Početna - vladimirdimitrijevic.com - Владимир Димитријевић

Boško Obradović kao „američki čovek“ (2. deo)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 23 april 2016; Pogodaka: 8634

Eto, sad je Boško Obradović, u plaćenom oglasu, i na Vučićevim medijima, postao „američki čovek“. Jer, tvrde propagatori ove „genijalne“ ideje, profesorka dr Jasmina Vujić je „američka žena“, a ona je u Političkom savetu Dveri, pa je, samim tim, i Boško Obradović „američki čovek“.

Zanimljivo je da tu „činjenicu“ iz plaćenog oglasa nisu uočili ni akademik Kosta Čavoški, najveći pravnik koga Srbija ima i borac protiv haških laži, ni profesor dr Milo Lompar, autor „Duha samoporicanja“, ni profesor dr Ljubomir Protić, legenda borbe za obrazovanje na „nesoroševskim“ osnovama, ni dr Srđa Trifković, geopolitičar svetskog glasa i razobličitelj engleskih prevara u našoj istoriji, ni Milorad Crnjanin, veliko ime patriotskog novinarstva, ni ovejani rusofil docent dr Zoran Čvorović, zatočnik srbske kosovske pravde, ni dr Slobodan Janković, koji je budućnost naše nauke o međunarodnim odnosima, ni dr Zorica Kuburović, ugledna srbska književnica, ni Miloslav Samardžić, urednik kragujevačkih „Pogleda“ i svedok istine o đeneralu Draži, ni Miroslav Krstić, privrednik. Oni su takođe članovi Političkog saveta Dveri. Da li to znači da su oni „američki ljudi“? Ili je to profesor dr Miladin Ševarlić, nestranački kandidat na listi Dveri – DSS, borac protiv GMO-a? Ili je to pukovnik Ljubinko Đurković, ratni komandant Košara 1999. godine, takođe nestranački kandidat na listi Dveri? Ili profesor dr Ivan Dojčinović, fizičar, član Predsedništva Dveri? Eto, ni ja, Vladimir Dimitrijević, nisam uočio da je Obradović „američki čovek.“ Možda sam, i ne znajući to, postao „američki čovek“, jer ni po čemu ne vidim da je Boško Obradović „američki čovek“.

Po plodovima se drvo poznaje

Evanđeljski kriterijum za nečiju delatnost je – po plodovima ćete ih poznati. Koji su to amerikanofilni i antisrbski plodovi Dveri od 1999. naovamo?

Opširnije: Boško Obradović kao „američki čovek“ (2. deo)

Kako se vodi borba protiv Dveri

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 08 april 2016; Pogodaka: 4389

Dveri

To jest ima li Srbija pravo na sreću „Jao, jao“ šmiranta Vučića.

Posle oslobađajuće haške presude dr Vojislavu Šešelju ( koji nije bio kriv ni za šta, što smo znali od početka, i o čemu smo nesustajno svedočili ), Aleksandar Vučić je krenuo u jednu od svojih klovnovskih političkih priča – kao, jao, jao, izgubih izbore, sad će svi formirati koaliciju protiv mene, a ja, uprkos tome što gubim, nikad neću biti za Veliku Srbiju, nego ću poginuti za „EU vrednote“. Jao, jao, jadan ja, kako me je Zapad napustio ( a ja im sve učinio, od prodaje Kosova i Metohije do neformalnog ulaska u NATO ).

I tako je, po ko zna koji put, Vučić na srbskom patetičan (šmirant iz provincijskog pozorišta 19. veka ), a ne engleskom „pathetic“ ( jadan u svom glumatanju ). Glavni cilj je da glasači „umerenjaci“ pribegnu Vučiću, da nas opet, zbog „Velike Srbije“, NATO ne bi bombardovao ( a o bombardovanju, naravno, u svetu u kome je Rusija sada to što jeste ne bi bilo ni pomena)…

Opširnije: Kako se vodi borba protiv Dveri

Papa Franjo i američka rekonkvista

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 27 mart 2016; Pogodaka: 12090

Tekst

Papa

UMESTO UVODA ILI ŠTA JE PREDVIĐAO DOSTOJEVSKI

Ovaj tekst sam objavio u nedeljniku „Pečat“ 29. marta 2013. godine. Nije se pojavljivao na Internetu. Pošto u ovom trenutku postoje, bar kod nekih, nade da je papa Franjo „faktor stabilnosti“ i borac protiv Trećeg svetskog rata, pa da se zato s njim trebalo sastajati u Havani, vredi se setiti činjenica. I proročanstva genijalnog Dostojevskog, koji je u budućnosti video papu što će se svetu udvarati levičarskim frazama:

