Eвропски апсурд и Достојевски

ALBER KAMI

Poznati egzistencijalistički filosof, Alber Kami, bavio se prirodom ateističkog bunta u svom delu „Pobunjeni čovek“. Smatrajući da je neophodno prihvatanje apsurda kao egzistencijalne kategorije, on je nastojao da u knjizi izloži „čudesnu istoriju evropskog ponosa“; jer, pobuna je uvek uverenje da postoji vrednost u ime koje se ustanak diže. („Pobuna je nezamisliva bez osećaja da smo sami na neki način i negde u pravu“, kaže Kami.) Za razliku od puke mržnje, koja je samorazorna, pobuna je metafizički poziv kojim se neki čovek diže „protiv svog položaja i čitavog stvaranja“. Prema tome, po Kamiju, „metafizički pobunjenik nije sigurno ateist, kao što se misli, nego je nužno bogohulnik. On naprosto huli i to u ime reda prokazujući u Bogu oca smrti i najvišu sablazan“ A to je logično, jer pobuna je, po Kamiju „zamisliva jedino protiv nekoga“. Markiz de Sad bio je arhetipski lik pobune, jer se usudio da kaže da sva stvorenja zemlje nisu ništa prema jednoj jedinoj ljudskoj želji. Njegova revolucionarna požuda značila je“poricanje drugog i ukidanje saosećanja“, što neminovno vodi totalitarizmu: „U Sadovoj republici ograđenoj bodljikavom žicom postoje samo mehanizmi i mehaničari“, kaže Kami. A pošto nema Drugog, sve se završava u samozadovoljavanju: „Prometej okončava u Onanu.“ Odatle se, kroz romantičarsko „religiozno mešanje dobra i zla“, dolazi do bodlerovskog dendizma. Dendi, po Bodleru, „živi i umire pred ogledalom“. Sudbina dendija je, dodaje Kami, u tome da, „pošto ne može živeti svoj život, on ga glumi. On ga glumi sve do smrti, osim kad je sam i bez ogledala“. Hiperindividualizam ima društvene posledice: „Jedinstvo sveta koje nije ostvareno sa Bogom pokušaće se sada ostvariti bez Boga“ (Kami) Jer, veli francuski pisac, „filosofija sekularizuje ideal. Ali dolaze tirani i oni uskoro sekularizuju filosofije koje im daju za pravo“. Treba pokoriti i prirodu i istoriju: „Za Marksa, priroda je ono što potčinjavamo da bi smo se pokoravali istoriji; za Ničea, ono čemu se pokoravamo kako bismo potčinili istoriju“.

 Pobuna umetnika, poput nadrealista, „nije bila svrha koja se ostvaruje, nego apsolutni i utešni mit“, jer su oni hteli „komunizam genija, a ne neki drugi“ Taj mesijanski aspekt revolucije sastoji se u ljubavi prema izmaštanom čoveku, čoveku budućnosti. Pravi revolucionari su čak spremni da umru za njega. I da ubijaju druge, ako treba, počev od predstavnika vrhovne vlasti, one „po milosti Božjoj“. Jer, kaže Kami, “ ako se negira Bog, treba ubiti kralja“. Teror revolucije proističe iz njenih apsolutnih pretenzija: od 10. avgusta 1792, crvena zastava, simvol sprovođenja ratnih zakona, postaje zastava revolucije, koja ulazi u stalni rat sa stvarnošću. Pobunjenik ne veruje u transcendenciju: on se okiva okovima istorije. A šta se iz toga rađa? Kami veli: „Cinizam, obogotvorenje istorije i tvari, individualni teror i zločin države.“ Pokušaj „filosofskog“ nadilaženja terora hegelovskog tipa vodi samo proširenju terora.

