Ћирилица

Категорија

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 31 децембар 2022; Погодака: 1746

Текст

kolevka stara Деценијама је Бог трпео српско клањање смрти, које се претворило у аутогеноцид.

РЕЧ МУДРЕ СТАРИЦЕ ИЗ ЂАКОВИЦЕ

Једна од последњих српских старица из Ђаковице је Полексија Кастратовић, деценијама прислужница нашег храма у метохијском граду. Замонашена је под именом Теоктиста. У интервјуу који је дала часопису „Светигора“ о Петровдану 2015, рекла је: „Нерођена дјеца нас су упропастила. Нико нас није упропастио. Јер нерођена дјеца воде рат са нама, а ми не видимо, него видимо Шиптаре. Јер они пиште. Мени је једна жена причала овде, неколико пута је имала – да неће да роди./…/ И она сања, да је ишла, оће у рај. Наишло мушко дијете јер је она то уништила: штапом хоће да је бије, а дјевојчица лијепа, обучена, дође и каже: „Нека, ипак је наша мама“. „Како наша мама? Она нама није дала да живимо на тај свијет – не може!“ Неколико пута је абортирала, и мушко и две ћеркице./…/Та нарођена дјеца воде рат са нама, не воде Шиптари, него та дјеца. Па кажемо, криви су нам Шиптари“.

О чему другом мислити сада када нас је, после свега једне деценије, пола милиона мање него на попису из 2011. године?

РЕЧ ВЛАДИКЕ ПАВЛА

Опширније: ПОУКЕ ЈЕДНОГ ПОПИСА: ЗАШТО НАС ЈЕ ПОЛА МИЛИОНА МАЊЕ?

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 07 октобар 2022; Погодака: 1893

Књиге

СВЕДОЧЕЊЕ ПРЕДРАГА ПАЛАВЕСТРЕ

Када се, у књизи Милана Радуловића „Модернизам и српска идеалистичка књижевност“, објављеној у Институту за књижевност и уметност у Београду 1989, поред осталих, појавило и указивање на место Николаја Велимировића и Јустина Поповића у нашој експресионистичкој књижевности, то је била једна од прекретница у пресаздавању слике о књижевној прошлости коју смо наследили. Подухват је био смео (данас бисмо рекли „политички некоректан“), па се вреди сетити у чему се та смелост састојала.

Да је ревизионизам Милана Радуловића заиста био изазован, показује и сведочење Предрага Палавестре, који је преко две деценије у Институту за књижевност и уметност водио пројекат Српска књижевна критика.(1,30-36)
Радуловић је, наиме, добио задатак да припреми последњи, двадесет пети том колекције, који би се бавио критичком мишљу наших философа и научника. Како каже Палавестра, овај тумач наше књижевне баштине од почетка је радио у сагласности са Уређивачким одбором, главним уредником и редактором; спровео је обимна истраживања занемарене грађе, која је указала на мислиоце што су својевремено утицали на основне правце развоја српске културе, па и на књижевност. Године 1985. приређивачки рад је окончан; Радуловић је за припремљени зборник добио позитивне рецензије др Славка Леовца и др Предрага Палавестре. Остало је требало да буде рутина.

Опширније: РАТОВИ У КУЛТУРИ: Позни комунизам и неолиберални капитализам (КЊИГА НА ПОКЛОН)

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 07 септембар 2022; Погодака: 2787

Текст

ВЛАСТ ТАНАТОСА

Светска здравствена организација је, после свега што је учинила за „онормаљење“ ЕЛЏИБИТИ ИЛ НЕ БИТИ идеологије, кренула да ублажава однос према педофилији. Није то настраност, јер настраности не постоје, него, ето, тако, склоност, која није ни опасна ако се „не реализује“. И не треба је нешто посебно лечити. Ко не верује, нека чита шта пишу хрватски лекари, запањени кретањем СЗО у правцу који се не може зауставити.(1) Чак је смишљен и нови појам – они нису педофили, него MAP-Minor Attracted People, људи које привлаче малолетници.(2)

