КANONIZACIJA ALOJZIJA STEPINCA - IZAZOVI I ODGOVORI
Fotografije na koricama:
Stepinac u gostima kod Pavelića 1941. godine,
Na paradi u Zagrebu u maju 1945, nakon ulaska JNA i
Crvene armije sede Stepinac, Bakarić i pukovnik NKVD Rak.
Dveri, ovde i sada, moraju postati glavni naslednici onoga duha koji je Protić opisao, duha u kome se mogu ujediniti i Srbi „levičari“ (ne komunjare, naravno, jer su oni otišli u drugosrbijance), i Srbi „desničari“ (ne zamlate koje srbuju na način kafanskih klupodera).
U svom ogledu o Jovanu Skerliću, „Poslednji bard nacionalnog romantizma“, u knjizi „Stvaralac i politika“ ( Nolit, Beograd, 1972,170-171), Predrag Protić nas podseća:“Vukov rat za srpski jezik i pravopis predstavljao je izvestan jezički prevrat, ali je on, u isto vreme, bio i poklik za povratak autentičnom Srpstvu, koje je srpska građanska klasa, po osećanju nacionalnih romantičara, zaboravila.
UMESTO UVODA
Danas sam dobio elektronsku poštu od g. Vujića, koji mi šalje slike i piše: “Poštovani gospodine Dimitrijeviću, Posle onih LG “klima” u manastiru Ravanici (!?) (ovde:), ovaj novotarski „gaf“ sa mobilnim telefonom – u toku liturgije – Vladike šumadijskog Jovana („preteče“... preteče u tom smislu) je neverovatan (!?) (ovde:) Uskoro će – ako ovako nastave – i patrijarh Irinej, kao i ostala braća, službu obavljati uz pomoć lap-topa, a liturgija će postati PowerPoint prezentacija (!?) Za ovakve pravoslavne sveštenike je loš uticaj Vatikana – malo. U tom smislu, najgori uticaj oni imaju sami na sebe (!?)“
I tako se ponovo postavilo jedno od ključnih pitanja današnjice – pitanje tehnike u Crkvi. Pre šest godina, o tome sam, na sajtu „Borba za veru“, objavio tekst „Da li bi Hristos koristio Internet“. Sada ga ponovo nudim na uvid čitaocima.
Vladimir Dimitrijević
DA LI BI HRISTOS KORISTIO INTERNET ?
Poštovani posetioci,
Poklanjamo Vam pdf knjige oca Mitrofana "Ostavština za budućnost". Jedan od najvećih hilandarskih monaha 20. veka u ovoj knjizi je predstavljen u svom najboljem svetlu. Želimo Vam duhovno uživanje.
Otac Mitrofan Hilandarac
ŽELjKO PEROVIĆ, PISMA IZ MALOG JERUSALIMA
(PI PRES, KNjIGA ZNAMENjE, PIROT 2016. GODINE)
O OVOM PREDGOVORU
Namučih se pitajući se - kako da napišem predgovor za knjigu na čije će strane svakako kanuti mnoga suza pobožnog čitaoca? Jer, delo o pirotskom Jerusalimu, koje je kroz sebe ka čitaocima proneo bogoljubivi i knjigoljubivi brat Željko Perović, ne treba prikazivati na načine toliko uobičajene u nas – brzo i površno.
Uostalom, kao sve ovo napisati kad stalno dobijaš potrebu da prepisuješ čitave odlomke, da ih, u samom predgovoru, stavljaš na uvid čitaocu, pa ti se čini – sve ćeš prepisati, a to je već apsurdno, jer ne može cela knjiga da stane u predgovor…
DOSTOJEVSKI, EPISKOP BRANIČEVSKI IGNJATIJE I SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK: ISTINA O SUDU BOŽJEM I VEČNIM MUKAMA
O ČEMU MISLIMO NA DANAŠNJI DAN?
Danas su Dimitrovske zadušnice. Danas se molimo za naše pokojnike, ali se sećamo i svoje zagrobne sudbine. Danas nam je, ako smo svesni svojih grehova, za koje smo se prečesto malo ili nimalo kajali, strašno i zbog nas, i zbog zagrobne sudbine naše duše. Danas mislimo i na raj, za kojim čeznemo, ali mislimo i na pakao, koga se strašimo.
