sabor rpc 2017Ovogodišnji SA Sabor Ruske Pravoslavne Crkve protekao je u atmosferi proslave stogodišnjice obnove patrijaršije u Rusiji, do koje je došlo u strašnom trenutku ruske istorije, kada su boljševički satanisti preuzeli vlast. Na presto patrijaha moskovskog popeo se smerni Tihon Ispovednik, koji je u najteže dane vodio brod Crkve između Scile i Haribde.

 

Sabor se bavio nizom značajnih pitanja, poput posmrtnih ostataka nađenih kod Ganine Jame u blizini Jekatarinburga. Sabor je naložio da se nastavi rad na ekspertizi tzv. „jekatarinburških posmrtnih ostataka“, za koje se od početka poslednje decenije prošlog veka tvrdi da su pripadali Carskim Mučenicima Romanovima, i koje RPC još ne priznaje kao svete mošti.Sabor se bavio nizom značajnih pitanja, poput posmrtnih ostataka nađenih kod Ganine Jame u blizini Jekatarinburga. Sabor je naložio da se nastavi rad na ekspertizi tzv. „jekatarinburških posmrtnih ostataka“, za koje se od početka poslednje decenije prošlog veka tvrdi da su pripadali Carskim Mučenicima Romanovima, i koje RPC još ne priznaje kao svete mošti.


Jedna od tema sabora je pismo bivšeg mitropolita Filareta (Denisenka), vođe raskolničke Kijevske Patrijaršije, upućena SA Saboru RPC, u kome se nalazi molba za vaspostavljanje jedinstva i ukidanje „svih odluka, zabrana i odlučenja radi dostizanja Bogom zapoveđenog mira među jednovernim pravoslavnim hrišćanima i pomirenja među narodima.“ Vođa raskola Denisenko arhijerejima Ruske Crkve je pisao: “Molim za oproštaj za sve u čemu sam sagrešio rečju, delom i svim svojim osećanjima, a takođe iskreno praštam svima“. Međutim, kasnije se ispostavilo da on baš tako i ne misli, nego traži da se sa njega skine anatema.


Bilo je izvesne euforije oko Denisenkovog pisma, ali je sve uskoro palo u vodu. Neki smatraju da su rusofobne ukrajinske vlasti izvršile pritisak na Denisenka da povuče svoju „pomiriteljsku poslanicu“.
Doneti su dokumenti o položaju monaštva i manastira u Ruskoj Crkvi, o kanonskim aspektima crkvenog braka, osnovane su nove eparhije. Naročita pažnja obraćena je misiji među mladima, pogotovo studentima, i odobreno je osnivanje omladinskih saveta pri eparhijama. Bilo je reči i o misiji na Internetu, i svi pastiri i mirjani su pozvani da pažljivo biraju reči i da im cilj ne bude popularnost, nego svedočenje vere.


Pozdravljena je saradnja sa državom u raznim oblastima – od dobročinstva do služenja sveštenstva u vojsci i zatvorima. Pozdravljena je akcija države u oblasti zaštite porodice, ali Ruska Crkva kritikuje vlasti zato što abortus nije izbačen iz sistema besplatne zdravstvene zaštite, i poziva da se pitanje abortusa, i dalje tragično prisutnog u Rusiji, reši što pre.


Sabor je pozvao vlasti Ukrajine da spreče otimanje hramova od Ukrajinske Crkve Moskovske Patrijaršije, i da se učini sve da što pre dođe do mira na Ukrajini. Kritikovani su zakoni u Moldaviji, Letoniji, Litvaniji i Estoniji koji idu protiv tradicionalnog shvatanja braka i morala, a za legalizaciju homoseksualnih „brakova“. Ruska Crkva poziva državne vlasti da ne nameću identifikacione dokumente s čipom onima koji to ne žele, nego da su tu sačuva načelo dobrovoljnosti.