Da ne bi pali u očaj, revolucionari sve ulažu u budućnost. Da bi sebe trajno zapečatili žigom pobune, opredeljuju se za satanu kao prvog revolucionara. Tako je Prudon uzvikivao: „Dođi, satano, koga klevetaju mali ljudi i kraljevi!“ A Bakunjin, koji je tvrdio da je „strast rušenja stvaralačka strast“, video je u zlu „satansku pobunu protiv božanskog autoriteta, u kojoj je plodna klica svih ljudskih emancipacija“. Duh pobune je karakterisao ne samo leve, nego i desne revolucionare. Godine 1914, kaže Kami, Musolini je objavljivao „svetu religiju anarhije“, i proglašavao sebe neprijateljem svakog hrišćanstva, a Hitlerov bog nije bio ništa drugo do „argument na mitingu“. Srušivši veru u deset zapovesti, Hitler je mogao da objavi svoju „zapovesti vođe u zapaljenom grmu projektora na Sinaju od dasaka i zastava“ (Kami).

Revolucionar je uvek nihilista. Zato je Hitler govorio: „Ako nemački narod nije sposoban da vlada, on nije dostojan života.“ Zato je hitlerizam, taj prvi pokušaj crkve sazidane na ništavilu, bio plaćen uništenjem.

Revolucija ustaje protiv starog poretka u ime slobode, jednakosti i bratstva. Ona želi sveopštu zajednicu, jedan totalitet ostvarenog sna. No, pošto u veri u Boga revolucionar vidi izvor ropstva, njegova čežnja za totalitetom rađa totalitarizam. Jer revolucionarno ostvaren totalitet, po Kamiju, „nije ništa drugo do stari san o jedinstvu koji je zajednički vernicima i pobunjenicima, ali vodoravno projektovan na zemlju bez Boga“. I tako se prometejstvo pretvara u subhumanizam. Uočavajući da je u XX veku „moć tužna“, Kami veli: „Ako čovek od sebe hoće da načini Boga, on prisvaja sebi pravo nad životom i smrću drugih. Kao proizvođač leševa i podljudi, on je i sam potčovek, ne Bog, nego sramni sluga smrti.“

Vek pobune doneo je fašizam („slavljenje krvnika od strane samog krvnika“, po Kamiju) i komunizam („slavljenje krvnika od strane žrtava“). Oba ova pokreta na prestole su dovela nihiliste. Ali, kako francuski apsurdista veli, „nema apsolutno nihilističke misli, osim, možda, u samoubistvu, kao što nema apsolutnog materijalizma. Teror i konclageri krajnja su sredstva kojima se čovek koristi da bi izbegao samoću. Žeđ za jedinstvom mora se ostvariti, pa makar u masovnom grobu. Ako ubijaju ljude, to je zato što ubijaju smrtnost i zahtevaju besmrtnost za sve“. U tom smislu, „teror je počast koju mržnjom ispunjeni usamljenici najzad odaju ljudskom bratstvu“. Jer, nastavlja Kami, „svaki revolucionar završava kao tlačitelj ili jeretik. U čisto istorijskom svetu koji su izabrali, pobuna i revolucija vode u istu dilemu: ili policija ili ludilo“. Rušenje revolucionarnih ideala vodi jedinstvu razočarenja. Po Kamiju, svet je jedinstven, ali u nihilizmu. Srušeno je carstvo milosti, ali se ruši i carstvo pravde. Tako se pokazuje „paradoks pobunjenika“: „Čim pobunjenik udari, on seče svet nadvoje. On se podigao u ime istovetnosti čoveka sa čovekom, a žrtvuje tu istovetnost zapečaćujući u krvi razliku“.

Pobunjenik je u bespočinku: poznajući dobro, on čini zlo; apsolutnu slobodu shvata kao pravo jačeg da vlada, apsolutnu pravdu ostvaruje poričući protivurečnosti – i tako dolazi do uništenja slobode. Cilj možda opravdava sredstva, ali šta opravdava sam cilj? Revolucionari uništavaju i slobodu i jednakost i bratstvo jer ruše ljudsku ličnost. Kami veli: „Teror želi ne samo uništenje ličnosti, nego i univerzalnih mogućnosti ličnosti: refleksije, solidarnosti, pozivanja na apsolutnu ljubav… (…) Kad ideja nevinosti nestane čak i kod nevinoga, vrednost moći vlada nad jednim očajnim svetom.“ Pobuna je kainovska: „Kada Kain ubije Avelja, on beži u pustinju. Ako su pak ubice mnoštvo, mnoštvo živi u pustinji i u onoj drugoj vrsti samoće koja se zove promiskuitet.“

U kome živimo i danas.

