Latinica

Latinica

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 17 mart 2020; Pogodaka: 1801

Ako se nađemo u kućnim izolacijama, molimo se Bogu i Svetim Carskim Mučenicima da izdržimo na putevima Gospodnjim. I verujmo od Boga i silu Njegovu, a ne u viruse i laži ovoga sveta

Živimo u teškim okolnostima, u kojima ćemo, po svemu sudeći, moći da se nađemo u kućnoj izolaciji zbog vanrednog stanja uvedenog u Srbiji. To će biti ozbiljno i zahtevno iskušenje. Pa ipak, ne smemo zaboraviti da smo pravoslavni hrišćani, koji se uzdaju u Boga i nadaju u Njegovu milost. Zato je čas da se setimo Svetih Carskih Mučenika, koji su, posle hapšenja Cara Nikolaja februara 1917, odvedeni u zatočenje. Pali su sa visine vlasti, ali se ispostavilo da su pravi hrišćani. Potpisnik ovih redova, priređivač knjige „Ljubav je jača od smrti“, o Svetim Romanovima, srećan je kada sa svojom braćom i sestrama u Hristu može da podeli iskustvo smisla koji nam je Gospodom otkriven kroz mučeništvo ovih prekrasnih stradalnika. Kako je teško pisati romane, u kojima mora da se smišlja i izmišlja, a kako je lako pisati žitija pravoslavnih svetih o kojima postoje divna i mnoga svedočenja od neposredno prisutnih u njihovoj blizini!

Opširnije: Sveti carski mučenici – naši pomoćnici u doba vanrednog stanja

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 05 mart 2020; Pogodaka: 2046

Tekst

ŠTA JE U PITANjU?

U ovom trenutku, a sve na osnovu priče o digitalizaciji obrazovanja, u škole se, putem novog zakonodavstva iza koga stoji Vlada Srbije, uvode elektronski dnevnici, a učenicima treba da se dodeli JOB ( jedinstveni obrazovni broj ), koji treba da ih prati od vrtića do fakuleteta, ali i kasnije. Mi, dolepotpisani, smatrajući ovo neposrednim udarom na privatnost i slobodu ličnosti, šaljemo ovo otvoreno pismo javnosti i sve ljude dobre volje pozivamo da nam se pridruže u borbi za očuvanje osnovnih ljudskih prava.

DIGITALIZACIJA I LjUDSKA PRAVA

Proces digitalizacije, ma kako ga neko opravdavao razlozima tehničkog i ekonomskog progresa, mora da se odvija u granicama ustavnih odredbi o ljudskim pravima. Zaštita ličnih podataka o deci mora imati apsolutni prioritet u odnosu na zahteve digitalizacije, a svako prikupljanje, a naročito korišćenje ličnih podataka o deci i njihovim porodicama mora se svesti na minimum, uz ispunjenje strogog tehničkog i pravnog kontrolnog mehanizma u korist davaoca podataka. Najavljeno je da će se podaci o deci i njihovim porodicama, pošto se pri upisu dece daju i brojni podaci o porodičnom statusu, zdravstvenom stanju, koristiti ne samo u školske svrhe, već će se ovi podaci trajno arhivirati u ličnoj bazi podataka, zajedno sa podacima o profesionalnoj karijeri, ličnim primanjima itd, pa će korisnici ovih podataka biti i drugi državni organi (npr. Nacionalna služba zapošljavanja), a posredno i kompanije. Nasuprot tome, član 42 stav 2 Ustava Srbije propisuje da "zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni," pa shodno tome roditelj ne može dati državi generalnu saglasnost za prikupljanje i korišćenje podataka o detetu, već samo za školske svrhe.

Opširnije: DA LI ĆE NAŠE ŠKOLE POSTATI ELEKTRONSKI LOGOR?/ OTVORENO PISMO JAVNOSTI SRBIJE

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 03 mart 2020; Pogodaka: 1834

Tekst

spaljivanje mostiju svetog save na vracaru

Današnji čovek je sklon različitim mistifikacijima – bežanju od istine u lavirinte zabluda, skrivanju stvarnosti iza medijskih „rekonstrukcija“ i „dopisivanja“ istorije, samooslepljivanju raznim vrstama pop-gnosticizma (dovoljno je samo setiti se krivotvorine zvane „Sveta krv, Sveti Graal“, „Sionskog priorata“, “Da Vinčijevog koda“ i sličnih holivudskih izmišljotina, pa videti da je savremeni um prečesto potopljen u more lažnih „činjenica“, i da teško iz njega isplivava.)

Opširnije: Da li su spaljene mošti Svetog Save?

