Latinica

Latinica

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 06 decembar 2019; Pogodaka: 2927

Tekst

Da su nam dozvolili. Da smo imali mudrosti. Da nismo, kako reče Vladika Nikolaj, narod mnogih početaka. I Andrićgrad je svojevrsni početak

Andrićgrad ne sme da laže. On postoji kao svedočanstvo na granici svetova da je moguće, makar uz napor i trud, ići putem Istine

Sa verom u umetnost

Pre Andrićgrada, bio je Drvengrad.

„Drvene kuće koje su uhvaćene u trenutku raspadanja, demontirane su i odnesene, dobile su u Drvengradu još jedan život“.[1]

Emir Kusturica je pregao da sagradi mesto predaha u apokaliptičnim ritmovima sadašnjice. Kada se, na Mećavniku, pojavio Drvengrad, izgledalo je da smo dobili kvintesenciju naših starih dobrih varoši, čije su razmere bile, vo vremja ono, neporecivo ljudske. (Kao kod Platona – polis ne treba da ima više od pet hiljada stanovnika. Jer moral je moguć samo kao, po Žarku Vidoviću, zavičajna običajnost; a još u 19. veku Bodler je uočio da mesec dana možeš da lutaš Parizom, i da ne sretneš poznato lice – tu moral više ne stanuje).

Opširnije: Pokušaj pentaptiha - Na kapijama Andrićgrada

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 28 novembar 2019; Pogodaka: 3089

Tekst

bosko srpska desnica diplomski Vrhovni Klovn je, u pokušaju odbrane Siniše Malog, narodski govoreći – „zaklapus`o“

Godine 2002, na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, student Boško Obradović je diplomirao sa temom o poziciji srpske književne desnice tridesetih godina dvadesetog veka. Mentor mu je bio jedan od najuglednijih stručnjaka naše nauke o književnosti druge polovine prošlog veka, profesor dr Novica Petković, koji je, prilikom odbrane Obradovićevog rada, istakao da bi isti mogao biti osnova za magistraturu, jer je napisan posle višemesečnog skrupuloznog istraživanja, sa nizom ozbiljnih zaključaka o, do tada nedovoljno izučavanom, fenomenu ideološki ostrakizovane književnosti.

Opširnije: Kako je diplomirao Boško Obradović (svedočenje očevica)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 21 novembar 2019; Pogodaka: 3472

Tekst

grcka nato crkva fanar ksenofont i pantokrator sluzba rimska

Sputnjik Srbija:

Uprkos značajnom broju grčkih episkopa koji se protive priznanju lažne ukrajinske pravoslavne crkve od Carigradske patrijaršije, pritisak Carigrada, u kombinaciji sa pritiskom Amerike, doveo je do toga da se rukovodstvo grčke crkve opredeli da krene jednim nekanonskim putem, kaže za Sputnjik pravoslavni publicista Vladimir Dimitrijević.

On podseća da je još 1821. godine, kada je dignut ustanak protiv Otomanske imperije, Carigradska patrijaršija, koja se još uvek nalazila u „snažnom stisku sultana“, bila primorana da anatemiše grčke ustanike, zato što se ne pokoravaju „legalnoj vlasti“.

Sagovornik Sputnjika dodaje da je posle toga zavladao jedan period u kome je Grcima nametnuta strana, germanska dinastija i onda je stvorena autokefalija Grčke pravoslavne crkve, nasuprot Carigradu, upravo zato što Carigrad nije mogao da se oslobodi sultanove vlasti, a Grci su hteli da, pored nezavisne države, imaju i nezavisnu crkvu.

Opširnije: I Grčka Crkva pala na kolena pred NATO i Amerikom

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 18 novembar 2019; Pogodaka: 4148

Текст

miroslavljevo jevandjelje

Kad govorimo o osam vekova autokefalnosti SPC ne smemo da zaboravimo da Crkva nije samo najstarija ustanova koju imamo, nego da je upravo ona i dala ime Srbiji.
U tekstu našeg poznatog mediaveliste Đorđa Trifunovića „Srednjovekovna imena Srbije“, saznajemo da je prvi pomen imena ove zemlje dat u kanonu službe sastavljene za praznik prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova u Mileševu, 6 maja 1237 godine.