DOSTOJEVSKI O VEČNIM MUKAMA
A šta je pakao? „Bičevi u paklu su bičevi božanske ljubavi“, govorio je Sveti Isaak Sirijski. O tome je svedočio i Dostojevskov starac Zosima:“Oci i učitelji, ja mislim: "Šta je pakao?" Sudim ovako: "Pakao, to je patnja i teret kad više ne možeš da voliš".Jedared, u beskonačnom bitisanju, koje se ne može izmeriti ni vremenom, ni prostorom, dana je bila nekom duhovnom biću, kad se pojavilo na zemlji, sposobnost da kaže samo sebi: "Ja jesam i ja volim".
Pred čitaocem se nalazi odlomak iz knjige potpisnika ovih redova – „Oklevatni svetac/ Vladika Nikolaj i srbofobija“ Lio, Gornji Milanovac, 2007). Sada se objavljuje kao odgovor na sramno poređenje nadbiskupa Stanislava Hočevara, koji se usudio da uporedi Stepinca i Vladiku Nikolaja. Ipak, u jednom se sa Hočevarom potpuno slažem: pravoslavni Srbi ne treba nikako, i ni u čemu, da se mešaju u kanonizaciju papističkih lažnih svetih, jer njihovi i naši kriterijumi svetosti se sasvim razlikuju.
Stepinac je njima svetac isto koliko i Jozafat Kuncevič i slični zlotvori, koji su proslavljeni kao „borci za jedinstvo kršćana“. Srbski ekumenisti ne pregovaraju o Stepincu toliko zbog istine, koliko zbog činjenice da bi posle kanonizacije Stepinca, svaki njihov ekumenski poduhvat bio ozvrgnut ruglu.
Opširnije: Svetost: Vladika Nikolaj i Stepinac – povodom jednog poređenja nadbiskupa Hočevara
UMESTO UVODA
Nedavno je potpisnik ovih redova na svoju elektronsku adresu, dostupnu na sajtu vladimirdimitrijevic.com. dobio ova dva pisma, jednog odraslog čoveka i jednog deteta, zapanjila su me. Znao sam da živimo pod okupacijom, i u svim mogućim užasima, čiji je cilj da nas, Srba, nestane, jer je Novom svetskom poretku potreban ovaj prostor, ali ne i ovdašnje stanovništvo, ali su me činjenice iznete u pismima ipak navele da mislim kako je stanje još gore nego što sam mislio.
NEKO JE REŠIO DA SPROVEDE GENOCID NAD SRBSKOM PAMEĆU! Zato ove tekstove stavljam na uvid javnosti, i molim se Bogu da nas digne na noge da ne dozvolimo ono što nam neprijatelj želi.
Vladimir Dimitrijević
+ + +
GENOCID USRED BEOGRADA
Male i velike tajne
U svetu i u životu ima mnogo tajni, velikih i malih.
Tajne ponekad mogu biti lepe i privlačne...
ZAŠTO ODGOVARAM?
Ono što me je u srbskoj crkvenoj sredini najviše pogađalo, i što je nedostojno istinskog pravoslavnog hrišćanskog stava, jeste „zapušavanje usta“ ljudima koji drugačije misle, i nedozvoljavanje da svoje mišljenje iskažu. Bedno klimoglavstvo, kukavičluk, gutanje sopstvenih reči pred onima koji imaju moć – takođe. Zato, i samo zato, rešio sam da objavim pismo g. Miloša Simića, koji se posle teksta na „Borbi za veru“, gde sam izneo našu prepisku i sumnju u njegov identitet, opet javio. Neću da čoveku zapušavam usta, neću da prećutim njegove teze, neću da se ponašam onako kako ne volim da vidim da se kod nas radi.
PISMO MILOŠA SIMIĆA
Evo, dakle, njegovog pisma:
„Gospodine Dimitrijeviću, brate u Hristu i opet ponavljam brate u Hristu,
Nadam se da niste sebe potapšali po ramenu gledajući se u ogledalo? Reč izazivač tj „izazivač“ koju ste stavili pod navodnike govori više stvari. Da niste sigurni da sam izazivač u smislu provokator a budite sigurni da nisam (Gospod mi je svedok) ili može pak da znači da mislite da vam nisam dostojan izazivač.
Nedavno sam, na mejl koji je dostupan na blogu vladimirdimitrijevic. com, dobio sledeće pismo:
„Poštovani profesore Dimitrijeviću,
Pošto ja nisam sposoban da dam sebi odgovore na dileme koje ću vam napred izneti obraćam se vama kao pravoslavnom publicisti, veroučitelju, rodoljubu, učenom čoveku i pre svega crkvenom čoveku i bratu u Hristu
Na loše pojave u našoj crkvi (papocentrični ekumenizam, skupi automobili, loše ponašanje sveštenstva) se trudim da ne obraćam pažnju, jer po rečima svetog vladike Nikolaja kako kroz zarđalu žicu prolazi struja tako i kroz nečasnog sveštenika prolazi ka verniku i Blagodat.