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 02 mart 2020; Pogodaka: 1596

Tekst

goran z komar

Goran Ž. Komar, istraživač naše ćirilične baštine i nadgrobnih spomenika, živi i radi u Herceg Novom. Studije medicine završio je u Novom Sadu, a specijalizaciju Opšte medicine u Beogradu. Član je Udruženja književnika Crne Gore, saradnik Muzeja Hercegovine. Na polju istoriografije radi na obradi izvornih ćiriličnih dokumenata Boke Kotorske i Dubrovnika iz razdoblja od XVII do XIX vijeka, kao i na sabiranju podataka za političku i naročito crkvenu istoriju hercegnovskog kraja. Objavljuje monografska djela posvećena izučavanju istorijskog hoda hercegnovskih sela, kao i radove iz istorije Srpske pravoslavne crkve u Boki i Hercegovini. Veliki broj radova posvetio je rušenju teze o izmjeni etničke slike Boke Kotorske nakon mletačkog-savezničkog zauzeća Herceg Novog 1687.

Nedavno je, na preko hiljadu strana, izašla njegova knjiga Ćirilični natpisi na stećcima (izdavači: Štampar Makarije i Kompanija Novosti), a zatim i Knjiga o stećku: povodom 800 godina samostalnosti Srpske pravoslavne crkve (Fondacija Knez Miroslav, Trebinje). To je bio povod za ovaj razgovor.

Vaše višegodišnje iskustvo istraživanja stećaka dovelo nas je do dragocenih ishoda: od toga da se stećak vezuje za prostore dominacije Kotromanića do toga da su srpska groblja dokaz premoćnog prisustva Srba u 18. i 19. veku, recimo na području Glamoča, gde su nadrobnici svedočanstvo petvekovnog postojanja ćiričilke pismenosti. Kada ste svojevremeno započeli istraživanja, koliko ste bili spremni za sva otkrića do kojih ste došli?

Opširnije: S našeg mora i s našeg mramorja - razgovor sa dr Goranom Komarom, istraživačem srpskog spomeničkog...

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 24 februar 2020; Pogodaka: 1676

Tekst

VEŠTI ZVUCI DIVNIJEH GUSALAH

ILI OVE GODINE U PRIZRENU

POVODOM NOVE PESME „BEOGRADSKOG SINDIKATA“

ČITANjE DUHA VREMENA

U uvodniku za novi broj „Pečata“, „Nema predaje“, glavna i odgovorna urednica, gospođa Ljiljana Bogdanović, zapisala je:“Veličanstvene litije za odbranu svetinja u Crnoj Gori dobile su o prazniku Sretenje Gospodnje ove godine i svoju himnu. Objavljujući novu angažovanu pesmu i spot „Sviće rujna zora“, hip-hop sastav Beogradski sindikat potvrdio je svoj poznati istančani osećaj za portretisanje duha vremena. Njihovo najnovije muzičko živopisanje znakova modernog srpsko-crnogorskog „cajtgajsta“ nadahnule su naročite pobude: „U znak zahvalnosti našoj braći i sestrama iz Crne Gore, što su nam pokazali kako se ljubavlju i slogom brane vera, nasleđe i ljudsko dostojanstvo.“ Kako prepoznavanje duha vremena ne znači samo pojavama dati ime, već i rasklopiti njihove tajne, u spotu Beogradskog sindikata čitko se tumači naslov. „Napolju je tama, noći, gluvo doba, sve(t) tone u san, a nas tek čeka borba, neizvesnog ishoda, nema drugog izbora, u odbranu svetinja, milom silom primoran.“ Himne slave život, a „nesalomivi momci sa Dorćola“ šalju jasne poruke: „Uvek je najcrnje pred zoru, a mi ko u stroju / Snaga nam u hodu. Sabrani u Bogu! / Preci nas zovu da vratimo slobodu…“ Rujna zora Beogradskog sindikata namah je prigrljena, danas se peva u Srbiji i Crnoj Gori, a čini se i da je nova pesma sledstvujušči nastavak njihove patriotske i žestoke, zamalo zabranjene „Dogodine u Prizrenu“. Stihovi naslovljeni ovim legendarnim srpskim pozdravom koji predskazuje budućnost, poručili su tada, krajem 2018, i ovo: „Jer u nama i dalje živi predskazanje – / Kosovski zavet koji trajaće zanavek. / Zato učimo decu da znaju pravu istinu. / I nek nam pozdrav bude: ’Dogodine u Prizrenu!’“ Na ovdašnje proeuropsko mrgođenje povodom borbenog duha pesme „Dogodine u Prizrenu“, Sindikat je poručio – Odavno smo rekli, i bezbroj puta ponovili, da u borbi za ono u šta čovek veruje nema povlačenja, niti predaje.“

KAKVA JE TO PESMA

Opširnije: Vešti zvuci divnijeh gusalah ili ove godine u Prizrenu - Povodom nove pesme „Beogradskog sindikata“

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 21 februar 2020; Pogodaka: 3460

Tekst

O „IZOPAČENICIMA“ OLGE ČETVERIKOVE / POGOVOR PRIREĐIVAČA I REDAKTORA PREVODA

Olga Četverikova, ruski stručnjak za međunarodne odnose, žena višestruko obdarena i sjajnih uvida u stvarnost globalizma, napisala je knjigu „Izopačenici“, o savremenom Vatikanu i uticaju koji on ima u svetu.

