КANONIZACIJA ALOJZIJA STEPINCA - IZAZOVI I ODGOVORI
Fotografije na koricama:
Stepinac u gostima kod Pavelića 1941. godine,
Na paradi u Zagrebu u maju 1945, nakon ulaska JNA i
Crvene armije sede Stepinac, Bakarić i pukovnik NKVD Rak.
Pod ovim naslovom je čuveni lekar srbski, Laza Dimitrijević, objavio neprevaziđenu knjigu o zdravstvenom (ali i u duhovnom, moralnom, političkom ) stanju našeg naroda još 1893. godine. Knjigu je, 2010. godine, ponovo štampao Infinitas iz Beograda. Čega sve tu nema? Od opisa teških zaraza koje nastaju zbog nebrige vlasti, neprosvećenosti stanovništva i nespremnosti da se menjamo u dobrom pravcu, preko opisa krsnih slava i odnosa naroda i sveštenstva, do razmišljanja o propadanju porodičnih zadruga i neslozi koja nas, kao kiselina, razjeda… Potpisnik ovih redova je rešio da pod isti naslov stavi svoje beleške koje su nastajale godinama, kao svojevrsni dnevnik susreta sa običnim i neobičnim ljudima našeg naroda, od kojih je svako imao da kaže nešto poučno, tačno, vispreno, duhovito… Rastko Petrović je, maštajući o savršenoj knjizi, mislio da će ljudske reči sabrati u neku čudesnu sladost verbalnog meda, koji je, kao i med pčele, nešto drugo nego što je to cvetni polen od koga nastaje… Glasovi mnogih i mnogih naših ljudi, u vremenu koje hoće da nas učini bezglasnim, mogu nam biti od koristi… Jer, svet je ustrojen tako da nam bližnji mogu ponoći svojom rečju onda kad se tome najmanje nadamo… Dođe reč, i okrilati nam dušu… Uostalom, prave reči su uvek ikone Reči Božje, koja je Hristos… Zapisi će ići bez nekog naročitog hronološkog i tematskog reda, kako su „padali pod pero“… A čitalac će se razabirati u pletivu, naravno…
U avgustu 2000. godine, kad sam išao da posetim majku u bolnici u Beogradu, čovek u autobusu mi reče: „Od kada mi je majka umrla, niko me ne pita kako sam.“
Гост медијске куће „Центар”, у емисији „Интервју”, био је доктор филолошких и историјских наука и православни публициста - др Владимир Димитријевић.
Тема емисије је била православни одговор на поделе у српском друштву и на политику разграничења, коју заступа председник Србије Александар Вучић, у вези решавања косовског проблема.
У емисији је било речи и о томе шта је прави српски патриотизам и шта је потребно да би се било Србин.
Такође, гост је изнео ставове и о Вучићевим сарадницима и пријатељима, као и о могућим прелетачима из СНС-а у редове опозиције када дође до смене режима у Србији.
KO JE ZORAN BULJUGIĆ ?
Zoran Buljugić je ugledni srbski intelektualac nacionalne orijentacije, prevodilac preko pedeset knjiga, čovek koji nas je, uglavnom preko biblioteke „Logos“ Vladimira Medenice ( ali ne samo nje ) upoznavao sa delima najznačajnijih ruskih religioznih filosofa, kao i sa stvaralaštvom Aleksandra Dugina. Inače, Buljugić je bio profesor ruskog jezika i književnosti u Dvanaestoj gimnaziji u Beogradu, da bi, po samovolji školskih moćnika (i očitoj zlovolji onih „odozgo“, u duhovnom smislu, onih „odozdo“, iz globalističkog ada, kojima je smetao njegov britki jezik rodoljublja ), bio otpušten kao nepodoban za rad sa učenicima.
ŠTA SE DESILO ZORANU BULJUGIĆU?
Profesor je na sudovima potražio pravdu, koja je u Srbiji teško dostižna, ali, pošto mu nije odgovoreno na zahteve, stupio je u štrajk glađu ispred svoje škole, o čemu je, početkom maja 2019, obavestio javnost:“Govoreći na nekim medijima više puta do sada sam imao prilike da upoznam javnost da sam 7. novembra 2017. godine dobio otkaz u Dvanaestoj beogradskoj gimnaziji tako što sam proglašen nesposobnim za rad sa učenicima, a na osnovu površno i nestručno urađene ekspertize u Institutu za medicinu rada u Beogradu. Zahtev da se podvrgnem pregledu uputila mi je bivša direktorka škole Svetlana Miljenović iako sam već imao uverenje da sam sposoban za rad. Nakon što sam podneo tužbu protiv škole žalio sam se drugostepenoj komisiji Instituta. Posle obavljenih detaljnijih pregleda nova komisija je utvrdila da sam potpuno sposoban za rad sa učenicima. Tu novu ekspertizu je moj advokat podneo sudu.