Opširnije: Opet o liturgijskoj reformi ili slučaj jednog "izazivača"
UVODNA REČ
Inkvizitorski haški sud osudio je Radovana Karadžića na doživotnu robiju. Radovan Karadžić je osuđen jer se borio za slobodnu Srbsku s one strane Drine. I njegova osuda je logična za logiku onih koji vekovima ratuju protiv Srba i njihove slobode.
Pre Radovana Karadžića, bila je krvava i slavna istorija Bosne i Hercegovine. Radovan Karadžić je osuđen tačno sto godina posle okončanja banjalučkog veleizdajničkog procesa, kojim je Beč na optuženičku klupu stavio elitu celog srpskog naroda. Evo šta o tome u svojoj knjizi, objavljenoj u Banjaluci 2011, piše Maja Tomašević:“Banjalučki veleizdajnički proces, kao i akcija za pomilovanje koja je uslijedila nakon presude, zaslužuju veliko mjesto u istoriji Banjaluke, ali i u istoriji cijelog srpskog naroda. Bio je to najveći od sedamnaest veleizdajničkih procesa koje su austrougarske vlasti organizovale u Bosni i Hercegovini za vrijeme Prvog svjetskog rata. Zbog djelovanja u nekoj od organizacija koje su širile srpstvo optuženo je 156 najobrazovanijih, najistaknutijih i najuticanijih bosanskohercegovačkih Srba svog vremena.Nije im bilo suđeno za povezanost sa atentatom, već isključivo za rad u srpskim organizacijama, te su gotovo svi koji su pisali o Banjalučkom veleizdajničkom procesu istakli da je cilj ovog procesa bio gušenje srpskog nacionalnog pokreta.“
Opširnije: Iz istorije Bosne i Hercegovine ili šta je bilo pre Radovana Karadžića
Tekstovi Vladimira Dimitrijevića
Knjige - Vladimir Dimitrijevic
Novinski člance gde se pominje Vladimir Dimitrijević
akademik Kosta Čavoški
mr Vladimir Dimitrijević
ISTINA O SLUČAJU MR ZORANA ČVOROVIĆA
Šta se zgodi kad se DŽENDER rodi
- politički HOMOSEKSUALIZAM kao novi BOLJŠEVIZAM
КANONIZACIJA ALOJZIJA STEPINCA - IZAZOVI I ODGOVORI
Fotografije na koricama:
Stepinac u gostima kod Pavelića 1941. godine,
Na paradi u Zagrebu u maju 1945, nakon ulaska JNA i
Crvene armije sede Stepinac, Bakarić i pukovnik NKVD Rak.
Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,94 MB)
Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 0,6 MB)
Preuzmite kompletnu knjigu 2,4 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 1,4 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 6,3 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 0,9 MB (PDF)
SVETOSAVSKI SVEŠTENIK PROTA MILIVOJE MARIČIĆ,
DUHOVNI SIN VLADIKE NIKOLAJA
Preuzmite kompletnu knjigu 0,6 MB (PDF)
ŠKOLOKAUST
Kako razaraju naše obrazovanje
Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)
SVETOSAVLjE I SRBOCID
Preuzmite kompletnu knjigu 1,3MB (PDF)
IZMEĐU VAŠINGTONA I VATIKANA
GEOPOLITIKA SVETOSAVLjA
Preuzmi kompletnu knjigu 1,4MB (PDF)
HOMINTERNA I GEJSTAPO
Preuzmi kompletnu knjigu 1,6MB (PDF)
Preuzmi kompletnu knjigu 1,8MB (PDF)
KNjIGE OD UTROBE
Zapisi propalog pesnika
Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)
SVETOSAVLjE I LITURGIJSKA REFORMA
Preuzmi kompletnu knjigu: 1,5 MB (PDF) ⇒►
SA STRAHOM BOŽIJIM I VEROM PRISTUPITE!
Preuzmi kompletnu knjigu: 0,8 MB (PDF) ⇒►
Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2009.
Preuzmi kompletnu knjigu: 3 MB (PDF) ⇒►
Izdato: 2007.
Mesto: Gornji Milanovac
Izdavač: LIO, Gornji Milanovac
Preuzmi kompletnu knjigu: 2.1 MB (PDF) ⇒►
Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 520 KB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.6 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1 MB (PDF) ⇒►
Preuzmi kompletnu knjigu: 670 KB (PDF) ⇒►
izdavač:Lio, Gornji Milanovac, 2008.
Ko je na mreži: 56 gostiju i nema prijavljenih članova