Ova obimna i ozbiljna knjiga mora biti u rukama svakog onog ko želi da se sretne sa papizmom koji je uvek više bio politika nego mistika. Posle ove knjige, niko ne može da kaže da mu stanje u međunarodnim religiozno – političkim odnosima nije jasno.

Četverikova piše o svim bitnim pitanjima: i o jezuitima kao „specijalnim jedinicama“ Vatikana kroz vekove; o njihovom uvlačenju u Rusiju;o kriptokatolicizmu i istočnom obredu Rima kao Trojanskom konju namenjenom da sruši tvrđavu Crkve od Istoka; o saradnji pape Pija Dvanaestog sa Hitlerom i Musolinijem, ali i o prelasku na istoga pape na atlantizam i neposrednu saradnju sa Vašingtonom u posleratnom prekrajanju Evrope. Pape su bile tu i kad je trebalo učvrstiti „verski pluralizam“ na evropskom području, ali s ciljem da očuvaju svoju vodeću ulogu i predstave se kao „apostoli tolerancije“.

Kao centar zapadne konzervativne moći na zalasku, Vatikan je, posle Drugog svetskog rata, ipak bio rastakan idejama levog liberalizma. I to - iznutra. Da bi u svet došao antihrist, poslednji lažni mesija u zlu ujedinjeog čovečanstva, trebalo je srušiti sve što je u Evropi i svetu ostalo od hrišćanskog morala.

Opširnije: Knjiga posle koje je sve jasno

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 19 februar 2020; Pogodaka: 4356

Tekst

Srpska akademija nauka štampa Rečnik Dragačeva Miloja Stevanovića

Zidaru je lako: kad mu je teško, kuće zida.

Lekaru još lakše: kada je bolestan, ljude leči.

Meni je najteže, ljubavi moja čista –

mene u jatima napuštaju reči.

Tako je pevao naš veliki Brana Petrović, poreklom iz Bjeluše kod Arilja, temeljno iz Slatine, prestonice detinjstva njegovog, a blizu Zablaća. Disovog. I ovih dana ni o čemu ne mislim toliko koliko o Braninim stihovima. Oni mi ne daju da tonem u dremež naviknutosti na kruženje apsurda u kome živimo, krećemo se i jesmo.

Kao profesor književnosti, ulazim u učionice u kojima sede naša lepa i pametna deca, koja će, avaj, uglavnom da se odškoluju u svojoj zemlji, pa da, jatimice, krenu u beli svet za crnim hlebom koji neonski sija. A Srbija da opusti, da nema ko u njoj da živi, osim staraca i starica u redu za groblje. U jatima odlaze naši ptići, deca naša, ali ima još jedan bol: u jatima nas napuštaju i naše lepe i pametne reči. I to ne samo u inostranstvu, gde se zaborave jer se retko kad koriste. Nego, ovde, u Srbiji, odleću u nepovrat čudesne reči ovoga jezika. Ne samo što se među mladima malo čitaju knjige, i ne samo da se misli elektronskim sličicama i emotikonima, zvanim smajlići; nego je nestao i čitav svet u kome su mnoge reči bile samorazumljive, pošto bez njih nije bilo stvarnosti. Ako već godinama nema tromesečne snežne zime, kako će deca znati za reč celac, koja svedoči o snegu bez prtine? Ako nema dede i babe da žive kako se živelo, neće se školarci setiti ni trapa ( rođen 1969, gledao sam svog dedu u Kulinovcima kod Čačka kako zatrapljuje jabuke i kruške). Ili, kako mi priča kolega koji priprema maturante za prijemne ispite: zbuni se đak kad treba da izbaci uljeza iz niza – kovač, spavač, plivač, korbač, jer nije čuo za korbač, pošto odavno nema kočijašenja. U nizu učiteljica, nastavnica, vaspitačica, spajalica ni spajalica mu nije za izbacivanje – to je, smatraju budući studenti, žena iz „kol centra“ koja spaja taksistu sa mušterijom.

