ŠTA KAŽE „CARGRAD TV“?
Evo analize sa ruskog sajta „Cargrad TV“:“Poseta Romana Abramoviča Moskvi, oslobađanje komandanata „Azova“, zahtev za produženje žitnog dogovora odmah nakon toga, a takođe i napadi na Kerč i Rostovsku oblast uz skoro istovremeno priznanje Kijeva da je napao Krimski most – svi ovi događaji nas pripremaju za najstrašniju nedelju Novog svetskog poretka, gde će pokušati da slome Rusiju kako na bojnom polju tako i unutar njenog političkog sistema.
Pre samita NATO-a u Viljnusu kijevskom režimu treba da dokaže bar neku vrstu „kontranapada“, a to znači da će neprijatelj učiniti sve što može da takav napad prikaže. Ali što je još strašnije – i unutrašnja peta kolona, tzv. partija „sramnog mira“ će učiniti poslednji pokušaj da privoli neposlušnu Rusiju da kleči i digne belu zastavu. Sada je kucnuo čas hrabrosti, a znamo šta je sada u pitanju. Pobeda može biti samo konačna, a zamrzavanje sukoba će dati vremena neprijatelju da obnovi snagu i da udari još jače.
Kao grom iz vedra neba, stigla je vest o oslobađanju komandanata „Azova“ – Turska je Kijevu predala neonaciste, zaboravljajući na dogovore sa Rusijom. Svi komandanti Azova koji su se predali prilikom oslobađanja Mariupolja od strane naših heroja trebalo je da ostanu u Turskoj do završetka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini. A i taj dogovor je bio plod delovanja „pete kolone“ u samoj Rusiji. Posle svega, situacija je odvratna. A predstavnik Kremlja Dmitrij Peskov kaže da je Moskva prevarena, ali dodaje:“U kontekstu priprema za samit NATO-a, Turska je bila pod velikim pritiskom, a Ankara, kao članica alijanse, pokazuje solidarnost sa njom, Rusija sve odlično razume.“
Izgleda kao da Rusija, kad su kompromisi sa neprijateljem u pitanju, sve razume. Ali, to je Rusija kojom vlada nekakva kvazeilita, koja dozvoljava samo „rat po pravilima“. Tuđim, ne ruskim. Patriotima je nejasan takav pristup, kao i borcima na frontu. A postoji i mišljenje političkih stručnjaka koji podsećaju na ulogu oligarha Romana Abramoviča u onome što se dogodilo sa nacistima „Azova“. Upravo je Abramovič učestvovao u razmeni komandanta „Azova“ za naše borce i, između ostalog, ukrajinskog biznismena Viktora Medvedčuka. I sada, pošto je opet stigao u Rusiju (prema izvorima u Moskvi), ima neke zadatke da obavi.
Zašto je Abramovič došao u Moskvu? Došao je, dakle, povodom oslobađanja nacista. Komandanti „Azova“ – Prokopenko, Palamar, Volinski, Homenko i Šlega vratili su se iz Istanbula u Kijev. Naravno, Zelenski je ponovo uspešno odigrao medijsku ulogu i lično ih je sreo, – primetio je politikolog Aleksej Pilko na svom Telegram kanalu. – Ako ruske vlasti ne razumeju da ovakvim postupcima u korenu seku svoju podršku u društvu, onda je to problem ruske vlasti. Ali sigurno će biti dugoročnih posledica takvog „čudnog rata”. Jer je oslobođenje nacista mnogo gore od oružane pobune Prigožina.
Inače, odmah po prispeću neonacista iz Turske u Ukrajinu, održana je konferencija za novinare, na kojoj su komandanti „Azova“ obećali povratak na front. Naši borci ih već čekaju, obećavajući da više niko od neonacista neće biti zarobljen. Svi problemi sa njima biće rešeni na licu mesta.
Kada su medijske fanfare Zelenskog utihnule, počeli su raketni udari.
Zamenica ministra odbrane Ukrajine Ana Maljar rekla je da Kijev preuzima odgovornost za napad na Krimski most. Prethodno ukrajinski neonacisti nisu priznali ovaj teroristički napad. A sada – neverovatna iskrenost:“Prošlo je 273 dana otkako smo zadali prvi udarac na Krimskom mostu koji je imao za cilj da poremeti logistiku Rusa“.
