spaljivanje mostiju svetog save na vracaru

Današnji čovek je sklon različitim mistifikacijima – bežanju od istine u lavirinte zabluda, skrivanju stvarnosti iza medijskih „rekonstrukcija“ i „dopisivanja“ istorije, samooslepljivanju raznim vrstama pop-gnosticizma (dovoljno je samo setiti se krivotvorine zvane „Sveta krv, Sveti Graal“, „Sionskog priorata“, “Da Vinčijevog koda“ i sličnih holivudskih izmišljotina, pa videti da je savremeni um prečesto potopljen u more lažnih „činjenica“, i da teško iz njega isplivava.)  

             

Ako je tako u svetu, zar neće biti tako i u Srbiji, čijem stanovništvu, naročito onom „elitnom“, nikad nije nedostajalo skorojevićke samouverenosti i poluintelektualne radoznalosti? U zemlji čija „elita“ ne zna ništa o Zakonopravilu Svetog Save (a zna sve o engleskoj „Velikoj povelji sloboda“ kralja Džona Bez Zemlje), sasvim je moguće da se sopstveni Srednji vek tretira kao period „mača i magije“, besmislenog prolivanja krvi u borbi za vlast, ili kao neki provincijski vodvilj, što smo gledali u RTS-ovoj seriji „Nemanjići“… I, naravno, sasvim je moguće da se konstruišu lažne istorije – od kojih se jedna odnosi na, tobož sigurnu, „činjenicu“ da „spaljivanja moštiju Svetog Save“ od strane Sinan – paše nikad nije ni bilo, to jest da Svetosavska Crkva, kad obeležava praznik vezan za posmrtno mučeništvo svog prvog poglavara – jednostavno LAŽE! I sad će tu da se pojave tumači koji će nam, poput Dena Brauna (čiji imitatori u nas pišu o Konstantinovom koplju i Nemanjinom blagu), dokazati ovu tezu, tako plitkoumno omamljujuću i tako komercijalno efektnu. Ovih dana opet imamo jednu takvu mistifikaciju, ovog puta maskiranu u roman (https://www.alo.rs/vesti/drustvo/pronadene-mosti-svetog-save-turci-ga-nisu-spalili-na-vracaru/273152/vest)                   

Zato smo, uvek i svagda, dužni da pamtimo istinu, i da se njome krepimo u doba krivotvorina.                               

Poljska naučnica, Izabela Lis-Vjelgoš, koja se bavi književnošću našeg Srednjeg veka, istinu je izložila u svom ogledu „Još jednom o moštima Svetog Save – prema nekim poznijim srednjovekovnim izvorima“ (Crkvene studije, 9-2009,271-281). Ona prvo ukazuje na svepravoslavno shvatanje svetih moštiju kao izvora živog svečevog prisisutva u crkvenoj zajednici, i svedoka pobede vaskrslog Hrista nad smrću, a zatim dodaje: “U Staroj Srbiji, prisustvo moštiju bilo je od velikog značaja, jer su one ne samo bile objekat svetačkog kulta, nego, pre svega, znak prestiža države, Crkve i naroda, a takođe, posebne Božje milosti i plana prema njima. Naročitu važnost imale su mošti svetoga Save – ličnosti najdublje utkane u svest i biće naroda, koje su, nakon prenosa iz Trnova u Mileševu, odredile svojevrsni sakralni, duhovni centar (axis mundi), prema kome se srpska zajednica mogla stalno orijentisati. One su bile simbol lične i kolektivne svetosti, ali i znak državno-crkvenog legitimiteta i srpskih tradicija“.      