"Papa će izgubiti svetovnu vlast. Izgubivši vlast, katolička crkva će se možda i uzvisiti i pročistiti, ali to joj neće pomoći jer će to biti samo jedan hokus-pokus. Nema vere u samom papi. Katolički sveštenici su u najboljem slučaju sujeverni./…/Naivne vernike u celom svetu preneraziće propast same papske države, a njihovo toplo saučešće prema razvlašćenom papi preći će u entuzijazam koji će svakako veoma uticati na razvoj evropskih događaja. Nemiri će zahvatiti Evropu i mnoge snage podeliće se za i protiv pape. S druge strane i crkva će započeti svoju obnovu, ali to će opet biti u dve faze – kroz jezuitizam i kroz socijalizam.“(F. M. Dostojevski, Beležnice, Partizanska knjiga, Beograd, str.63). Čitaoče, obrati pažnju, jer si svemu tome prisustvovao:

Opširnije: Papa Franjo i američka rekonkvista

Srbi, svinje i vakcinisanje ili Vučićeva konclogorska Srbija

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 15 mart 2016; Pogodaka: 12957

Tekst

Присилно вакцинисање SVINJE, DECA I EU

U Srbiji će svinje uskoro imati veća „ljudska prava“ nego Srbi i njihova deca. Bar kad je vakcinisanje u pitanju. Naime, svinje iz Srbije ne mogu da se izvoze u EU zato što je kod nas obavezna vakcinacija ovih domaćih životinja radi zaštite od svinjske kuge, pa je rečeno da će ovo biti ukinuto, zarad EU izvoza.(1) Ali, zato je nedavno pooštren zakon o obaveznoj vakcinaciji dece, pa je uvedena kazna od 150 hiljada dinara za one koji odbijaju da decu vakcinišu, plus zabrana upisivanja nevakcinisane dece u škole i vrtiće. Roditeljima se može skinuti novac sa računa, zapleniti imovina, ili se mogu poslati na prinudni rad. Inspekcija zove Centar za socijalni rad, koji neposlušnom Srbinu može da oduzme dete.(2)

USKORO U SRBIJI PRESTAJE VAKCINACIJA SVINJA, ALI VAKCINACIJA DECE POSTAJE OBAVEZNA, SA KONCLOGORSKIM MERAMA ZA ONE KOJI SE PROTIVE.
O „BEZOPASNIM“ VAKCINAMA

Krajem 2015. godine roditelji Draška Babića, dvadesetosmogodišnjaka iz Mladenovca, preko suda su dobili odštetu u vrednosti od 30 miliona dinara zato što je njihov sin dobio paralizu posle vakcinisanja krajem osamdesetih godina 20. veka, i zbog koje je sad u invalidskim kolicima.

Opširnije: Srbi, svinje i vakcinisanje ili Vučićeva konclogorska Srbija

Zašto Bog ne spreči rat

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 16 februar 2016; Pogodaka: 11504

Tekst

VRATITI TVORCU KARTU?

Ako hoćemo iskreno, živimo u čudovišnom svetu.

Marina Cvetajeva, koja je toliko volela Nemačku i njenog Rilkea, kada je videla kuda se zaputila Nemačka pod Hitlerom, vrisnula je, u jednoj pesmi, „Germanijo, bezumlje, bezumlje činiš“…Skrhana prizorima klanice koja tek što je počinjala, napisala je strašni stih: “Vreme je, vreme, vreme vratiti Tvorcu kartu“…I 1941, u Jelabugi, kad joj je sin Mur odveden na front (a kći već u logoru), digla je ruku na sebe.

U južnoameričkom izgnanstvu, ubio se poznati biograf, pripovedač i humanista, Štefan Cvajg; u knjizi „Jučerašnji svet“ opisao je sav slom ideala Evrope koju je gradio, i koja je nestala od Prvog do Drugog svetskog rata; završio knjigu i poleteo u smrt. Ko zna koliko još ljudi u ovom času prolazi kroz sličnu krizu smisla? I završavaju tako što dižu ruku na sebe; kao Ivan Karamazov „vraćaju Tvorcu kartu.“

Znamo da je svetski rat u toku, sa ljudima koji ginu, kojima seku glave, sa ženama i decom koja vrište, sa bolom koji se do neba diže, koji opaljuje nebesa plamenom vapaja… Pa zašto Bog ne spreči rat?