SERAFIM ROUZ

Pišući o ideologiji apsurda, američki pravoslavni mislilac, jeromonah Serafim Rouz, u svojoj studiji o nihilizmu, ukazivao je da se zapadni mislioci u doba posthrišćanstva ponose svojim neverovanjem u večni život:“Apologeti apsurda, kao i apologeti humanističkog stoicizma, tu vide samo „hrabrost”, spremnost da se živi ne očekujući „utehu” zagrobnog života; oni sa visine gledaju na ljude kojima treba nebeska „nagrada” za zemaljska dela. Po njihovom mišljenju, ne postoji neophodnost vere u raj i pakao da bi se „činilo dobro” u zemaljskom životu. I to zvuči sasvim ubedljivo; mnogi, koji sebe smatraju čak i hrišćanima, spremni su da se odreknu vere u večni život radi „egzistencijalne” vere u prolazni trenutak.

Ta najopasnija obmana nije ništa drugo do jedna od hiljadu maski iza koje se krije lice smrti: ako bi smrt zaista značila kraj, niko se ne bi mogao suprotstaviti njenom užasu. Dostojevski je bio sasvim u pravu kada je besmrtnosti dao središnje mesto u svom hrišćanskom pogledu na svet. Ako se čovekov zemaljski život neizbežno okončava nepostojanjem, sva dela njegova su u pravom smislu te reči nepostojeća: ona ne donose ploda. Tada i razgovori o „životu u svoj punoti njegovoj” gube svaki osnov i smisao. Sasvim je tačno da je, „ako besmrtnosti nema”, svet besmislen i „sve dozvoljeno”. Drukčije rečeno, ništa ni ne treba raditi; i smrtna prašina ne samo da guši svaku radost, nego i utire svaku suzu – zbog čega onda da se plače? Za takav svet je zaista bolje da ni ne postoji. Ništa – ni ljubav, ni dobro, ni svetost – nema vrednosti, čak ni smisla, ako se život ne nastavlja van ovozemaljskih granica. Onaj koji želi da „čini dobro” jedino u okviru tih granica, ne shvata da data fraza samo parodira hrišćansko shvatanje o Dobru koje se pruža do u večnost. Jedino ako smo besmrtni, i samo ako je budući svet onakav kakvim ga je Bog otkrio Svom Izabranom narodu, jedino onda, naša dela dobijaju smisao i značaj, zato što je svaki naš postupak dobro ili zlo seme koje niče već u ovom zemnom životu, ali ne donosi ploda sve do budućeg života. Nasuprot tome, onima koji veruju da vrlina počinje i završava se na zemlji, ostaje samo jedan korak do prelaska u tabor onih koji negiraju vrlinu kao takvu; o tome kako je taj korak lako načiniti, izvanredno svedoči čitavo naše stoleće. Naročito zato što je reč o sasvim logičnom koraku. U izvesnom smislu, razočaranje je bolje nego samoobmana. Samo po sebi, razočarenje može biti uzrok samoubistva ili ludila; ali ono može privesti i otreznenju. Nešto više od pet stotina godina Evropa obmanjuje sebe, stremeći carstvu humanizma, liberalizma i tobož hrišćanskog veroučenja. Taj je put doveo do ideologije apsurda – direktnog pokušaja da se zamagli i zatamni hrišćanska Istina, prilagođavanjem iste novim, zemaljskim, humanističkim principima. Ideologija apsurda ponovo dokazuje da je ta Istina apsolutna i neprolazna: ako nje nema, nema Istine uopšte. A ako nema Istine, ako nismo dužni da Hristovo učenje primamo bukvalno i bespogovorno, ako je Bog umro, ako nema besmrtnosti, onda postoji samo ovaj vidljivi nam svet, koji je apsurdan, koji je pakao.“

Vera u Boga i besmrtnost duše je osnova ljudskosti, svedočio je Dostojevski. I srpski mislioci, pre i posle Drugog svetskog rata, znali su ovu istinu. Zato čitaocima poklanjamo zbornik kraćih ogleda naših stvaralaca o velikom ruskom misliocu, koji je nadišao nihilizam i poveo nas ka Smislu.