Laganje o takvoj svetinji bi, svakako, ceo srbski narod učinilo baštinikom praznine i paučine, umesto svetosavskod duha življenja i umiranja za krst časni i slobodu zlatnu. A savremeni srbski „denbraunovci“ hteli bi da dokažu da su upravo praznina i paučina ono što baštinimo – jer smo, tobož, „izmislili“ spaljivanje Savinih moštiju.                                                                            

O čemu je, zaista, reč?                                                              

Mošti Svetoga preživele su prvo pustošenje manastira 1459, i bile su žiža oko koje se narod – pa čak i domaći poturčenjaci – okupljao, sve do ustanka Srba u Banatu 1595, kada su ustanici, predvođeni, između ostalih, Svetim Teodorom, episkopom vršačkim, na svoje zastave stavili ikonu Svetog Save. Kad su Turci ugušili ustanak, Sinan – paša je rešio da Savine mošti, iz osvete, spali, i to je učinio u Beogradu na Vračaru 1595. Letopis veli: “Da se zna kad Turci sažegoše svetitelja Savu, arhiepiskopa srpske i pomorske zemlje. Vodio ih je vezir Sinan paša, koji beše pred vojskom“. Kao jedan od ključnih razloga za spaljivanje moštiju, navedeno je da su mnogi Turci dolazili u Mileševu, klanjali se svecu radi isceljenja, a neki su se obraćali u veru Hristovu. Patrijarh pećki Pajsije (Janjevac) tvrdio je da je spaljivanje Savinih moštiju svojevrsno posmrtno mučeništvo njegovo, koje je on sam u Boga izmolio, da bi ga podelio sa svojim narodom koji je robovao Agarjanima. Međutim, ima izvora u kojima se pominje da su mošti Svetog Save spaljene tek krajem 17. veka, kao i onih iz koji se vidi da mošti Svetog Save postoje u Mileševi u tom stoleću. Moldavski vojvoda Vasilije 1643. daruje Mileševu „u kojoj počivaju mošti svetitelja Hristovog Save arhiepiskopa srbskoga“; slične reči nalaze se i u darovnici vlaškog vojvode Jovana Radula. Mnoga obraćanja mileševskih kaluđera za pomoć u Rusiji, pisana u 17. veku, govore da su mošti Savine i dalje u Mileševi, i da tvore čudesa. Atanasije Daskal navodi slučaj jednog đavoimanog Turčina koji se u Mileševi iscelio. Daskal kaže da je ovo izazvalo paljenje Savinih moštiju, ali da je opet jedan deo svetinje ostao: “Najverovatnije, reč je o spasenoj ili otkupljenoj desnoj ruci, o kojoj su monasi iz manastira Pakra izjavili u Rusiji, na protokolu saslušanja 1712. godine, da je Mileševa spaljena pre više od dvadeset godina i da se svetiteljska ruka čuva sad u njihovom manastiru“, kaže Izabela Lis – Vjelgoš. Ona dodaje da je od moštiju Savinih bila sačuvana desna ruka, koju je celivao Francuz Pjer Leskalopje 1574 a možda i leva, koja je se nalazila u manastiru Svete Trojice kod Pljevalja).          

Kaluđeri mileševski su svečevu ruku držali u ćivotu, kome se pristupalo kao ćivotu sa celokupnim moštima. Od leve ruke Savine uzet je mali prst, za koga je monah Nektarije Mileševac izradio ćivotić koji se čuvao u Pećkoj patrijaršiji: “Prema ovakvim informacijama, može se zaključiti da, ako su još u sedamnaestom stoleću Savine mošti postojale, one nisu očuvane cele. Sve to ukazuje na njihovo višekratno uništavanje – paljenje i sečenje koje je moglo upravo započeti krajem prethodnog veka“, veli poljska naučnica.      

Dakle, da podvučemo: Sinan – paša je, po svemu sudeći, spalio veliki deo Savinog tela, ali su neki delovi ostali, i oni su kasnije celivani kao cele mošti. To nije slučajno – odnos prema moštima u Pravoslavnoj Crkvi je „holistički“, i častica moštiju se smatra celebnom kao i cele mošti („mošti“ i znači „moći“, posmrtni ostaci sveca koji imaju blagodat čudodejstva, koje su, u isti mah, i praslike sveopšteg vaskrsenja iz mrtvih, Bogom blagoslovene da pomažu ljudima). Recimo, u manastiru Morači se nalazi deo moštiju Svetog sveštenomučenika Haralampija, a mošti Novomučenika Stanka u Ostrogu nisu cele u ćivotu, nego samo njegove šake, koje su Turci odsekli. Ipak, i Morača i Ostrog mogu se pohvaliti moštima Svetih Haralampija i Stanka kao da su celokupne. Kada su, i posle 1595, mileševski kaluđeri govorili da su mošti Svetog Save kod njih, oni nisu lagali.                                                         