Opširnije: Zašto Bog ne spreči rat

Темељи европске цивилизације - 1 део

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Видео / Video; Objavljeno 24 januar 2016; Pogodaka: 17561

(Temelji evropske civilizacije 1 deo)

Pravoslavlje i Rusija danas: izazovi i odgovori

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 13 januar 2016; Pogodaka: 7411

Tekst

Dedamraz

„Bezbožna petoljetka“, proglašena 1937, imala je za cilj zaboravljanje imena Božjeg u SSSR-u do 1942; ali, izbio je Drugi svetski rat, i politika države prema Crkvi znatno se izmenila, a ime Božje pominjalo se više no ikad posle 1917. I Hruščov je obećavao da će za kratko vreme na televiziji pokazati sovjetskim građanima „poslednjeg popa“ u zemlji koja se spremala da skoči „iz carstva nužnosti u carstvo slobode“ (Engels). Potpisnik ovih redova je, na skupu u Atini 1996, sreo mlade iz Albanije, koji su mu pričali kako je, u vreme Envera Hodže, koji je ovu zemlju proglasio prvom ateističkom državom na svetu, čovek dobio preko dvadeset godina robije zato što su mu u dvorištu našli ljuske od obojenog vaskršnjeg jajeta.

Sve je to bilo. Ali, i prošlo.

Komunizam je nestao, a Crkva Božja je ostala.

ISKUŠENJA NA ZAPADU

Opširnije: Pravoslavlje i Rusija danas: izazovi i odgovori

Na otvaranju jedne izložbe ili šta je bilo, šta nas čeka?

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 27 decembar 2015; Pogodaka: 12566

Tekst

70 godina pobede nad fašizmom izložba čačak

Peti je novembar 2015. Povodom sedamdesetogodišnjice pobede nad fašizmom, otvaram izložbu u Narodnom muzeju u Čačku, koju je priredio ugledni srbski istoričar srednje generacije, dr Miloš Timotijević. A o čemu da govorim?

Da ponavljam kako su nacizam i fašizam bili užasno zlo? Naravno, bili su. Miloš Timotijević nas, u katalogu izložbe, opominje:“Rezultati takve politike bili su strašni. Poljska je imala šest miliona, a Sovjetski Savez čak 27 miliona žrtava u Drugom svetskom ratu (66% od svih ubijenih u Evropi, odnosno 45% ukupno stradalih ljudi u svetu). Nacisti su na okupiranim sovjetskim teritorijama direktno ubili 7,4 miliona običnih mirnih građana. Na rad u Nemačku nasilno su kao robove odveli 5,3 miliona ljudi od kojih je 2,2 miliona umrlo. Na prostoru SSSR-a koji su nacisti okupirali sprovođeno je prisilno teranje domaćeg stanovništva na rad. Procenjuje se da je 13,7 miliona ljudi umrlo zbog iscrpljujućeg rada, slabe ishrane i nečovečnog postupanja nacista. Politika istrebljenja sprovodila se i kroz ubijanje, zlostavljanje, nemilosrdno postupanje prema sovjetskim ratnim zarobljenicima. Od 5,7 miliona zarobljenika njih 3,2 je umrlo“(1,25).

Da kažem koliko su nacisti i fašisti zla naneli, i koliko bi ga još naneli da ih Rusija nije savladala, spasavajući time i demokratski Zapad? Opet Timotijević:“Zapravo samo je privremeni i samoodbrambeni savez liberalnog kapitalizma i komunizma tokom Drugog svetskog rata spasao demokratiju, uz neospornu činjenicu da je vojna pobeda u suštini dobijena zaslugom Crvene armije. Bez sovjetske pobede zapadni svet bi najverovatnije izgledao kao skup različitih varijacija na fašističke i autoritativne motive, nikako na liberalno-parlamentarne. Doprinos Sovjetskog Saveza pobedi nad fašizmom bio je odlučujući, jer je od ukupno 13,6 miliona ubijenih i zarobljenih nemačkih vojnika u Drugom svetskom ratu čak 10 miliona izgubljeno na Istočnom frontu“ (isto,31).

Opširnije: Na otvaranju jedne izložbe ili šta je bilo, šta nas čeka?

Kakvu nam je Svetu Liturgiju ostavio Sveti Zlatoust ?