Što se tiče Sabora na Kritu 2016, SA Sabor RPC jasno kaže da ovo nije svepravoslavni sabor, jer na njemu nisu učestvovale Ruska, Gruzijska, Bugarska i Antiohijska Crkva, pri čemu dokument o ekumenizmu usvojen na ovom skupu ima niz problematičnih stavova. Taj dokument nije potpisalo 2/3 episkopa SPC, kao i niz drugih episkopa, što svedoči da saglasnost o tome nije postignuta ni među članovima kritskog sabora. Pomenute su i kritike svetogorskih monaha. Uprkos svemu, treba čuvati jedinstvo Pravoslavne Crkve u svetu.Što se tiče susreta pape Franje i patrijarha Kirila u Havani 2016, istaknuto je da je susret bio značajan kao izjava za potrebom mira na Bliskom Istoku i na Ukrajini, ali je istaknuto da, uprkos havanskoj deklaraciji, ukrajinski unijati i dalje vode agresivnu politiku prema pravoslavnima.


SUSRET RUSKOG I SRBSKOG PATRIJARHA


Na Sabor su, radi proslave stogodišnjice obnove patrijaršije, došli i poglavari Pomesnih Crkava, među kojima i patrijarh srbski Irinej. Patrijarh Irinej je, obraćajući se ruskim arhijerejima, istakao: “Naši prethodnici na patrijaraškom tronu, kao i sav srpski narod, iskreno su delili radost sa ruskom braćom kada su u 16. veku bogomudri istočni patrijarsi, sa patrijarhom carigradskim Jeremijom na čelu, obavili veliko i bogougodno delo - proglasili Moskovsku Patrijaršiju, kako bi Rusi i ostali susedni narodi koji ispovedaju svetu veru pravoslavnu imali svog patrijarha – moskovskog, sve Rusije i svih severnih država. U periodu od 18. do 19. veka sestrinska Ruska Pravoslavna Crkva je motivisala ruske careve i rusku vojsku, koji su u upornoj i teškoj borbi napokon slomili Osmansku imperiju i time oslobodili od teškog inovernog ropstva probljene pravoslavne narode Istočne Evrope. U teškim godinama borbe svoga naroda protiv zavojevača, Ruska Crkva određeno vreme nije imala patrijarha. Poput hrabrog vojnika koji prilikom ratnih podviga zastane na trenutak kako bi odmorio i prikupio novu snagu za dalje borbe, Ruska Crkva je dovela do kraja povereno joj od Boga spasiteljsko delo, obnovivši patrijaraštvo i na taj način dovršivši i ispunivši svoje kanonsko jedinstvo.

Na Sveruskom Pomesnom Saboru 1917-1918. godine, na kome je izabran Sveti patrijarh Tihon, uzeo je učešće i tadašnji nastojatelj srpskog Podvorja u Moskvi, časni arhimandrit Mihailo Urošević, budući srpski arhijerej. Tih godina ovde se obrazovao i živeo budući svetitelj Mardarije Uskoković, čije je netruležne mošti Bog projavio blagočestivom srpskom narodu upravo ove godine. Vaspostavljanje Moskovske Patrijaršije predstavlja, zaista, značajan čin. Tako je bila velika snaga ovog epohalnog događaja da se ona osetila i u drugim Crkvama. Nisu prošle ni dve godine od kako je vaspostavljena Moskovska Patrijaršija, ujedinila se Srpska Pravoslavna Crkva u granicama istorijskih predela naseljenih srpskim narodom, vaspostavivši svoje drevno i časno patrijaraško dostojanstvo 1920. godine, proslavljeno kroz mnoge vekove. Proteklih stotinu godina, kojih se sećamo kroz današnji događaj, nimalo nisu bile mirne. Naši narodi su mnogo pretrpeli od neprijatelja vere, preživeli su strašna mučenja i gonjenja, koja su neviđena u svetu. Međutim, kako su se umnožavala stradanja ruskog naroda, to je njegova volja za spasenjem bila jača, a vera se još više utvrđivala. Ostali su nemoćni pokušaji služiteljâ tame ovoga veka da ugase svetilnik pravoslavne vere. Danas možemo videti da je Ruska Crkva i njeno patrijaraštvo vaspostavljeno u slavi i veličini koja do danas nije bila viđena.“


