несрећу, многи интелектуалци су са њом повезани. Ово је ново аријанство, против кога се морамо борити у име Бога. Највећа опасност за хришћанство у свету није бољшевизам или нешто друго, него масонерија, јер је то и спољашњи и унутарњи непријатељ. Ми кажемо да је хришћанска религија религија са великим Р, религија као таква, и да је православље једина истинита религија; али они (масони) се одричу јеванђеља и Христа, стављајући Га на исти ниво са Мојсијем, Будом, Мухамедом“.“
Јасно као Сунце Правде, Христос Бог наш!
Молитвама Светог владике Николаја, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас, амин.
Приредио: Др Владимир Димитријевић
ЏАМИЈА НОТР ДАМ
Године 2006. на србском језику појавила се књига руске списатељице Јелене Чудинове, „Богородичина џамија у Паризу“ (исправније би било „Џамија Нотр Дам у Паризу“). Она је у роману описала скору будућност Европе: 2048, у Паризу, главном граду Еврабије, хришћани су гетоизирани и приморани да приме ислам или да умру. У роману, Београд је главни град Велике Албаније, а последњи остаци Срба селе се у Русију, где оснивају Нови Београд, и остају да бране руске границе. Једина слободна земља је православна Русија, која је према исламским државама Европе подигла „зелену завесу“.
Опширније: Орбан против исламизације Европе или како се остварује један роман
УМЕСТО УВОДА
Текст „Ко је крив за сушу?“ настао је пре пет година, када је и објављен на „Борби за веру“. За то време, ствари су се само погоршавале.
У овом тренутку, Србија живи у сенци антихришћанских закона, а политичка врхушка се спрема да организује још једну геј параду и да изда Косово и Метохију. Метеоролозима је наложено да врелину назову „Луциферовим ударом“ јер је луциферијанство мера и провера англоамеричког и евроунијатског света, која се намеће свима и свуда. Зато се мења клима: топе се глечери, нестају шуме, ишчезавају годишња доба.
А нама, Србима, руши се благослов Божји који смо столећима имали. Ево како је Константин Философ описивао природне лепоте Србије:
После завршног саопштења Мешовите комисије, коју су, извољењем суверена државе Ватикан, основали римокатолички Хрвати и православни Срби екуменске доброхотности, дошло се до закључка да папа доноси одлуке о томе ко је римски светац, а да се о Степинчевој улози у Другом светсом рату Срби и Хрвати не слажу.(1)
- Поговор за роман „Чекамо васкрсење мртвих“ Бранка Станковића- Поговор за роман „Чекамо васкрсење мртвих“ Бранка Станковића(„Духовни луг“, Крагујевац, 2017) -
О ОВОМ РОМАНУ
Роман – првенац Бранка Станковића „Чекамо васкрсење мртвих“ настао је управо из потребе да се нађе истина о ономе што нам се дешавало у времену у коме смо, духовно мртви, живели, и у коме је срећа једне државе, која се распала у крви, грађена на костима невино побијених, између осталог и у Миљевини код Фоче. Литерарне реконструкције прошлости често настају тамо где се не може доћи до пуне историјске истине о неком догађају.
ЗВАНИЧНО САОПШТЕЊЕ КОМИСИЈЕ
Завршен је рад комисије о Степинцу која је основана на молбу патријарха србског Иринеја, а са благословом папе Фрање. Званично саопштење комисије, после свега, гласи: “Дана 12. и 13. јула 2017. године окупили су се у Дому Свете Марте (Domus Sanctae Marthae) у Ватикану, на свом и шестом и последњем састанку а под председавањем оца Бернарда Ардуре, председника Папског већа за историјске науке, чланови Мешовите комисије хрватских католичких и српских православних стручњака ради заједничког разматрања лика кардинала Алојзија Степинца, надбискупа загребачког.
Опширније: Roma locuta, causta finite! – завршен рад комисије о Степинцу
Једна од највећи (само) похвала домаће црквене дипломатије је да, ето, Ватикан није признао самопроглашену државу Косово. А зашто није? Зато што јесте.
Из ове депеше Викиликса коју објављујемо у целини, у преводу једне сестре у Христу, јасно се види ватиканска стратегија из доба Павелићеве државе: папа Пије Дванаести није признао НДХ de jure, али ју је Ватикан признавао de facto. Зато САД и не врше притисак на Ватикан да изврши правно признање, јер је врхушки глобалне Империје врло стало да се екуменски односи СПЦ и Ватикана наставе, уз глуматање ватиканског чврстог става. До тога је стало и извесним екуменским делатницима СПЦ, који клече у Ватикану да не се Косово не призна, е да би се „екуменски дијалог“ наставио. Све се ово дешава да се Власи не би досетили, али Власи у доба Интернета нису више тако недосетљиви. Који чита, да разуме.