Ако се томе дода да је у земљама Запада легализована еутаназија, понегде чак и деце(3), да већ причају о детабуизацији канибализма (4), онда је све јасно: светом, чији је Запад авангарда, манипулише шачица некрофила, који са собом у смрт желе да повуку човечанство, о чему говори Душан Ковачевић:“И сама чињеница да двадесет људи данас одлучује о судбини осам милијарди људи на планети, и да никоме није нешто посебно трагично да ће бити уништена цивилизација, и да сутра неко од тих који владају и држе атомско оружје може да полуди, а ниједан није био нормалан који је водио рат, ни Први, ни Други, ни касније ратове.“(5)

И још:“Прича са ратом у Украјини је катастрофална, а најкатастрофалније у њој је да се о могућем нуклеарном рату прича као о пијаном куму који пуца на свадби. Толика је опасност. Локални рат је кад ратују две земље, чим уђе трећа то више није то. У Украјини је на ивици да се умеша трећа и онда то иде по домино систему и више нема краја. Људи поприлично неозбиљно схватају опасност коју носи овај рат. Подсећа на сцену из "Андерграунда" када мајмун уђе у тенк и само један човек виче да је то мајмун, док тенк није разнео све.“(6)

Мајмун у тенку – то је то!

КО БОМБАРДУЈЕ НУКЛЕАРКУ?

Опширније: ПРВО МИСТИКА, ПА ГЕОПОЛИТИКА: О каквом је рату реч? (КЊИГА НА ПОКЛОН)

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 17 август 2022; Погодака: 2083

Књиге

Пред читаоцем је нова поклон-књига др Милана Рогановића и потписника ових редова:
„Тенком против вируса: биолошки рат и коронократија“.

СЕЛИН ДИОН И ЏАСТИН БИБЕР

Својевремено је чувена поп – звезда Селин Дион, пре но што се вакцинисала, изјавила:„Охрабрујем све да се вакцинишу јер мислим да је то тренутно једини начин да се изгради имунитет широм света.“ Сада, после вакцинације, она трпи тешке здравствене последице – и мора да отказује концерте.

Слична судбина је снашла и Џастина Бибера, који се такође вакцинисао против короне, и, подржавајући Усрулу фон ден Лајен и ЕУротично наметање вакцина, позвао своју публику да се вакцинише. Певач, који има скоро шесто милиона пратилаца на друштвеним мрежама, постао је пропагатор онога што води ка трагичним последицама. Његова супруга Хејли, вероватно после вакцинације, добила је мождани удар. Бибер је морао да откаже јунску турнеју 2022, а на Интернету о његовом случају пише:„Џастин Бибер: парализа лица… 28-годишња канадска звезда мора да откаже два датума своје турнеје у Торонту (или више) због компликације која изазива парализу дела њеног лица. На снимку објављеном на друштвеној мрежи Инстаграм, појављује се Џастин Бибер, окренут ка камери, не може да трепне десним оком, а уста су му напола затворена.„Не могу више да се смејем са ове стране, парализован сам делом лица“.“

Ако се томе дода да је водећи узрок смрти у Алберти, у Канади, „непознат“ ( као да смо у Средњем веку ), а и птице на грани знају да се тако прикривају страхотне последице тобожње имунизације експерименталним вакцинама – шта рећи?

СВЕ ЈЕ БИЛО НАЈАВЉЕНО

Опширније: ЗАШТО КАЖЕШ: „УЗРОК СМРТИ НЕПОЗНАТ“ А МИСЛИШ НА „КОРОНА ВАКЦИНЕ“?

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 08 август 2022; Погодака: 2340

ЗАШТО НАТО ЗАПАД МРЗИ ИВАНА ИЉИНА?

Русофоби мрзе Владимира Путина, председника Русије.