Prilikom susreta patrijarha Kirila i patrijarha Irineja, patrijarah srbski je govorio o borbi za Kosovo i Metohiju: “Naša zemlja se uporno bori da sačuva tu zemlju u sastavu naše države. Tu zemlju nepravedno otimaju od Srbije. Naše snage su male i zbog toga nam je potrebna pomoć bratske Rusije i Ruske pravoslavne crkve“. Patrijarh Kiril je govorio o dovršenju gradnje hrama Svetog Save na Vračaru: “Koliko mi je poznato, kupola je već završena, pokrivena mozaikom. U kupoli je prikaz praznika Vaznesenja Gospodnjeg, što je i nebeski zaštitnik grada Beograda, i to ima svoju jaku simboliku. Nadamo se da će taj mozaik u Hramu Svetog Save biti simbol našeg, srpsko-ruskog bratstva i prijateljstva. Kao što vam je poznato, ne svojom krivicom, Rusija je sada u jednom posebnom ekonomskom položaju i bez obzira na te okolnosti, koje nam uskraćuju neke mogućnosti, mi smatramo da je ukrašavanje katedralnog Hrama Svetog Save prioritetan i važan zadatak. Kroz celu istoriju naši narodi su uvek bili zajedno, nikada nismo međusobno ratovali i uvek smo se borili na istoj strani. Mi zajedno čuvamo jedinstvo pravoslavlja i ovaj hram (na Vračaru) zaista treba da postane simbol tog čudesnog bratstva i uzajamnih odnosa dveju država, dvaju naroda i dveju crkava“.


LITURGIJA NA VAVEDENJE


Na Vavedenje u hram Presvete Bogorodice u hramu Hrista Spasitelja u Moskvi služena je Sveta Arhijerejska Liturgija. U sredini hrama Hrista Spasitelja postavljen je kovčeg sa česnim moštima Svetog Tihona, Patrijarha moskovskog i sve Rusije, koje su 29. novembra 2017. godine, na početku Arhijerejskog Sabora Ruske Pravoslavne Crkve, prenete u ovaj Saborni hram iz Donskog stavropigijalnog muškog manastira. Svetom Liturgijom je načalstvovao Patrijarh aleksandrijski i sve Afrike Teodor. Sasluživali su predstojatelji i predstavnici delegacijâ pomesnih Pravoslavnih Crkava, koji učestvuju u obeležavanju stogodišnjice vaspostavljanja patrijaršije u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi: Patrijarh jerusalimski  Teofil; Patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril; Patrijarh srpski Irinej; Patrijarh rumunski  Danilo; Arhiepiskop kiparski Hrizostom; Arhiepiskop tiranski i sve Albanije Anastasije; Mitropolit varšavski i sve Poljske Sava; Mitropolit čeških zemalja i Slovačke Rastislav; Mitropolit sve Amerike i Kanade Tihon; Mitropolit ahalciski i taoklaržetski Teodor, predvodnik delegacije Gruzijske Pravoslavne Crkve; Mitropolit lovčanski Gavrilo, predvodnik delegacije Bugarske Pravoslavne Crkve. Svetoj Liturgiji su sasluživali stalni članovi Svetog Sinoda Ruske Pravoslavne Crkve, predstojatelji autonomnih i samoupravnih delova Moskovske Patrijaršije, učesnici Arhijerejskog Sabora Ruske Pravoslavne Crkve, članovi delegacijâ pomesnih Pravoslavnih Crkava i moskovski klir.