U toj službi se na više mesta Savino otačastvo naziva „Srpskaja zemlja“, što je bilo uobičajeno. Međutim, u tom kanonu se koristi, prvi put, ime Srbija, u sledećim stihovima:

„U Egiptu negda na rekama Djeve nošen besovska trebišta, idolišta, uzdrmao jesi.

U Srbiju sad Savu poslao jesi da svima objavi tvoje očovečenje i Božiju, Hriste, Tvoju tajnu.“

Ako krenemo makar samo od te činjence, jasno nam je kakva je uloga SPC u istoriji srpskog naroda. Čak je i Erik Hobebaum uočio da su Srbi, kao „proto nacija“, postojali još od srednjeg veka, da je njihov identitet svetosavski, bilo je jasno svakom ko je s njima došao u dodir. Zato je preveravanje u nas (mada ima izuzetaka) značilo i odnarođavanje.

Čuveni ruski naučnik i putopisac Aleksandar Hiljferding, koji je posetio naše zemlje sredinom XIX veska, zabeležio je sledeće:

Opširnije: (NI)JESTE li ZNALI: Ko je dao ime Srbiji?

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 29 oktobar 2019; Pogodaka: 3179

Najava

sajam knjiga dr vladimir dimitrijevic 2019

BY STANjE STVARI on 25. OKTOBRA 2019.

Knjige našeg saradnika Vladimira Dimitrijevića na Sajmu knjiga u Beogradu mogu se naći na galeriji Hale 4, antikvarno odeljenje. Izdavačka kuća Romanov na tom mestu nudi sledeće naslove Vladimira Dimitrijevića: „Pravoslavlje i okultura“, „Od ličnosti do maske“, „Apokalipsa i Treći svetski rat“, „Crkva od Istoka i tajna Zapada“, „Četvrti Rajh protiv Trećeg Rima“, „Gramatika ekumenizma“.

Izdavačka kuća Duhovni lug u Ulici Miloša Crnjanskog, drugi štand sa desne strane, nudi Dimitrijevićeve knjige „Soko i medved/ Srbi i Rusi na putu Gospodnjem“ i „Građanin nepokorni“ (o progonu Dimitrijevića od strane političkih homoseksualaca).

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 23 oktobar 2019; Pogodaka: 3327

Dramatično smanjivanje broja Jasenovačkih novomučenika, dakle zvanično kanonizovanih od strane naše svete Crkve, predstavlja neku vrstu ponovnog ubistva tih mučenika

Vaša Svetosti, Vaša Visokopreosveštenstva, Vaša Preosveštenstva!

Pišemo duboko uznemireni pokušajima revizije istorije stradanja srpskog naroda u kleronacističkoj NDH i svesnog potpuno neutemeljenog smanjivanja broja žrtava kako u zloglasnom koncentracionom logoru Jasenovac, tako i u celoj NDH. Ono što posebno uznemirava sve nas jeste činjenica da se „Tuđmanovoj istoriografiji” poslednjih godina sve više i sve glasnije pridružuje i vladika slavonski Jovan (Ćulibrk).

I ne samo neutemeljenom odbranom Stepinca (uzgred, potpuno raskrinkanom), nego i uznemirujućom revizijom o pitanju broja žrtava u Jasenovcu. Vladika Jovan i predstavnici Muzeja žrtava genocida iz Beograda na čelu sa Veljkom Đurićem Mišinom (čija direktorska fotelja direktno zavisi upravo od vladike Jovana kao predsednika Upravnog odbora Muzeja) ignorišu nalaze statističara, oficira i obaveštajaca iz Slovenije, Nemačke, Italije i Hrvatske, iako je, na primer, poznato da su veoma tačni i precizni izveštaji koje su Nemački obaveštajci i oficiri slali Hitleru i svojim nadređenim. Oni ignorišu rad desetina komisija, konferencija, istraživača, sada već i takvih kakav je Gideon Grajf, glavni istraživač Instituta za holokaust „Šem olam” u Izraelu, koji je priredio studiju „Jasenovac, Aušvic Balkana”.