Русофоби мрзе Ивана Иљина, руског хришћанског мислиоца, јер сматрају да је Путин своје идејне ставове засновао читајући Иљина.

У свом тексту „Повратак у будућност? Предсовјетска прошлост и политичка мисао у Путиново доба“, објављеном у часопису „Постсовјетска политика“ 2013, Кристофер Ли истиче да је Путин за Иљина почео да се интересује одавно и да је његов саветник Владислав Сурков у свом тексту „Национализација будућности: тезе о сувереној демократији“ надахнуће за тезу о различитости руске демократије од оне западног типа налазио управо код Ивана Иљина. Дејвид Брукс, у тексту „Путин не може да стане“, објављеном у „Њујорк тајмсу“ 3. марта 2014, истиче да су мислиоци на које се руски председник позива у својим говорима изградили свет пун „мелодраме, мистике и грандиозних есхатолошких визија“. Међу њима је и Иљин, према овом виђењу, штетан зато што је записао да ће „Русија једном устати из стања распадања и понижења и да ће започети епоху новог развоја и величине“. Три основне Иљинове идеје су, вели Брукс, „изузетност Русије – идеја да Русија има свој јединствени циљ и смисао“, „посвећеност православној вери“, „поверење у аутократију“. Ово пак значи да би, по Иљину, Русија требало да буде „квазитеократска националистичка аутократија предодређена да одигра изузетну улогу на међународној сцени“. Иљин је, сматра овај аутор, опасан такође и због своје идеје да је Запад Русију заразио „бацилом антихришћанства“, при чему сад тај исти Запад тоне у „материјализам, ирационализам и нихилизам“. По Бруксу, иљиновски и берђајевљевски морализам може се срести „у Путиновим говорима, нарочито кад брани став свог режима према гејевима и улози жена“. У чланку „Да бисте разумели зашто је Путин узео Крим, читајте његове омиљене писце“, објављеном у „Телеграфу“ 26. марта 2014, Колин Фримен цитира Черчила, који се жалио да је руске вође тешко појмити зато што је њихова мисао „загонетка спакована у тајну обавијену енигмом“, и додаје: „Као пословично познате руске бабушке, Москва може да показује безбројна лица спољњем свету и ретко ко је кадар да допре до праве истине.“ (Иначе, он се у свом чланку ослања на истраживања докторанда Марије Сњеговаје, која се бавила Путиновим омиљеним мислиоцима.) И Фримену је Иљин сумњив зато што је веровао у самосвојност Русије, њену различитост од Запада, надилажење материјализма и верност хришћанским идеалима, као и у равнотежни положај између Запада и далеког Истока. Он указује да је Путин, на Иљиновом гробу 2009, рекао да је „злочин ако неко покушава да одвоји Русију од Украјине“.

Ко жели да чита западну, бошњачку, хрватску, словеначку и другосрбијанску иљинифобију, има текстова као плеве.(1)

ДА ЛИ ЈЕ ИЉИН БИО „НАЦИСТА“?

Опширније: КОГА ЧИТА ВЛАДИМИР ПУТИН: Иван Иљин, мислилац будуће Русије - КЊИГА НА ПОКЛОН

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 08 август 2022; Погодака: 3494

ДА ЛИ ЈЕ ПИТАЊЕ ЦРКВЕ САМО НАЦИОНАЛНО

Данас се многи чуде разним врстама модернизма и експериментализма међу некима у нашој Цркви. Изгледа као да тамо, где би требало да се чува Свето Предање, влада „двеста на сат – ко ће брже, ко ће боље“ да покаже да није конзервативан, него је „од крви и меса“, чак и у посту.

И тако је свуда - од питања аутокефалности до музичких укуса, о којима се, кажу, не расправља. Српски патриоти стрепе: шта ће бити са најстаријом српском институцијом?