SADRŽAJ

DOSTOJEVSKOM KNJIGA DUBOKE ODANOSTI:
O OVOM ZBORNIKU, UMESTO PREDGOVORA

PREDRATNI
Vladika Nikolaj Velimirović
NIČE I DOSTOJEVSKI

Jeromonah Justin Popović:
DOSTOJEVSKI KAO PROROK I APOSTOL PRAVOSLAVNOG REALIZMA

Momčilo Nastasijević:
NEKOLIKE BELEŠKE O DOSTOJEVSKOM

Vladimir Vujić:
DOŽIVLJAJ DOSTOJEVSKOG

Isidora Sekulić:
RASKOLJNJIKOV PRIZNAJE GREH

POSLERATNI

Svetozar Poštić:
ON PRIPADA SVIMA: DVESTA GODINA FJODORA MIHAJLOVIČA

Želidrag Nikčević:
ZAOBILAZNI PUT RODIONA ROMANOVIČA

Pavle Botić:
ODLAZAK DOSTOJEVSKOVOG KIRILOVA

Marko S. Marković:
SRPSKA APOKALIPSA PO F. M. DOSTOJEVSKOM

 

SRBI I DOSTOJEVSKI ZBORNIK
Priredio Vladimir Dimitrijević

Biblioteka Albatros

izdaje
Filip Višnjić,
Beograd, 2021.
urednik
DEJAN MASTILOVIĆ

http://www.filipvisnjic.co.rs
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Knjigu možete preuzeti na

linku OVDE.

Broj pregleda članaka
3267591

Nove knjige za preuzimanje - (Download)

 istina o slucaju zorana cvorovica v d i k cavoski

akademik Kosta Čavoški
mr Vladimir Dimitrijević
ISTINA O SLUČAJU MR ZORANA ČVOROVIĆA

knjiga sta se rodi kad se gender rodi vladimir dimitrijevic

 

Šta se zgodi kad se DŽENDER rodi
- politički HOMOSEKSUALIZAM kao novi BOLJŠEVIZAM

  Kanonizacija alojza Stepinca - knjiga

klovnokratija dr vladimir dimitrijevic zoran cvorovic knjiga
KLOVNOKRATIJA

Srbija za vlade Aleksandra Vučića
Dr Zoran Čvorović
Dr Vladimir Dimitrijević

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,5 MB)

 da se zna knjiga

DA SE ZNA
Poverenik za zaštitu
ravnopravnosti protiv
slobode mišljenja i izražavanja

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,94 MB)

srbi krivi za sve

Mala knjiga velike mržnje
REČNIK SRBOFOBIJE

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 0,6 MB)

 evrounijacenje dr vladimir dimitrijevic knjiga

EVROUNIJAĆENjE
Pravoslavlje i papizam na kraju istorije

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,4 MB)

gramatika ekumenizma vladimir dimitrijevic knjiga05

GRAMATIKA EKUMENIZMA
OHRANA - Romanov

Preuzmite kompletnu knjigu 2,4 MB (PDF)


dnevnik apokalipse vladimir dimitrijevic

DNEVNIK APOKALIPSE
OHRANA - Romanov

Preuzmite kompletnu knjigu 1,4 MB (PDF)


od svetog save do sorosa knjiga vladimir dimitrijevic

OD SVETOG SAVE DO ĐERĐA SOROŠA
Zbornik radova o reformi školstva

Preuzmite kompletnu knjigu 6,3 MB (PDF)


 obozenje nije individuacija vladimir dimitrijevic

OBOŽENjE NIJE INDIVIDUACIJA
Pravoslavni pogled na Hesea i Junga

Preuzmite kompletnu knjigu 0,9 MB (PDF)


svetosavski svestenik prota milivoje maricic vladimirdimitrijevic

SVETOSAVSKI SVEŠTENIK PROTA MILIVOJE MARIČIĆ,
DUHOVNI SIN VLADIKE NIKOLAJA

Preuzmite kompletnu knjigu 0,6 MB (PDF)