Po završetku svete Liturgije, u svečanim prostorijama hrama Hrista Spasitelja održan je prijem povodom stogodišnjice vaspostavljenja patrijarašije u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi. Patrijarh Kiril je rekao: “Neka Gospod podrži sve nas, predstojatelje pomesnih Pravoslavnih Crkava, u našem jedinstvu, u našem opštenju, u našem zajedničkom služenju narodu Božjem, Vaseljenskoj Pravoslavnoj Crkvi i čitavom svetu. Na mnoga i blaga ljeta!“ U ime svih poglavara Pravoslavnih Crkava skupu se obratio Patrijarh antiohijski i sveg Istoka Jovan: “Vaspostavljanje patrijaršije u svetoj Ruskoj Crkvi veliki je događaj; to je radost vaskolikog pravoslavnog naroda, svih Pravoslavnih Crkava“.
Patrijarh carigradski Vartolomej, očito uvređen zbog Krita, nije došao u Moskvu.
PRIJEM KOD PUTINA
Na Vavedenje uveče, predsednik Rusije Putin je primio predstojatelje Pomesnih Crkava. Putin je tom prilikom rekao:“Pre svega, želim da Vas sve srdačno pozdravim i izrazim Vam reči zahvalnosti, jer zajedno obeležavate tako bitan događaj za našu zemlju i za Rusku Pravoslavnu Crkvu kao što je stogodišnjica vaspostavljenja patrijaršije u Rusiji. Ovo, svakako, naglašava jedinstvo pravoslavnog sveta, što je bitno samo po sebi, a u vezi s tim, svi Vi predstavljate Crkve koje imaju suštinsku ulogu u životu vaših država, u životu društava. Vi pozivate na milosrđe, radite u oblasti obrazovanja i prosvete, što je veoma važno“. U ime predstojateljâ i predstavnikâ pomesnih Pravoslavnih Crkava, predsednika ruske države je pozdravio patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril. Predstojatelj Ruske Pravoslavne Crkve je istakao podatak koji svedoči da je na Arhijerejskom Saboru, održanom od 29. novembra do 2. decembra 2017. u Moskvi, učestvovalo skoro 400 arhijereja Ruske Pravoslavne Crkve iz 20 zemalja.Patrijarh Kiril je rekao: “Želeo bih da obratim posebnu pažnju na našu zajedničku zabrinutost zbog situacije koja se odvija na Bliskom istoku, o kojoj ste Vi već govorili. Progon hrišćana, uništavanje svetinja, to je poseban bol kako za Crkve na Bliskom istoku koje su ovde predstavljene, tako i za sve nas.


RAZMIŠLJANJE ĐAKONA ILIJE MASLOVA


Ruski predanjski teolog, đakon Ilija Maslov, dao je podrobnu analizu rezultata sabora:


1. Na saboru nije učestvovalo 39 arhijereja, među kojima i mitropolit odeski Agatangel, veliki revnitelj Svetog Predanja, kome ukrajinske vlasti nisu dovolile da putuje.
2. Sabor, hvala Bogu, nije usvojio novi katihizis ekumeniste mitropolita Ilariona i njegove komisije, koji je bio pun modernističkih nakaznosti. To je, po mišljenju oca Ilije, plod zastupničkih molitava Svetog Filareta Moskovskog, koji se po novom kalendaru slavi 2. decembra, kada se rad Sabora završio, i čiji katihizis je važeći u Ruskoj Crkvi. Novi katihizis, pun novotarija u teologiji i liturgici, jednodušno je odbijen od strane naroda Božjeg. Sabor RPC je tražio da se katihiz izda u tri dela kao priručnik, a ne kao opšteobavezni dogmatski dokument, i da se u njega unesu neophodne ispravke.
3. Što se skupa na Kritu tiče, rečeno je da se u njegovim dokumentima nalaze „nejasne i nejednoznačne formule, što ne dopušta da se isti smatraju uzornim izrazima istina pravoslavne vere i Predanja Crkve“. Ipak, Sabor nije imao dovoljno snage da se ogradi od svoje pogrešne odluke iz fabruara 2016, kada su ti dokumenti bili načelno prihvaćeni.
4. Susret pape Franje i patrijarha Kirila je odobren tobož zbog uspeha u procesu zaštite hrišćana Bliskog Istoka, kao i nekakvog postizanja mira u svetu, uz donošenje, sa papinim „blagoslovom“, moštiju Svetog Nikole. Ništa se od toga (osim propagandnog nošenja moštiju) u stvarnosti nije desilo, kaže otac Ilija – to su samo ekumenističke maštarije; da nije bilo ruske vojske u Siriji, susret pape i patrijarha ne bi značio baš ništa, zapaža Maslov.
5. Mitropolit počajevski Vladimir sa bratijom nije uslišen, iako je tražio da RPC izađe iz Svetskog saveta „crkava“. Taj izlazak bi bio istinsko svedočenje posthrišćanskom Zapadu da postmoderni paganizam i vera u Hrista nisu nikako spojivi. Na žalost, ekumenisti su, kao i mnogo puta do sada, ovo sprečili.
6. Iako je trebalo proslaviti izbor Svetog Tihona Ispovednika za patrijarha, unošenje u kalendar Ruske Crkve praznika „Otaca Pomesnog Sabora“ 1917. godine (među kojima je bilo mnogo modernista i obnovljenaca svih pravaca) je svojevrsni pokušaj kanonizacije liberalno – modernističkih tendencija u ruskom pravoslavlju.  Taj Sabor nije sabrao Car Nikolaj, nego su ga odobrili masoni, vođi Februarske revolucije, i da je duže potrajao, uneo bi haos u Crkvu.
7. Rad sa omladinom kao novi zadatak Crkve, koji je pomenut u odlukama Sabora, do sada je, smatra otac Ilija, uvek bio povezan sa profanacijom vere u ime približavanja „mladima“, kako su radili i papisti posle Drugog vatikanskog koncila, pa su sebe razorili, a omladinu nisu priveli. Sveštenici – „misionari“  u Ruskoj Crkvi uglavnom su poznati po skupljanja „lajkova“ na društvenim mrežama, dok u svojim hramovima od vere odbijaju čak i stalne parohijane.