Разматрање стања у СПЦ уопште се не може свести само на националну причу. То би било преупрошћавање. Јер, Христос је саздао Цркву да би се људи спасавали за вечност и наслеђивали Царство Божије, а не да би се трајно учвршћивали у земном и пролазном. Српски патриотизам извире из хришћанске вере у васкрсну бесмртност људског бића:“Срб је Христов, радује се смрти“, каже Свети ђакон Авакум, одбијајући да се потурчи и тиме прода вечно за пролазно. То је и срж Косовског завета – небеска царственост, иако се не одриче отаџбине, него је брани да би била света и честита, указује нам на Бога као извор и увор постојања. Зато је здраво хришћанско учење било и остало темељ наше егзистенције.

БОГОСЛОВЉЕ И РОДОЉУБЉЕ

Највећи српски теолози 20. века су и највећи српски хришћански родољуби – Владика Николај и Отац Јустин. А они су бранили Свето Предање Цркве од Истока, и учили нас да не можемо да се поистоветимо са римокатоличко – протестантским Западом, јер је Запад и дошао у стање у коме се распада зато што је кренуо путем папе и Лутера. Авај, у СПЦ се, већ деценијама, намеће погрешна и лажна теологија, која разара православну самосвест епископата, свештенства и верника, па онда није ни чудо што се чека римски папа, смањује број жртава Јасеновца, не бране црквено – национални интереси пред лицем НАТО Фанара, итд.

И све се то правда некаквом теологијом. Прозуклом, празном, али званичном.

Ствар је једноставна: код нас су теологију почели да схватају као некакву књижевност, са хипериндивидуализмом уметничког типа. Ја сам богословље, веле експерименталисти и модернисти. И, уместо проповедања Истине, почиње поклоњење својој вољи и свом укусу.

ТЕОЛОГИЈА ЈЕ КЊИЖЕВНОСТ?

Опширније: Богословље и родољубље или зашто се не можемо играти теологијом - ПОКЛОН КЊИГА

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 18 јул 2022; Погодака: 2569

ПОВОДОМ ЈЕДНЕ ДРАГОЦЕНЕ КЊИГЕ

Пред нама је књига француског новинара Жана Изара, „Југославија 1939 – 1944“, која је у Швајцарској појавила у последњој години Другог светског рата. Код нас је непозната и некоришћена – поменуо је, успут, само велики српски родољуб, правник и историчар, др Лазо М. Костић, пишући о броју Срба умучених у НДХ.

КЊИГУ ЖАНА ИЗАРА У ПДФ ФОРМАТУ ПОКЛАЊАМО ЧИТАОЦИМА

У децембру 1945. године, у Журналу региона Нејешател, Еди Бауер је објавио приказ ове књиге, који даје њене основне карактеристике. Бауер је писао: „Дописник француског часописа AGFI, господин Жан Изар, се обрео у Београду 15. децембра 1939. године. То је било у тренутку када су Савезници планирали да, по угледу на 1915. годину, успоставе фронт код Солуна који би, на неки начин, постао други Солунски фронт. Парадоксална еволуција догађаја је приморала господина Изара да остане на југословенском тлу до 6. јуна 1942. године. Упућен до детаља у замршену југословенску политичку и остале мање познате ситуације, Жан Изар је важан и поуздан сведок на којег се можемо позвати увек када тражимо објашњења за комплексну предратну и ратну ситуацију у тој земљи. Такође, овај дописник је нарочито значајан за тумачење периода након француског пораза од стране Немаца и чињеница око разлаза два југословенска покрета отпора, четника генерала Драже Михаиловића и партизана маршала Тита. Господин Жан Изар у својој књизи детаљно описује и истиче да је војни пуч, који се догодио 27. марта 1941. године, дело српских официра као реакција на потписивање Тројног пакта од стране принца-регента Павла. Он такође у књизи сведочи о томе да су Хрвати отворено саботирали одбрану земље од освајача и да су се ставили под команду несрећног поглавника Анте Павелића, учествујући у грозном покољу над Србима у Босни и Херцеговини, Далмацији и Славонији. У том масакру је, у периоду од маја 1941. до октобра 1943. године, поклано око пет стотина хиљада мушкараца, жена и деце. Међутим, ни такви злочини нису били препрека да Србија, под Титовом челичном руком, буде поново раскомадана на крају рата.“