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 27 decembar 2015; Pogodaka: 8112

Tekst

Intervju sa Vladimirom Dimitrijevićem (Borba za veru)

Danas Crkva Božja slavi jednog od svojih najvećih svetaca, Svetog Jovana Zlatousta. On je bio sve što jedan episkop može biti – od propovednika, preko čudotvorca, do ispovednika i mučenika. Međutim, naročito nam je dragocen kao autor Svete Liturgije koja se u Pravoslavnoj Crkvi najčešće služi. Zato smo rešili da napravimo razgovor o tome sa našim saradnikom Vladimirom Dimitrijevićem, koji se u nizu svojih knjiga i zbornika bavio liturgijskim pitanjima.

DA LI JE LITURGIJA ISTA KAO NEKAD?

PITANJE: Gospodine Dimitrijeviću, u doba sveopšte novotarske huke i buke često se, upravo među njihovim glasnogovornicima, ističe da Liturgija Svetog Zlatousta – nije njegova Liturgija, nego je plod kasnijih epoha. Da li je to tako?

ODGOVOR: U svom delu „O Crkvi i Liturgiji” Sv. Simeon Solunski veli: „Jer ništa ne dodajemo onome što su nam predali, niti smo izmenili šta od onoga što nam preneše. Sve smo sačuvali onako kako smo sačuvali i „Simvol vere”. Služimo Liturgiju onako kako su nam je predali sam Spasitelj, apostoli i Sveti Oci. Kako ju je Gospod savršio sa Svojim učenicima, prelomivši hleb i razdavši im ga, kao i Čašu, tako postupa i Crkva – episkop služi sa sveštenicima ili sveštenik sa drugim sveštenicima. O tome svedoči prejemnik apostola, Sveti Dionisije, učeći nas kako da služimo, što mi i činimo. Vasilije sa Zlatoustom, koji nam predadoše stvari božanstvene, tumačeći sve više o velikim Tajnama, zaveštaše nam da je savršavamo tako kako ih savršava naša Crkva, i njihove molitve u Liturgiji svedoče o njihovom učenju koje se tiče prvog i drugog Vhoda i celokupnog ostatka obreda”.Kakvu nam je Svetu Liturgiju ostavio Sveti Zlatoust ?

Opširnije: Kakvu nam je Svetu Liturgiju ostavio Sveti Zlatoust ?

U odbranu crkvenoslovenskog jezika

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijević; Kategorija: Tekst; Objavljeno 19 novembar 2015; Pogodaka: 5946

Tekst

Nedavno sam od jednog čoveka na svoj mejl na sajtu vladimirdimitrijevic. com primio elektronsku poštu. Čovek kaže da godinama čita moje tekstove, i da se, umnogome, sa njima slaže, pa je rešio da svoja razmišljanja podeli sa mnom, smatrajući da ću imati razumevanja za njih.

Pismo mi se odmah učinilo važnim i napisanim iz dubine bića. Shvatio sam da prevaziliazi okvire lične neobaveznosti, i da postavlja opšta, nasušna pitanja. Rešio sam da na njega reagujem – ali ne svojom pukošću, nego tekstovima umnijih i uglednijih. Jer, pitanje bogoslužbenog jezika i mene, već godinama, privlači i muči. Međutim, pošto je stvar opšta, i pošto traži saborna razmišljanja i rešenja, palo mi je na pamet da pismo ovog čoveka (koji, uzgred budi rečeno živi u našoj dijaspori) objavim, da bi čitaoci mogli da znaju na šta reagujem tekstovima koji će uslediti. OVO JE NJEGOV STAV, NARAVNO; ALI, PONAVLJAM – PO DUBINI I OZBILJNOSTI U NJEMU IMA NEČEG OPŠTEG, NEČEG VAPAJNO NAŠEG. Čak i ako se čovek ne slaže sa svime, istintost postavljenog pitanja, NJEGOV TON, ne dolaze u pitanje. Evo, dakle, tog pisma:

PISMO ČITAOCA
„Nešto sam razmišljao o sveukupnoj srpskoj propasti poslednjih četvrt veka, i zapanjila me je gotovo potpuna podudarnost ove neprestajuće katastrofe sa napuštanjem crkvenoslovenskog jezika u bogosluženju. Poznata ti je latinska izreka ceteris paribus, iliti „all other things being equal“, a upravo to me je najviše i zapanjilo.

Opširnije: U odbranu crkvenoslovenskog jezika