Ruski predanjski bogoslovi su oštro kritikovali dokument o brakovima pravoslavnih i inovernih, jer on protivureči kanonima Crkve koji zabranjuju mešovite brakove; naime, odobreni su brakovi između pravoslavnih i rimokatolika, kao i protestanata, pod uslovom da se deca vaspitavaju u pravoslavnoj veri.


UMESTO ZAKLJUČKA


Pravoslavna Crkva širom sveta živi u teško, predapokaliptičnom vremenu, ali borba za Sveto Predanje se mora voditi. Ovogodišnji SA Sabor RPC nije doneo triumf pravoverja, ali nije dozvolio ekumenistima da sasvim preuzmu vlast i nametnu laži novog katihizisa, a odbijen je i skup na Kritu kao „svepravoslavni sabor“. Bilo kako bilo, borba se nastavlja. Treba pratiti i bdeti, ali i trezveno čuvati jedinstvo Crkve – to je poruka predanjskih teologa ruskog pravoslavnog naroda.


Dr Vladimir Dimitrijević

ПЕТИЦИЈА за Др Владимира Димитријевића

peticija dr vladimir dimitrijevic

 

 

Broj pregleda članaka
1086068

Nove knjige za preuzimanje - (Download)

knjiga sta se rodi kad se gender rodi vladimir dimitrijevic

Šta se zgodi kad se DŽENDER rodi
- politički HOMOSEKSUALIZAM kao novi BOLJŠEVIZAM

  Kanonizacija alojza Stepinca - knjiga

klovnokratija dr vladimir dimitrijevic zoran cvorovic knjiga
KLOVNOKRATIJA

Srbija za vlade Aleksandra Vučića
Dr Zoran Čvorović
Dr Vladimir Dimitrijević

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,5 MB)

 da se zna knjiga

DA SE ZNA
Poverenik za zaštitu
ravnopravnosti protiv
slobode mišljenja i izražavanja

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,94 MB)

srbi krivi za sve

Mala knjiga velike mržnje
REČNIK SRBOFOBIJE

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 0,6 MB)

 evrounijacenje dr vladimir dimitrijevic knjiga

EVROUNIJAĆENjE
Pravoslavlje i papizam na kraju istorije

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,4 MB)

gramatika ekumenizma vladimir dimitrijevic knjiga05

GRAMATIKA EKUMENIZMA
OHRANA - Romanov

Preuzmite kompletnu knjigu 2,4 MB (PDF)


dnevnik apokalipse vladimir dimitrijevic

DNEVNIK APOKALIPSE
OHRANA - Romanov

Preuzmite kompletnu knjigu 1,4 MB (PDF)


od svetog save do sorosa knjiga vladimir dimitrijevic

OD SVETOG SAVE DO ĐERĐA SOROŠA
Zbornik radova o reformi školstva

Preuzmite kompletnu knjigu 6,3 MB (PDF)


 obozenje nije individuacija vladimir dimitrijevic

OBOŽENjE NIJE INDIVIDUACIJA
Pravoslavni pogled na Hesea i Junga

Preuzmite kompletnu knjigu 0,9 MB (PDF)