У овом приказу, нећемо се освртати на целину Изарове књиге, него ћемо се само осврнути на његово сведочење о злочинима усташа над српским народом. Исера су ратне околности довеле у ситуацију да се, после априлског слома, нађе у италијанској окупационој зони, у Сплиту, где је остао до 1942, и бележио шта се дешава са Србима у НДХ. У тренуцима кад многи у нас покушавају да Хрвате „растерете“ огромности усташког злочина, ово сведочење стиже у прави час.

ДУБРОВНИК И ПРИМОРЈЕ

Опширније: НЕПОЗНАТА КЊИГА О СТРАДАЊУ СРБА У НДХ: Сведочење Жана Изара

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 11 јул 2022; Погодака: 2029

Текст

gruzijska pravoslavna crkva Образ Београда, наше престонице, мора остати светао ( Вечна заповест Мајора Гавриловића )

ДУХОВНЕ И ЗДРАВСТВЕНЕ ОПАСНОСТИ

Док свет гори у предворју планетарног рата, за септембар 2020. у Београду је заказана светска парада политичких хомосексуалаца, иза којих стоји НАТО империја. Овај срамни догађај треба да коначно покаже да је Србија пљунула на себе и одрекла се Христа и Светог Саве.
То лудило носи са собом, поред духовних, и здравствене опасности. Марина Булатовић пише:“Како нам је претходна ковид пандемија показала да је свет „глобално село“ и да вируси брзо „путују“, поставља се питање зашто представници власти у Србији, као ни СПЦ не траже да се хитно откаже „Евро прајд“ у Београду. На овој манифестацији од 12. до 18. септембра треба да се одржи најмасовнија интернационална парада поноса на којој се очекује на хиљаде и хиљаде припадника ЛГБТ популације из Европе и света.

Марш поноса је заказан за 17. септембар 2022. године./.../ У исто време покренута је Петиција против „Евро прајда“ у Београду коју је потписало (до сада) више од 4.000 Срба из матице и дијаспоре, а СПЦ још увек није изнела свој став нити дала јавно саопштење. Оваквим поводима су се већ оглашавале Бугарска православна црква (против одржавања ЛГБТ параде у Софији, истакавши да такви догађаји „угрожавају моралне темеље друштва“), као и цркве у Грузији и Јерменији. Какве позитивне ефекте овог догађаја СПЦ види за вернике, Србију и целокупан наш народ у овом (епидемиолошком, друштвеном, економском и политичком) тренутку? Зашто државни апарат ћути и доводи Србију на руб још једне опасне пандемије?

Зашто се на време не обавести Европска асоцијација организатора прајдова, да манифестацију отказујемо из безбедносно-епидемиолошких разлога, а градови кандидати Барселона, Лисабон или Даблин могу да „ускоче“ на место домаћина. Да ли треба да делујемо превентивно или ћемо поново бити сведоци куповине нових вакцина (овога пута за мајмунске богиње) и поново отворити Халу један Београдског сајма за пријем оболелих. Да ли нас можда чекају нове забране кретања и ново ванредно стање?Да ли је наш приоритет да: Србија мора бити здрава?! И на крају: И шта ћемо сад? Да ли ћемо дозволити нову дестабилизацију Србије и колапс здравственог система да би се допали и додворили Западу?“

Заиста – коме се ми више додворавамо?

КАКВА „ЉУДСКА ПРАВА“?

