Ћирилица

Ћирилица

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 31 октобар 2016; Погодака: 9778

boljsevici Tihon ЗАШТО ОДГОВАРАМ?

Оно што ме је у србској црквеној средини највише погађало, и што је недостојно истинског православног хришћанског става, јесте „запушавање уста“ људима који другачије мисле, и недозвољавање да своје мишљење искажу. Бедно климоглавство, кукавичлук, гутање сопствених речи пред онима који имају моћ – такође. Зато, и само зато, решио сам да објавим писмо г. Милоша Симића, који се после текста на „Борби за веру“, где сам изнео нашу преписку и сумњу у његов идентитет, опет јавио. Нећу да човеку запушавам уста, нећу да прећутим његове тезе, нећу да се понашам онако како не волим да видим да се код нас ради.

ПИСМО МИЛОША СИМИЋА

Ево, дакле, његовог писма:

„Господине Димитријевићу, брате у Христу и опет понављам брате у Христу,

Надам се да нисте себе потапшали по рамену гледајући се у огледало? Реч изазивач тј „изазивач“ коју сте ставили под наводнике говори више ствари. Да нисте сигурни да сам изазивач у смислу провокатор а будите сигурни да нисам (Господ ми је сведок) или може пак да значи да мислите да вам нисам достојан изазивач.

Опширније: Још један одговор г. Милошу Симићу

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 27 октобар 2016; Погодака: 9959

ДЕТИЊСТВО СА ЈАСЕНОВЦЕМ У ПОЗАДИНИ

Док држим у рукама књигу Ратка Дмитровића, „Крст на крижу“, која говори о историји србско – хрватских односа у 20. веку, сећам се свог детињег искуства Јасеновца. Наиме, кад сам имао девет или десет година, у ормару свог деде, у селу Кулиновци код Чачка, нашао сам књигу „За човјека“, некакво званично издање о антифашистичкој борби у логорима Југославије под окупацијом. И ту су била сећања на Јасеновац.

Ту сам, први пут, читао сећања доктора Зеца о злочину усташе Жилета Фригановића над старцем Вукашином Јасеновачким. Било је и о погубљењу Божидара Аџије и других комуниста. Али, оно најстрашније је нечије сећање на др Хинка Пићилија, творца јасеновачког крематоријума. Овај монструм је, сећам се, са осталим усташама играо карте на стомацима несрећних логорашица, и опушке гасио у њиховим полним органима. Било ми је страшно. Знао сам да прочитано никад нећу заборавити.

ХИНКО ПИЋИЛИ: ЈЕДНО УСТАШКО ИМЕ

Опширније: Стигао је уџбеник кроатологије

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 25 октобар 2016; Погодака: 10430

Текст

novotarski ikonostas u trebinju Недавно сам, на мејл који је доступан на блогу vladimirdimitrijevic. com, добио следеће писмо:

„Поштовани професоре Димитријевићу,

Пошто ја нисам способан да дам себи одговоре на дилеме које ћу вам напред изнети обраћам се вама као православном публицисти, вероучитељу, родољубу, ученом човеку и пре свега црквеном човеку и брату у Христу

На лоше појаве у нашој цркви (папоцентрични екуменизам, скупи аутомобили, лоше понашање свештенства) се трудим да не обраћам пажњу, јер по речима светог владике Николаја како кроз зарђалу жицу пролази струја тако и кроз нечасног свештеника пролази ка вернику и Благодат.

Опширније: Опет о литургијској реформи или случај једног "изазивача"

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 26 септембар 2016; Погодака: 21360

УВОДНА РЕЧ

Инквизиторски хашки суд осудио је Радована Караџића на доживотну робију. Радован Караџић је осуђен јер се борио за слободну Србску с оне стране Дрине. И његова осуда је логична за логику оних који вековима ратују против Срба и њихове слободе.

Овај текст, објављен у „Збиљи“ (април-мај-јун 2016), подсећање је на то каквом ценом је стварана слободна Србска с оне стране Дрине.