Opširnije: Apel SPC za odbranu Svetih Srpskih Novomučenika Jasenovačkih

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 30 septembar 2019; Pogodaka: 3275

Tekst

Na nama je da se, svim sredstvima pravne države i građanskog otpora, borimo za slobodu i ukazujemo na gej sluge krupnog kapitala

Udarna pesnica ljudskih prava

Nikola Vrzić, novinar nedeljnika „Pečat“, ponudio je preciznu analizu onoga što se u nas zbilo tokom „gej parada“. U tekstu „LGBT politika“ (objavljenom 27. septembra 2019. godine, on je uočio da je američka imperija već odavno instrumentalizovala pokret političkih homoseksualaca, ističući da se „mapa širenja NATO-a i njegovih ambicija upadljivo poklapa s mapom širenja LGBT+ parada ponosa“, pri čemu su bivši pederasti, a sad „veselnici“ (gay), svojevrsna prethodnica američke vojske. Uostalom, kaže Vrzić, setimo se šta je govorio znameniti trbuhozborac američkog profit-carstva, Džozef Bajden, u Los Anđelesu 25. marta 2014: „Barak (Obama) i ja verujemo da su prava LGBT osoba neodvojivi deo američke promocije ljudskih prava širom sveta… Prva i najvažnija stvar koju je ova administracija uradila je to što je iskoristila svoju nadmoć najmoćnije nacije na Zemlji da stane u odbranu LGBT prava širom sveta… A to znači i da smo svoje diplomate obučili i opremili tako da LGBT prava integrišu u spoljnu politiku Amerike u 21. veku.”

Jasno? Jasno!

Gej paraderi kao vojnici američkog militarizma

Opširnije: Gej kvislinzi – parade političkih homoseksualaca i „meka okupacija Srbije“

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 15 septembar 2019; Pogodaka: 3482

Tekst

smederevac sporet

Ostati dete

Arhiepiskop Jovan (knez Šahovskoj), poznati ruski duhovnik i tumač književnosti, zapisao je: „1940. godine, u Rio de Žaneiru, velikom francuskom piscu Žoržu Bernanosu, zapadnom učeniku Dostojevskog, kći brazilskog pisca Amoroza Lime, devojčica, pružila je svoj album. I Žorž Bernanos, čija je misao kao i misao Dostojevskog prodirala ispod površine stvari, napisao je u taj dečiji album sledeće reči: „Pre pet minuta sam sebi postavljao pitanje, šta da napišem u vaš album? I iznenada mi je palo na pamet, da je sama po sebi ta ideja – imati album – vrlo dirljiva, vrlo mila, jer je ona dečija; nju smatraju smešnom, kao i sve detinje zamisli, zato što ljudi ne shvataju decu. Male devojčice pružaju svoj album „odraslima“, kao što siromasi pružaju ruku. Većina tih „odraslih“, prema kojima ste vi pružili svoje ruke, – kardinali, teolozi, istoričari, esejisti, pisci – daju vam samo svoj potpis, koji je ravan sitnoj parici. Nikada ne zaboravljajte da se ovaj bezobrazni svet drži još samo zahvaljujući sladosnom svetu pesnika i dece. Protiv njega se ljudi neprestano bore, ali se on neprestano obnavlja. Budite verni pesnicima i detinjstvu. Ne postajte odrasli, jer su odrasli u zaveri protiv dece; pročitajte Jevanđelje i vi ćete se uveriti u ovo. Gospod Bog je rekao kardinalima, bogoslovima, esejistima, istoričarima, piscima i svima uopšte: „Budite kao deca“. A kardinali i drugi gore navedeni jednako ponavljaju deci: „Budite kao mi!“ Kada nekad kasnije pročitate ove moje redove – pomislite tada i pomolite se za starog pisca, koji sve više misli o neisceljivoj lakomislenosti ozbiljnih ljudi. Sve čudesno, što postoji u istoriji sveta, došlo je nevidljivo za sve, po tajanstvenoj saglasnosti velikog trpljenja ljudskog i milosrđa Božijeg. Treba nadilaziti život. Međutim, jedino čime se on može preodoleti – jeste da se on voli, a voleti se život može samo na jedan način: do kraja ga razdavati.“