Опширније: Власи су се досетили: имају интернет; Депеше „Викиликса“ – Ватикан признао Косово
Када је у Господу уснуо велики светогорски подвижник родом из Херцеговине, отац Георгије Витковић, духовни син старца Јосифа Исихасте, у његовом Светом Писму нађена је слика Карађорђа. Ко би то рекао? Христолики инок, који се одрекао овога света и свега што је у свету, који се подвизавао најтежим телесним подвигом (јео је само сушене комадиће хлеба и пио воду, и то са мером), научен умно-срдачној молитви, гледа ка Небеском Јерусалиму, а у Светом Писму држи слику Карађорђа, војсковође – љутог лава, који је сав био огрезао у крви непријатеља и диму битака… Има ли овде каквог противречја?
ПОВОДОМ ФОТОТИПИЈЕ ЦРЊАНСКОВИХ „ИДЕЈА“
ЦИЉ ПОКРЕТАЊА ЧАСОПИСА
Једно од до сада најзначајнијих издања Андрићевог института из Вишеграда је фототипија часописа „Идеје“ Милоша Црњанског, коју је приредио наш угледни прегалац на пољу књижевности и културе, проф. др Миливој Ненин са проф. др Горданом Раичевић. Издање се појавило на Сајму књига у Београду 2016, а постаће драгоцени извор како за изучавање дела великог писца, тако и за упознавање са нашом међуратном културом.
Милош Црњански је Идеје покренуо 6. септембра 1934. године, уочи погибије краља Александра, као часопис чији је основни циљ бављење идејним и духовним стремљењима епохе, јер криза која се јавила у свету и Европи, по њему, превасходно је криза духовна и идејна, па тек онда материјална и финансијска. Плод ове кризе је обновљено занимање за национална питања, и настанак покрета тог типа широм света. Међутим, Југославија, као земља у којој је 80% становништва сељачког порекла, не сме себи да дозволи да мајмунски опонаша било какав страни национализам, сматрао је Црњански: она је дужна да нађе своју меру и проверу чињеница, и да гради државу онако како јој одговара. Циљ Идеја је да учествују у изградњи „новог национализма“. Позиција часописа треба да буде југословенски национализам, јер је дато превише жртава за нову државу да би се Југославија тек тако могла напустити.
академик Коста Чавошки
мр Владимир Димитријевић
ИСТИНА О СЛУЧАЈУ МР ЗОРАНА ЧВОРОВИЋА
Шта се згоди кад се ЏЕНДЕР роди
- политички ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ као нови БОЉШЕВИЗАМ
КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА - ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ
Фотографије на корицама:
Степинац у гостима код Павелића 1941. године,
На паради у Загребу у мају 1945, након уласка ЈНА и
Црвене армије седе Степинац, Бакарић и пуковник НКВД Рак.
Преузмите комплетну књигу (PDF 1,5 MB)
Преузмите комплетну књигу (PDF 1,94 MB)
Преузмите комплетну књигу (PDF 0,6 MB)
Преузмите комплетну књигу 2,4 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 1,4 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 6,3 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 0,9 MB (PDF)
СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИК ПРОТА МИЛИВОЈЕ МАРИЧИЋ,
ДУХОВНИ СИН ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА
Преузмите комплетну књигу 0,6 MB (PDF)
ШКОЛОКАУСТ
Како разарају наше образовање
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)
СВЕТОСАВЉЕ И СРБОЦИД
Преузмите комплетну књигу 1,3MB (PDF)
ИЗМЕЂУ ВАШИНГТОНА И ВАТИКАНА
ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА
Преузми комплетну књигу 1,4MB (PDF)
ХОМИНТЕРНА И ГЕЈСТАПО
Преузми комплетну књигу 1,6MB (PDF)
Преузми комплетну књигу 1,8MB (PDF)
КЊИГЕ ОД УТРОБЕ
Записи пропалог песника
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)
СВЕТОСАВЉЕ И ЛИТУРГИЈСКА РЕФОРМА
Преузми комплетну књигу: 1,5 MB (PDF) ⇒►
СА СТРАХОМ БОЖИЈИМ И ВЕРОМ ПРИСТУПИТЕ!
Преузми комплетну књигу: 0,8 MB (PDF) ⇒►
Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2009.
Преузми комплетну књигу: 3 MB (PDF) ⇒►
Издато: 2007.
Место: Горњи Милановац
Издавач: ЛИО, Горњи Милановац
Преузми комплетну књигу: 2.1 MB (PDF) ⇒►
Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 520 KB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.6 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1 MB (PDF) ⇒►
Преузми комплетну књигу: 670 KB (PDF) ⇒►
издавач:Лио, Горњи Милановац, 2008.
Ко је на мрежи: 93 гостију и нема пријављених чланова