Др Владимиру Димитријевићу се замера суштинско неразумевање људске сексуалности.

Откада то неразумевање било чега може бити предмет тужбе, пита академик Коста Чавошки у писму Вишем суду

ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ
Тимочка број 15

Поштована судија Катарина Тодоровић Воркапић,

Као amicus quriae слободан сам да Вас упознам са својим мишљењем о тужби Удружења „Да се зна!“ Београд против др Владимира Димитријевића, професора, коју је поднела адвокат Ивана Љ. Максимовић.

1. Грдно сам изненађен да сте примили тужбу адвоката Иване Љ. Максимовић, а да је нисте вратили с налогом да буде исписана ћирилицом. Надам се да Вам је познато да је службени језик у суду српски, а писмо ћирилично. Такође бисте морали знати да је адвокатура, баш као и суд, јавна служба, уређена законом, те да адвокати морају у обраћању суду да користе службени језик и писмо. Приватна лица наравно могу да се суду обраћају не само латиницом него и кинеским писмом. Адвокати то не могу и не смеју, јер врше јавну службу.

2. На другој страни тужбе др Владимир Димитријевић се оптужује зато што је навео писмо Бранислава В. Вујића, за које, колико је то мени познато, Вујић није ни кривично ни грађански одговарао. Па како онда др Владимир Димитријевић може одговарати за исказ који је неко други написао и објавио, а он га само цитирао као илустрацију?

3. Др Владимир Димитријевић се затим, на другој страни тужбе, оптужује зато што је цитирао америчке стручњаке Алана К. Карлсона и Пола Т. Меруа, који наводе да је заједница између мушкарца и жене једина природна заједница. Ако је то тужиоцу и његовом адвокату толико спорно, зар није било логично да туже те стручњаке или да замоле ЛГБТ организације у САД, које су иначе и моћне и утицајне, да то учине уместо њих? Како сам и муж и родитељ, мени се чини да је породица једина природна заједница. Јер ако је улажење у сексуалне односе ствар слободног избора, подизање и васпитање деце није. То је и природна и морална обавеза, коју закон својим санкцијама поткрепљује.

4. Када је посреди пол, по мом суду то је биолошка чињеница, коју уважавају и наши закони тако што налажу да се пол наведе као елемент идентитета, што тужилац лако може утврдити увидом у личне исправе. Уосталом, одмах по рођењу детета у матичне књиге уписује се и његов пол.

5. На другој страни тужбе, др Владимиру Димитријевићу се замера суштинско неразумевање људске сексуалности. Откада то неразумевање било чега може бити предмет тужбе?

6. На другој страни тужбе др Владимир Димитријевић се терети што преноси наводне ставове Цркве о хомосексуалности. Најпре није јасно о којој је то Цркви реч – да ли православној, католичкој или протестантској? Уколико су то наводни, а не истински, ставови Цркве, Суд би требало да као вештаке позове угледне православне и католичке теологе да разјасне какав је став Цркве према хомосексуализму. Уколико се покаже да је др Владимир Димитријевић тачно навео ставове Цркве према хомосексуализму, не видим зашто би он за њих одговарао, чак и ако је добар верник.

7. На трећој страни тужбе др Владимир Димитријевић се оптужује зато што наводи ставове др Наталије Нарочницке. Не видим зашто би др Владимир Димитријевић одговарао за њене ставове и закључке.

8. Тужилац наводи да су ЛГБТ особе и даље обесправљене у српском друштву, па се поставља питање како др Владимир Димитријевић може одговарати за такво стање ствари.

9. Др Владимиру Димитријевићу се ставља на терет неоправдано и малициозно повезивање хомосексуалности са уништењем природне породице, промоцијом порнографије и дечје сексуалности. Мени се чини да се и хетеросексуалност понекад изобличује у занемаривање природне породице, промоцију порнографије и сексуалну злоупотребу деце.

10. Коначно, др Владимир Димитријевић се оптужује због наводног дискриминисања ЛГБТ лица. Тужилац, међутим, не наводи да је иједно ЛГБТ лице изгубило посао, положај или неко звање због дискриминације коју је наводно проводио др Владимир Димитријевић. Напротив, управо је једно ЛГБТ лице постало председник Владе, а није искључено да ће неко друго ЛГБТ лице ускоро постати председник Републике.

У Београду, 14. априла 2019.

С дужним поштовањем, Коста Чавошки