Da ne zaboravimo: godine 1716, kada su Turci spalili fruškogorski manastir Krušedol, spaljene su i moštih Svetih Brankovića; ipak, od Svetog despota Jovana ostalo je celo stopalo, a od Svete majke Angeline ruka. I ove čudotvorne mošti i dalje ispunjavaju svoju blagodatnu misiju.                                                                               

Kada su ustaše zavladale Sremom, hteli su da unište mošti Svetog kneza Lazara, Svetog cara Uroša i Svetog Stefana Štiljanovića, koje su počivale u fruškogorskim manastirima, ali je Gospod to sprečio, i to delovanjem nemačkog okupatora koji je zaustavio hrvatske monstrume u njihovom naumu, a mošti su 1942. prenete u Sabornu crkvu u Beogradu…                               

Dakle, kad pročitate neku senzacionalističku glupost, budite oprezni! Moramo sprečiti još jednu krivotvorinu vezanu za našu slavnu prošlost. A pepeo Savinih moštiju, razvejan posvuda, učinio je svu srbsku zemlju svetom i nerazorivom. Ostaje nam da budemo dostojni potomci spaljenoga i svagda vaskrsavajućega našeg oca i učitelja.                                                                      

                            

Dopunjena verzija teksta objavljenog 2014. godine kao predgovor knjizi Danila Vinazitića „O spaljivanju moštiju Svetog Save“ ( Lio, Gornji Milanovac )     

dr Vladimir Dimitrijević

ПЕТИЦИЈА за Др Владимира Димитријевића

peticija dr vladimir dimitrijevic

 

 

Broj pregleda članaka
1579580

Nove knjige za preuzimanje - (Download)

knjiga sta se rodi kad se gender rodi vladimir dimitrijevic

Šta se zgodi kad se DŽENDER rodi
- politički HOMOSEKSUALIZAM kao novi BOLJŠEVIZAM

  Kanonizacija alojza Stepinca - knjiga

klovnokratija dr vladimir dimitrijevic zoran cvorovic knjiga
KLOVNOKRATIJA

Srbija za vlade Aleksandra Vučića
Dr Zoran Čvorović
Dr Vladimir Dimitrijević

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,5 MB)

 da se zna knjiga

DA SE ZNA
Poverenik za zaštitu
ravnopravnosti protiv
slobode mišljenja i izražavanja

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,94 MB)

srbi krivi za sve

Mala knjiga velike mržnje
REČNIK SRBOFOBIJE

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 0,6 MB)

 evrounijacenje dr vladimir dimitrijevic knjiga

EVROUNIJAĆENjE
Pravoslavlje i papizam na kraju istorije

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,4 MB)

gramatika ekumenizma vladimir dimitrijevic knjiga05

GRAMATIKA EKUMENIZMA
OHRANA - Romanov

Preuzmite kompletnu knjigu 2,4 MB (PDF)


dnevnik apokalipse vladimir dimitrijevic

DNEVNIK APOKALIPSE
OHRANA - Romanov

Preuzmite kompletnu knjigu 1,4 MB (PDF)


od svetog save do sorosa knjiga vladimir dimitrijevic

OD SVETOG SAVE DO ĐERĐA SOROŠA
Zbornik radova o reformi školstva

Preuzmite kompletnu knjigu 6,3 MB (PDF)


 obozenje nije individuacija vladimir dimitrijevic

OBOŽENjE NIJE INDIVIDUACIJA
Pravoslavni pogled na Hesea i Junga

Preuzmite kompletnu knjigu 0,9 MB (PDF)


svetosavski svestenik prota milivoje maricic vladimirdimitrijevic

SVETOSAVSKI SVEŠTENIK PROTA MILIVOJE MARIČIĆ,
DUHOVNI SIN VLADIKE NIKOLAJA

Preuzmite kompletnu knjigu 0,6 MB (PDF)