skolokaust vladimir dimitrijevic

ŠKOLOKAUST 
Kako razaraju naše obrazovanje

 Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)


srbocid vladimir dimitrijevic 

SVETOSAVLjE I SRBOCID

Preuzmite kompletnu knjigu 1,3MB (PDF)


geopolitika svetosavlja izmedju vasingtona i vatikana knjiga

IZMEĐU VAŠINGTONA I VATIKANA 
GEOPOLITIKA SVETOSAVLjA 

Preuzmi kompletnu knjigu 1,4MB (PDF)


 hominterna i gejstapo knjiga dr vladimir dimitrijevic

HOMINTERNA I GEJSTAPO
Preuzmi kompletnu knjigu 1,6MB (PDF)


zavetnici i begunci vladimir dimitrijevic knjiga

ZAVETNICI I BEGUNCI
KOME ĆE „BLAŽENI ALOZIJE” BITI KRSNA SLAVA?


Preuzmi kompletnu knjigu 1,8MB (PDF)


knjige od utrobe vladimir diitrijevic

KNjIGE OD UTROBE
Zapisi propalog pesnika


Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)


svetosavlje i liturgijska reforma vladimir dimitrijevic knjiga

SVETOSAVLjE I LITURGIJSKA REFORMA

Preuzmi kompletnu knjigu: 1,5 MB (PDF) ⇒►


sa strahom bozijim i verom pristupite vladimir dimitrijevic knjiga

SA STRAHOM BOŽIJIM I VEROM PRISTUPITE!

Preuzmi kompletnu knjigu: 0,8 MB (PDF) ⇒►


teologija ilitehnologija vladimir dimitrijevic knjiga

TEHNOLOGIJA ILI TEOLOGIJA

Izdavač

Lio, Gornji Milanovac, 2009.

Preuzmi kompletnu knjigu: 3 MB (PDF) ⇒►


oklevetani svetac vladimir dimitrijevic knjiga

OKLEVETANI SVETAC
(Vladika Nikolaj i srbofobija)

Izdato: 2007.

Mesto: Gornji Milanovac

Izdavač: LIO, Gornji Milanovac

Preuzmi kompletnu knjigu: 2.1 MB (PDF) ⇒►


sveta liturgija i tajna ocinstva vladimir dimitrijevic knjiga

SVETA LITURGIJA I TAJNA OČINSTVA
(Trpeza Gospodnja kroz vekove i danas)

Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►


 hleb nebesni vladimir dimitrijevic knjiga

HLEB NEBESNI I ČAŠA ŽIVOTA
(Sveti Nikolaj Ohridski i Žički i Prepodobni Justin Ćelijski o Svetoj Liturgiji i Pričešću)

Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 520 KB (PDF) ⇒►


jagnje i zmija knjiga vladimir dimitrijevic

JAGNjE I ZMIJA
(Pravoslavlje i neognostička psihologija)

Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.6 MB (PDF) ⇒►


obnova ili obmana vladimirdimitrijevic

OBNOVA ILI OBMANA?
Liturgijska reforma i kriza rimokatolicizma

Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►


put za nigdinu vladimir dimitrijevic knjiga

PUT ZA NIGDINU
ROKMUZIKA I DOBA NIHILIZMA

Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1 MB (PDF) ⇒►


rec na rec odgovor ep atanasiju vladimir dimitrijevic knjiga

REČ NA REČ
(odgovor Ep. Atanasiju)

Preuzmi kompletnu knjigu: 670 KB (PDF) ⇒►


dodji vidi

DOĐI I VIDI
(Ikonostas i svetinja oltara u pravoslavnom Predanju)

izdavač:Lio, Gornji Milanovac, 2008.

Preuzmi kompletnu knjigu: 5.8 MB (PDF) ⇒►

Who is Online

Ko je na mreži: 85 gostiju i nema prijavljenih članova

Врт здравља

Врт здравља

vrtzdravlja

БОТАНИЧКА БАШТА И РАСАДНИК СА ПРЕКО 2000 ВРСТА