Пре Радована Караџића, била је крвава и славна историја Босне и Херцеговине. Радован Караџић је осуђен тачно сто година после окончања бањалучког велеиздајничког процеса, којим је Беч на оптуженичку клупу ставио елиту целог српског народа. Ево шта о томе у својој књизи, објављеној у Бањалуци 2011, пише Маја Томашевић:“Бањалучки велеиздајнички процес, као и акција за помиловање која је услиједила након пресуде, заслужују велико мјесто у историји Бањалуке, али и у историји цијелог српског народа. Био је то највећи од седамнаест велеиздајничких процеса које су аустроугарске власти организовале у Босни и Херцеговини за вријеме Првог свјетског рата. Због дјеловања у некој од организација које су шириле српство оптужено је 156 најобразованијих, најистакнутијих и најутицанијих босанскохерцеговачких Срба свог времена.Није им било суђено за повезаност са атентатом, већ искључиво за рад у српским организацијама, те су готово сви који су писали о Бањалучком велеиздајничком процесу истакли да је циљ овог процеса био гушење српског националног покрета.“

Опширније: Из историје Босне и Херцеговине или шта је било пре Радована Караџића

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 19 септембар 2016; Погодака: 10940

Зар је могуће да се у земљи са оваквом демографијом главна пажња посвећује геј паради и ЛГБТ „правима“, међу којима је и право на „брак“? Могуће је, могуће, драги читаоче.

Демографска зима у Србији

Прво мало података.

Процењен број становника у Републици Србији износи 7.095.383 у 2015. години. Број живорођених је 65.657, док број умрлих износи 103.678 лица. Природни прираштај је минус 38.021.

Од последњих 11 година (2005-2015), претходна година је имала убедљиво најнижи природни прираштај. Просечни природни прираштај у овом периоду је износио минус 34859.Стопа природног прираштаја у Републици Србији износи минус 5,3‰. Стопа природног прираштаја је разлика између стопе наталитета и стопе морталитета.

Опширније: Како се Вучић ”аутовао” илити размишљања уочи премијеровог ”прајда”

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 15 август 2016; Погодака: 11426

Текст

УНИЈАТИ ПРОТИВ КРСНОГ ХОДА И ИЗЈАВЕ РУСКИХ ЕКУМЕНИСТА

Првог августа 2016, после жестоког вербалног напада Свјатослава Шевчука, поглавара унијата, на Украјинску Православну Цркву Московске Патријаршије, коју је изружио због организације свепобедног крсног хода у славу Божју и Светог равноапостолног Владимира, Служба за комуникацију с јавношћу Одељења спољних црквених послова Московске Патријаршије (ОСЦП МП ), издала је саопштење у коме пише:“27. јула 2106. године у Кијеву завршен је догађај без преседана по свом духовном и грађанском значају – Свеукрајинска литија мира, љубави и молитве за Украјину, организован на иницијативу Украјинске Православне Цркве…Па ипак, и овако добро дело, које је имало за циљ да надиђе поделе у украјинском друштву, изложено је циничним нападима и неправедним оптужбама од стране руководства Украјинске гркокатоличке цркве, која је овај догађај искористила као повод за нове злобне и циничне оптужбе на рачун канонске Украјинске Православне Цркве/…/

Опширније: ГОРКИ ПЛОДОВИ „ДИЈАЛОГА“ - ЕКУМЕНИЗАМ ОД ПРАМАЈКЕ ЕВЕ ДО ДАНАС

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 25 јул 2016; Погодака: 17859

"Наш сарадник, г. Владимир Димитријевић, у среду, 20. јула 2016, одбранио је, пред комисијом у саставу проф.др Милан Радуловић (председник комисије), проф. др Јован Делић (ментор) и др Драган Хамовић, на Филолошком факултету Универзитета у Београду докторску дисертацију "Владимир Вујић као књижевник, критичар и полемичар у контексту књижевних процеса између два светска рата", на чему му срдачно честитамо.

Уредништво" - Борба за веру

Опширније: Владимир Димитријевић - докторирао

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 21 јун 2016; Погодака: 15973

Pedesetnica - silazak Sv Duha na apostole УМЕСТО УВОДА

Док три дана славимо Духа Светога са Оцем и Сином, вреди се увек сетити шта је циљ и смисао наше вере – а она је, то сви знамо, достизање светости кроз обожење. Ако се по нечему разликујемо од инославних – пре свега од римокатолика – онда су то плодови наше Цркве и плодови њихове верске заједнице, људи које нам је Бог открио као свеце и људи који су свети међу римокатолицима.

Много пута сам рекао, и понављам: између нас и римокатолика има низ спољашњих сличности. И они имају своје крштење, и своју мису – литургију, и своје храмове, и своје бројанице, и своје монаштво, и своју теологију, у којој има здравих и читких места, са којима се можемо сложити. И тамо има добрих људи, који искрено верују у Христа и Мајку Божју. И то никад нико није оспорио, нити може оспорити.