Опширније: ДА ХРИСТУ И НЕБЕСКОЈ СРБИЈИ, НЕ „НАТО ПРАЈДУ“ И КУЛТУРИ СМРТИ

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 04 јул 2022; Погодака: 1336

Текст

hram sv save spomenik Полазимо од основног постулата ортодоксне еклисиологије према коме је Православна Црква, као тело Христово, састављена од много удова, јер као што рече апостол Павле, „кад би сви били један уд, гдје је тијело“ (1. Кор. 12, 12). Сходно томе, Цркву Христову чини јерархија (клир) и верни народ. Притом је верни народ позван да слуша учитеље своје и да им се повинује (Јевр. 13, 17), пошто је јерархија добила власт од Бога преко Светих Апостола и без те власти не би могло бити Цркве. Међутим, та власт, по речима великог каноничара епископа др Никодима (Милаша), „није јерархији дана ради саме јерархије, него ради Цркве, коју састављају вјерни свјетовњаци заједно са јерархијом, пошто ови вјерни свјетовњаци морају бити живи и дјелатни удови Цркве, те својим силама и способностима судјеловати опћем добру и напретку Цркве, то и значај њихов мора бити признат од јерархије у свему што се тиче Цркве“. Православна Црква је признала верном народу највећи могући значај у Цркви, потврђујући Окружном посланицом Источних патријараха од 1848. године да је „чувар благочастија (правоверја) само тело Цркве, то јест сам народ,“ што је „из главе цијела народа“ годину дана пре тога Његош изразио стихом – муж је бранич жене и ђетета, народ бранич цркве и племена.

Опширније: Видовданско обраћање

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 13 јун 2022; Погодака: 1528

Интервју

nikola n zivkovic foto carsa

Анте Павелић и Јосип Броз су ликвидирали духовну, привредну и интелектуалну елиту српског народа. А о овоме се и данас једва говори, каже Никола Н. Живковић.

Никола Живковић, српски писац, преводилац и публициста, рођен је 1950. године у селу Драгошевци, Жумберак, у данашњој Хрватској (недалеко од словеначке границе). Од јесени 1969. до лета 1972. пловио је по свим морима света на трговачким бродовима, а потом, у јесен 1972, уписао студије на Загребачком универзитету и 1977. дипломирао историју и филозофију. Од децембра 1978. до 2010. живео је у Берлину, где је две године провео на постдипломским студијама на тамошњем Слободном универзитету (Frei Universität). Поред бројних текстова за српске, руске, немачке и енглеске новине, часописе и сајтове, објавио је и неколико књига: „Писма из Берлина“, „Косово – Дневник“, „Трагајући за истином“, „Српско питање“, „Слика Срба у немачким медијима“, „Берлински записи“ (у шест томова). Превео је неколико књига с немачког на српски: „Историју унијаћења Срба у Жумберку“ од Јохана Хајнриха Швикера; „Срби у ратном дневнику Вермахта“; „Специјални задатак Балкан“ Хермана Нојбахера; „Песме“ Хуга фон Хофманстала (заједно са Владимиром Јагличићем и Николом Живановићем) и мемоаре Глеза фон Хорстенауа „Један контроверзни генерал“; „Презирање сопственог“ немачког аутора Франка Лисона. Отац је троје деце. Од 2011. године живи у Београду. Очекујући још један том његових „Берлинских записа“, разговарали смо на актуелне теме.

Ваши „Берлински записи“ живо су сведочење и личне, и колективне судбине – ту сте ви са својом породицом, али и ваш народ, са свом својом трагичношћу. Недавно сте објавили запис из логорске архиве Дахауа, о вашем стрицу Милану, који је, као младић од 19 година, дошао у логор, био подвргнут нечовечним медицинским огледима и умро непосредно после рата, не оставивши потомство. Црњански је, у „Лирици Итаке“, завапио: „Јаук и гробље је народ мој.“ Шта смо све преживели у прошлом, и шта нас чека у овом веку?

Опширније: Без истинске елите нема васкрса ниједне нације – па ни српске!