Opširnije: POVODOM JEDNE VESTI POČINjE VELIKI RAT ZA REČI / REČNIK DRAGAČEVA I POVRATAK SEBSTVU

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 17 februar 2020; Pogodaka: 3052

Tekst

BAKAREC NEKAD, JA DANAS

Nebojša Bakarec je čovek koji se, godinama, borio za porodične vrednosti u Srbiji. Njemu je, početkom druge decenije 21. veka, presuđeno u Prvom opštinskom sudu u Beogradu kao diskriminatoru jer se borio protiv političkog homoseksualizma kao protivporodične ideologije. Čitam i prepisujem:“Gej strejt alijansa saopštila je danas da joj je dostavljena prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom je funkcioner Demokratske stranke Srbije Nebojša Bakarec osuđen za diskriminatorsko ponašanje i težak oblik diskriminacije LGBT osoba. Sudija Tatjana Lemajić je presudu donela na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije i zabranila Bakarecu da ponavlja diskriminaciju, kao i da tužiocu isplati sudske troškove. Alijansa je tužbu protiv Bakareca podnela zbog njegovog teksta pod nazivom "2. oktobar 2011", objavljenog 16. septembra 2011. godine na sajtu vidovdan.org, u kome je izneo stavove da je homoseksualnost nenormalna i da je treba lečiti psihijatrima i psiholozima. U presudi se navodi da govor mržnje "predstavlja svaka komunikacija koja omalovažava i zastrašuje osobu ili grupu po osnovu kao što je rasa, boja kože, etnička i nacionalna pripadnost, pol, seksualna orijentacija, religija i druge karakteristike i doprinosi podsticanju nasilja i predrasuda prema pojedincu ili grupi". Taj sudski slučaj, ali i slučaj koji GSA vodi protiv lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića, od strateške su važnosti, jer se radi o presudama zbog zloupotrebe najčešće društvene predrasude i neistine o LGBT osobama - da su bolesne, navodi se u saopštenju.“(1)

Opširnije: OPET ZAPISI ISPOD ETIKETE / ODGOVOR GOSPODINU NEBOJŠI BAKARECU

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 09 februar 2020; Pogodaka: 1722

Tekst

sv jovan zlatousti mozaik u aja sofiji

Danas Crkva Božja slavi prenos moštiju Svetog Jovana Zlatousta. On je živeo u 4. veku, a kao da opisuje naše doba. Evo odlomaka i njegovih beseda – opet da se utešimo

1. Po imenu smo braća a po delima smo neprijatelji; nazivamo se udovima istog tela a tuđi smo jedni drugima kao zveri.

2. Sveproždirući plamen zavisti obuhvata sveštenike. Kao što se tiranin boji svojih telohranitelja, tako se i sveštenik boji svojih bližnjih i saslužitelja više od svih zato što niko toliko ne čezne za vlašću i niko bolje od svih drugih ne zna njegova dela kao oni.

3. Gde je Markion, gde je Valent, gde Manes, gde Vasilid, gde Neron, gde Julijan, gde Arije? Gde su svi oni koji su se protivili istini, o kojima je Crkva uzvikivala: Opkoliše me psi mnogi (Ps. 21. 17)? Rasejani su zato što su se suočili s borcima u licu ondašnjih starešina Crkava: to su bili istinski pastiri! Ali ja vidim veliku razliku između ondašnjih pastira i savremenih. Oni su bili borci, a ovi su begunci. Oni su se usavršavali u knjigama i učenju, a ovi se usavršavaju u raskošnom odevanju i ukrasima. Ovi, kao najamnici, ostavljaju ovce i beže, a oni su dušu svoju polagali za ovce.

4. Uzimaju /za sveštenike/ ništavne ljude i postavljaju ih da upravljaju onim stvarima za koje se Jedinorodni Sin Božiji nije odrekao da ponizi slavu Svoju.eno većim bolestima i napastima negoli sve naše telo, da se ono lakše povređuje i sporije ozdravlja?

5. Zar ne znaš da je telo Crkve izlož i vidimo da je Bog jači od svih slabosti a koje su ljudi kadri: „Hrišćani uništavaju ono što pripada Hristu više od neprijatelja i protivnika."

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 05 februar 2020; Pogodaka: 2106

Bog da prosti dušu Momirovu, u kojoj je bilo mesta za svakog Srbina i svakog istinskog čoveka!

Umesto uvoda

Umro je pesnik i izdavač Momir Lazić, glavni i odgovorni urednik časopisa „Zbilja“. Ovaj vredni trudbenik na narodnoj njivi, kako se to nekad govorilo, borac za naše iskonske vrednosti, otišao je sa sveta od slabosti srca – „plemenito jedno tu prepuče srce“, rekao bi Hamletov Horacije. U znak sećanja, čitaocima „Stanja stvari“ nudim zapis o Momiru, nastao 2012. godine, a objavljen u knjizi „Srbovanje i srbofobija“. Bog da prosti dušu Momirovu, u kojoj je bilo mesta za svakog Srbina i svakog istinskog čoveka!

O MOMIRU LAZIĆU, NEUMORENOM I NEUMORNOM

Momir Lazić: Čovek iza imena (čovek ispred imena!)

Opširnije: Na vest o smrti – Momir Lazić (1947–2020)