Ствар је, међутим, у нечем другом. Римокатолицизам је јерес, инославље, другачији начин слављења Бога, који им није Богом откривен и благословен, и који не даје обожене људе - свеце. И зато православни који одбијају екуменизам као „љубав“ без истине, и који одбијају молитву с папистима и јеретицима уопште, нису никакви човекомрсци, него људи доследни у својој вери. Наша љубав према инославнима увек би се показала у томе да им сведочимо Истину Божју, и да чинимо добра дела. Када би видели нашу доследност, многи би кренули путем Христовим и нашли Цркву од Истока, као што се са некима до сада десило и дешава. Ако им не сведочимо, него их тапшемо по рамену и кажемо да је њихова вера исто што и наша, ето нас пред Богом као лажова и покварених људи, који заблуделима повлађују у њиховој заблуди.

ТРАГЕДИЈА ХРВАТА

Опширније: Дух Свети и Свеци Божији или по чему смо другчији од инославних

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 10 јун 2016; Погодака: 20532

Текст

ИЗ ИСТОРИЈЕ СРБСКОГ СТРАДАЛНИШТВА

КО ЈЕ БИО СВЕТИ ВУКАШИН?

Крајем маја сваке године у СПЦ се помиње Свети Вукашин Јасеновачки, од Мандрапа родом из Хецеговине, чија је породица живела у Сарајеву и била веома угледна и побожна. Доведен је у Јасеновац да би био заклан са хиљадама других Срба. Усташе су се, једне ноћи, такмичеле у клању, и највише жртава је побио извесни Жиле Фригановић (Фрковић).

Усташки зликовац, видећи Вукашина како спокојна лица и с неким недокучивим миром на лицу посматра страшно клање своје православне сабраће, доведе га преко реда пред ископану јаму, где су од раног јутра клали и бацали невине жртве, те решен да му разбије тај мир и спокојство, затражи од њега да викне „Живео Павелић“. Како Свети Вукашин није ништа одговарао, него је само мирно и спокојно ћутао, убица му је ножем секао једно по једно ухо и нос. Када му је мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу, блажени Вукашин је, мирно погледавши у мучитеља, рекао: „Ради ти, дијете, свој посао!“ Овај одговор разбеснео је убицу, па му је у бесу ископао очи, исекао срце, преклао му грло од уха до уха, и онда га ногама сјурио у јаму. Мучитељ убица је затим полудео, и ово је све испричао у логорској амбуланти доктору Неду Зецу, који је ово касније и записао и објавио.

СУМЊЕ У ПОВЕСТ О СТАРЦУ ВУКАШИНУ

Философ Александар Пражић, у својој књизи „Национално самоубиство“ (Београд, 2009), у којој поставља питање наше склоности колективном суициду, сматра да је Недо Зец целу ову повест измислио, и то по налогу комуниста.

Опширније: Да ли је Свети Вукашин био могућ?

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 07 јун 2016; Погодака: 31975

Текст

2016. godina СИМБОЛИКА БРОЈЕВА

Текст Радета Јанковића о окултној симболици скривеној у датум скупа на Криту изазвао је пажњу. Један мој пријатељ преко електронске преписке, након тог текста, уочио је следеће: “А што се тиче 2016., да је ту само последњи број, ни по јада. Има ту шестица "за све паре": 2016 = 3 × 666 + 3 × 6.Кад се исто то овако напише, делује још црње: 2016 = 666 +666 + 666 + 6 + 6 + 6.

А може и друга рачуница: 2016 = 3 × 600 + 6 × 6 × 6. Или, исто то: 2016 = 600 + 600 + 600 + 6 × 6 × 6. Значи, окултисти имају безброј разлога зашто им баш тај датум прија - а Бог очигледно жели да их и на тај начин п(р)окаже вернима.“

Наравно да не треба паничити, и падати у нумеролошке замке. Али, не одушевљавамо се ми, православни, нумерологијом, него то чине управо окултисти. И, уопште, нешто може, као својеврсна праслика, да се повеже са бројем 666 у календарском смислу. Довољно је да се сетимо 1666. и ондашњих збивања. (Рецимо, у Лондону је престала куга, али је почео огроман пожар који је сажегао престоницу Енглеске; али, нећемо о томе. Погледајмо нешто важније, духовно.)

СЛУЧАЈ ПРВИ: ШАБАТАЈ ЦВИ

Опширније: Да ли ће се 1666. поновити 2016?