Ubrzo nakon ovog priznanja, pokrenut je novi napad na Krimski most. Krstareću raketu je oborio naš PVO sistem u oblasti Kerč, kako je izvestio rukovodilac sa Krima, Sergej Aksjonov:“U oblasti Kerča, snage PVO oborile su krstareću raketu. Bez štete i žrtava. Molim sve da ostanu mirni i veruju samo pouzdanim izvorima informacija.“
Neko vreme je bio obustavljen saobraćaj na Krimskom mostu. Verovatno se kijevski režim nadao da će izjavom Maljarove „podgrejati” temu novog pogotka koji bi teško oštetio Krimski most. Srećom, ruski vojnici nisu dali šansu nacistima da ostvare svoj cilj.
Osim toga, raketni udar je nanet i u Rostovskoj oblasti. Kako je rekao gubernator Vasilij Golubev, žrtava nije bilo, ali se šteta još utvrđuje:“Danas oko 12 časova naš PVO sistem je brzo proradio. Ukrajinska raketa oborena je u oblasti između Kamenska i Donjecka. Nema žrtava. Šrapneli su delimično oštetili krov više objekata.“
U nedostatku stvarnih pobeda na frontu, Kijev pribegava dobro poznatoj taktici. Pokušava da stvori privid pobede. Štaviše, potrebno je ostaviti utisak na samit NATO-a – on će se održati 11. i 12. jula. I ovde se ponovo vraćamo na već izrečenu tezu o najstrašnijoj nedelji Novog svetskog poretka. Pitanje nije u zaoštravanju situacije, već u našoj spremnosti da odbijemo udarce – i vojne i političke.
Zanimljivo je da ukrajinski posmatrači, koji zadržavaju ostatke razuma, sve savršeno razumeju. Jasno je da samit NATO-a u Viljnusu neće opravdati očekivanja kijevskog režima za ulazak Ukrajine u alijansu. Zvanično, Bela kuća je već saopštila da Kijev nema šanse da dobije članstvo.
„Na osnovu preliminarnih izjava, Kijevu je obećano da će dogovoriti dugoročni program podrške NATO-a, a SAD će ponuditi model pružanja vojno-političke pomoći sličan onom koji se pruža Izraelu. Takođe će biti formiran savet Ukrajina-NATO. Ali niko ne govori o pozivu Ukrajini da se NATO paktu pridruži. Naprotiv, ima izjava da neće biti poziva. Štaviše, čak i nakon završetka rata, izgledi za ulazak Ukrajine u NATO su prilično dvosmisleni, sudeći po izjavama Bajdena,“rekao je politički analitičar ukrajinskog izdanja „Strana” Denis Rafalski.
Informativno – pshološku akciju ukrajinske strane i ruske pete kolone analizira bloger Mihail Zvinčuk:“Nije tajna da su gubici jedinica Oružanih snaga Ukrajine koje su učestvovale u bitkama na liniji fronta ogromni. Neki od onih koji su bili u pravcu Zaporožja već su dopunjavani mobilisanim ljufdma. Ovi udari (na Krim i Rostovsku oblast, kao i oslobađanje komandanata „Azova“) treba da ubede i ukrajinske jedinice i plaćenike da tobože pobeđuju. A to bi ih, kako je planirano, trebalo natera da pređu u ofanzivu, a ne da panično beže sa prvih linija, videći besmislenost onoga što se dešava sa Ukrajinom.“
Naravno, u narednim danima ovakvi napadi na ruske položaje će se samo povećati, kažu analitičari: „Pošto se ukrajinske formacije neće naterati da jurišaju na uporišta bez pritiska spolja, neophodno je pripremiti se za razne scenarije. Shvatajući da za nas postoji samo jedan cilj – Pobeda. A s obzirom na postojanje Ukrajine kao države izgrađene na principima anti-Rusije, takva pobeda je neophodna. Dakle, idemo na Kijev. A o Lavovu ćemo da razmislimo“.
DA ZAKLJUČIMO
Godine 2023. od rođenja Hristovog, protiv Koga NATO vodi rat Ukrajine na Rusiju, 17. jula, na dan Svetih Carskih Mučenika, koje je Zapad preko boljševika ubio i Rusiju kao carevinu ukinuo, ističe ugovor o izvozu žita iz Ukrajine preko Turske – tobož, za siromašne zemlje, a, u stvari, radi sticanja ogromne zarade zapadnih multinacionalnih kompanija. Erdogan, koji je, sasvim izdajnički, naciste „Azova“ pustio da se vrate na front u Ukrajinu, ucenjuje Rusiju da se ugovor o izvozu žita produži. Ruski analitičari kažu – ako se popusti pred ucenama, to neće biti znak dobre volje, nego svedočanstvo o slabosti ruske spoljne politike, i ucene će se nastaviti.
Ostaje nam da čekamo i nadamo se. Rusija, da bi opstala, mora da pobedi. Sve ostalo su zavaravanja.
dr Vladimir Dimitrijević