skolokaust vladimir dimitrijevic

ŠKOLOKAUST 
Kako razaraju naše obrazovanje

 Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)


srbocid vladimir dimitrijevic 

SVETOSAVLjE I SRBOCID

Preuzmite kompletnu knjigu 1,3MB (PDF)


geopolitika svetosavlja izmedju vasingtona i vatikana knjiga

IZMEĐU VAŠINGTONA I VATIKANA 
GEOPOLITIKA SVETOSAVLjA 

Preuzmi kompletnu knjigu 1,4MB (PDF)


 hominterna i gejstapo knjiga dr vladimir dimitrijevic

HOMINTERNA I GEJSTAPO
Preuzmi kompletnu knjigu 1,6MB (PDF)


zavetnici i begunci vladimir dimitrijevic knjiga

ZAVETNICI I BEGUNCI
KOME ĆE „BLAŽENI ALOZIJE” BITI KRSNA SLAVA?


Preuzmi kompletnu knjigu 1,8MB (PDF)


knjige od utrobe vladimir diitrijevic

KNjIGE OD UTROBE
Zapisi propalog pesnika


Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)


svetosavlje i liturgijska reforma vladimir dimitrijevic knjiga

SVETOSAVLjE I LITURGIJSKA REFORMA

Preuzmi kompletnu knjigu: 1,5 MB (PDF) ⇒►


sa strahom bozijim i verom pristupite vladimir dimitrijevic knjiga

SA STRAHOM BOŽIJIM I VEROM PRISTUPITE!

Preuzmi kompletnu knjigu: 0,8 MB (PDF) ⇒►


teologija ilitehnologija vladimir dimitrijevic knjiga

TEHNOLOGIJA ILI TEOLOGIJA

Izdavač

Lio, Gornji Milanovac, 2009.

Preuzmi kompletnu knjigu: 3 MB (PDF) ⇒►


oklevetani svetac vladimir dimitrijevic knjiga

OKLEVETANI SVETAC
(Vladika Nikolaj i srbofobija)

Izdato: 2007.

Mesto: Gornji Milanovac

Izdavač: LIO, Gornji Milanovac

Preuzmi kompletnu knjigu: 2.1 MB (PDF) ⇒►


sveta liturgija i tajna ocinstva vladimir dimitrijevic knjiga

SVETA LITURGIJA I TAJNA OČINSTVA
(Trpeza Gospodnja kroz vekove i danas)

Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►


 hleb nebesni vladimir dimitrijevic knjiga

HLEB NEBESNI I ČAŠA ŽIVOTA
(Sveti Nikolaj Ohridski i Žički i Prepodobni Justin Ćelijski o Svetoj Liturgiji i Pričešću)

Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 520 KB (PDF) ⇒►


jagnje i zmija knjiga vladimir dimitrijevic

JAGNjE I ZMIJA
(Pravoslavlje i neognostička psihologija)

Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.6 MB (PDF) ⇒►


obnova ili obmana vladimirdimitrijevic

OBNOVA ILI OBMANA?
Liturgijska reforma i kriza rimokatolicizma

Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►


put za nigdinu vladimir dimitrijevic knjiga

PUT ZA NIGDINU
ROKMUZIKA I DOBA NIHILIZMA

Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1 MB (PDF) ⇒►


rec na rec odgovor ep atanasiju vladimir dimitrijevic knjiga

REČ NA REČ
(odgovor Ep. Atanasiju)

Preuzmi kompletnu knjigu: 670 KB (PDF) ⇒►


dodji vidi

DOĐI I VIDI
(Ikonostas i svetinja oltara u pravoslavnom Predanju)

izdavač:Lio, Gornji Milanovac, 2008.

Preuzmi kompletnu knjigu: 5.8 MB (PDF) ⇒►

Who is Online

Ko je na mreži: 188 gostiju i nema prijavljenih članova

Врт здравља

Врт здравља

vrtzdravlja

БОТАНИЧКА БАШТА И РАСАДНИК СА ПРЕКО 2000 ВРСТА