Zavičajna osnova

Na tragu Bernanosa, razmišljam o tome šta je patriotizam u mom životu. I shvatam da potiče iz detinjstva. Postoji jedan arhetipski, pradubinski, dečji patriotizam, koji se zasniva na onom što smo doživeli kad smo bili mali… Uostalom, kako bi rekao Dostojevski, ceo život zavisi od nekoliko lepih uspomena iz detinjstva. A ja sam detinjstvo udisao kao sušti sjaj u selu Kulinovci kod Čačka, odakle mi je majka, i gde su me deda i baba nosili na plećima svoje ljubavi, i gde sam se, jedinac, igrao sa bratom i sestrom od ujaka, koji su mi bili najrođeniji. A Kulinovci su kosmos slobode: tamo smo mogli da se, do mile volje, jurimo po dvorištu i oko starog salaša punog kukuruznih klipova; tamo smo plastili ponad jednog starog bunara, na koji su svraćali komšija Jovan Koprena i njegova žena Sena da zahvate vodu – a suva trava je, na toj livadi, točila miro; tamo je Stublina, izvor hladne i ogledalski jasne vode u panju jedne bukve; tamo je Kotorac, gde je deda imao vinograd; tamo je, u dnu imanja, bila jedna mušmula; tamo je tajanstveni Zabran, odakle je deda dodavao drva zimi, kad ponestane kupljeni ogrev… Moj ujak je išao u lov, sa zelenim šeširićem i fazanovim perom zadenutim za njega; a donosio je i fazane i zečeve ulovljene u šumarcima i vrzinama seoskog atara… Baba je, na obramači, vernim mušterijama svaki dan nosila mleko u Čačak, i kad se vraćala kupovala nam poneki slatkiš ili jeftinu igračkicu na pijaci; a kad nema para, a mi navalimo da je pitamo šta nam je kupila, ona kaže, da nas se ratosilja: „Nisam ništa kupila, umro prodavac“.

Šta je sve Srbija?

Opširnije: O detinjstvu i rodoljublju

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 27 avgust 2019; Pogodaka: 4433

Tekst

Neka nas Bog od toga sačuva, jer naši neprijatelji se neće libiti da opet prizovu demone bratoubilaštva!

Slučaj Meše Selimovića

Proteran od strane komunističkih kabadahija iz Bosne i Hercegovine, Mehmed – Meša Selimović našao se u Beogradu. Bile su sedamdesete godine 20. veka, i polako je počela da se raspada priča o bratstvu i jedinstvu. Stvarana je Titova muslimanska nacija, bogumilstvo je proglašavano za njegovu osnovu, Srbi i Hrvati su, implicitno, postajali strano telo u budućem vilajetu braće Pozderac, itd. Sluteći da bi, posle smrti, njegovo delo neko mogao da otme, Meša Selimović je zapisao i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti ostavio sledeće svedočenje: „Potičem iz muslimanske porodice iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog jezika. Jednako poštujem svoje porijeklo i svoje opredjeljenje, jer sam vezan za sve ono što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje srodstvo sa njima nemam potrebe da dokazujem…“(1)

Pa ipak, i danas ima onih koji pokušavaju da dokažu da Selimović nije znao šta priča, i da on ne može biti Srbin, iako se tako osećao i izjašnjavao.

Opširnije: Brat brata bije - iz istorije bolne podeljenosti