svetosavski svestenik prota milivoje maricic vladimirdimitrijevic

SVETOSAVSKI SVEŠTENIK PROTA MILIVOJE MARIČIĆ,
DUHOVNI SIN VLADIKE NIKOLAJA

Preuzmite kompletnu knjigu 0,6 MB (PDF)


skolokaust vladimir dimitrijevic

ŠKOLOKAUST 
Kako razaraju naše obrazovanje

 Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)


srbocid vladimir dimitrijevic 

SVETOSAVLjE I SRBOCID

Preuzmite kompletnu knjigu 1,3MB (PDF)


geopolitika svetosavlja izmedju vasingtona i vatikana knjiga

IZMEĐU VAŠINGTONA I VATIKANA 
GEOPOLITIKA SVETOSAVLjA 

Preuzmi kompletnu knjigu 1,4MB (PDF)


 hominterna i gejstapo knjiga dr vladimir dimitrijevic

HOMINTERNA I GEJSTAPO
Preuzmi kompletnu knjigu 1,6MB (PDF)


zavetnici i begunci vladimir dimitrijevic knjiga

ZAVETNICI I BEGUNCI
KOME ĆE „BLAŽENI ALOZIJE” BITI KRSNA SLAVA?


Preuzmi kompletnu knjigu 1,8MB (PDF)


knjige od utrobe vladimir diitrijevic

KNjIGE OD UTROBE
Zapisi propalog pesnika


Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)


svetosavlje i liturgijska reforma vladimir dimitrijevic knjiga

SVETOSAVLjE I LITURGIJSKA REFORMA

Preuzmi kompletnu knjigu: 1,5 MB (PDF) ⇒►


sa strahom bozijim i verom pristupite vladimir dimitrijevic knjiga

SA STRAHOM BOŽIJIM I VEROM PRISTUPITE!

Preuzmi kompletnu knjigu: 0,8 MB (PDF) ⇒►


teologija ilitehnologija vladimir dimitrijevic knjiga

TEHNOLOGIJA ILI TEOLOGIJA

Izdavač

Lio, Gornji Milanovac, 2009.

Preuzmi kompletnu knjigu: 3 MB (PDF) ⇒►


oklevetani svetac vladimir dimitrijevic knjiga

OKLEVETANI SVETAC
(Vladika Nikolaj i srbofobija)

Izdato: 2007.

Mesto: Gornji Milanovac

Izdavač: LIO, Gornji Milanovac

Preuzmi kompletnu knjigu: 2.1 MB (PDF) ⇒►


sveta liturgija i tajna ocinstva vladimir dimitrijevic knjiga

SVETA LITURGIJA I TAJNA OČINSTVA
(Trpeza Gospodnja kroz vekove i danas)

Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►


 hleb nebesni vladimir dimitrijevic knjiga

HLEB NEBESNI I ČAŠA ŽIVOTA
(Sveti Nikolaj Ohridski i Žički i Prepodobni Justin Ćelijski o Svetoj Liturgiji i Pričešću)

Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 520 KB (PDF) ⇒►


jagnje i zmija knjiga vladimir dimitrijevic

JAGNjE I ZMIJA
(Pravoslavlje i neognostička psihologija)

Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.6 MB (PDF) ⇒►


obnova ili obmana vladimirdimitrijevic

OBNOVA ILI OBMANA?
Liturgijska reforma i kriza rimokatolicizma

Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►


put za nigdinu vladimir dimitrijevic knjiga

PUT ZA NIGDINU
ROKMUZIKA I DOBA NIHILIZMA

Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1 MB (PDF) ⇒►


rec na rec odgovor ep atanasiju vladimir dimitrijevic knjiga

REČ NA REČ
(odgovor Ep. Atanasiju)

Preuzmi kompletnu knjigu: 670 KB (PDF) ⇒►


dodji vidi

DOĐI I VIDI
(Ikonostas i svetinja oltara u pravoslavnom Predanju)

izdavač:Lio, Gornji Milanovac, 2008.

Preuzmi kompletnu knjigu: 5.8 MB (PDF) ⇒►

Who is Online

Ko je na mreži: 61 gostiju i nema prijavljenih članova