Opširnije: NA UDARU „MEKE“ OKUPACIJE: Slučaj Zorana Buljugića danas i ovde
Otvoreno pismo javnosti Republike Srbije povodom suđenja dr Vladimiru Dimitrijeviću potpisalo preko sto javnih ličnosti iz zemlje i inostranstva
Protiv dr Vladimira Dimitrijevića, pravoslavnog publiciste, poznatog po svom radu i van granica Srbije, uglednog doktora filoloških nauka i profesora Čačanske gimnazije, pokrenut je sudski postupak po tužbi udruženja građana „Da se zna“, koje se bavi zaštitom prava LGBT osoba.
Tužilac zahteva od suda da utvrdi da je dr Vladimir Dimitrijević, „tekstom U odbranu prirodne porodice objavljenim na vebsajtu www.vladimirdimitrijevic.com dana 12. 01. 2018. godine i tekstom Odgovor na tužbu LGBT zaštitara ili Ponovo As Long There Is One Hundred dana 30. 05. 2018. izvršio težak oblik diskriminacije – ponovljenu diskriminaciju pripadnika i pripadnica LGBT populacije po osnovu seksualne orijentacije.“ Prema navodu tužioca, dr Vladimir Dimitrijević je izvršio akt diskriminacije time što je u javno publikovanim tekstovima preneo istraživačke uvide o negativnim društvenim posledicama propagande ideologije političkog homoseksualizma pojedinih svetski poznatih autora iz oblasti društvenih nauka koji su navedeni u tužbi, od Alana K. Karlsona i Pola T. Merua do Slobodana Antonića i Natalije Naročnicke. Shodno takvom razumevanju prava, tužilac traži od suda da naloži dr Vladimiru Dimitrijeviću da sa svog vebsajta ukloni proskribovane tekstove, te da mu zabrani da ubuduće na bilo kom mestu javno iznosi slične vrednosne stavove.
Ovakav tužbeni zahtev jasno pokazuje da tužilac ima nameru da uz pomoć suda spreči javno izražavanje svakog mišljenje koje je drugačije od mišljenja grupe koju on zastupa.
eku godinu posle okončanja neobjavljenog rata Amerike i njenih saveznika protiv Srba i Srbije, na ogradi kojom bejaše ograđen Dom omladine u Beogradu, osvanula je povelika tabla na kojoj je pisalo kako Sjedinjene američke države pomažu obnovu tog zdanja sa 100.000 dolara. U odnosu na svu štetu koju su Sjedinjene američke države Srbiji i Srbima pričinile u pomenutom ratu, 1999. godine, suma je ravna mikroskopskom delu zrnca prašine – ali na ovom mestu bejaše sudbonosna.
Pokazalo se veoma brzo, već posle nekoliko meseci, kada je Dom omladine ponovo i svečano otvoren, sa istim imenom – budući i dalje namenjen omladine Beograda. Od ranijih skromnih sadržaja, od ponude za oblikovanje svesti mladih, sada je sačinjen ogroman iskorak, za širenje vidika prema novim horizontima života.
U mesečnoj ponudi, naročito se izdvajao onaj deo programa koji je popularizovao pederastiju.
VIŠI SUD U BEOGRADU
Timočka broj 15
Poštovana sudija Katarina Todorović Vorkapić,
Kao amicus quriae slobodan sam da Vas upoznam sa svojim mišljenjem o tužbi Udruženja „Da se zna!“ Beograd protiv dr Vladimira Dimitrijevića, profesora, koju je podnela advokat Ivana LJ. Maksimović.
1. Grdno sam iznenađen da ste primili tužbu advokata Ivane LJ. Maksimović, a da je niste vratili s nalogom da bude ispisana ćirilicom. Nadam se da Vam je poznato da je službeni jezik u sudu srpski, a pismo ćirilično. Takođe biste morali znati da je advokatura, baš kao i sud, javna služba, uređena zakonom, te da advokati moraju u obraćanju sudu da koriste službeni jezik i pismo. Privatna lica naravno mogu da se sudu obraćaju ne samo latinicom nego i kineskim pismom. Advokati to ne mogu i ne smeju, jer vrše javnu službu.
Opširnije: Kosta Čavoški: Mišljenje o tužbi Udruženja „Da se zna!“ protiv dr Vladimira Dimitrijevića
Povodom teksta Stefana Radojkovića „Zaslužene i nezaslužene kritike na račun mladog istoričara“
Priznajem: veoma sam prijatno iznenađen reakcijom mladog istoričara, gospodina Stefana Radojkovića, koji je rekao da je pogrešio kad je, nesmotreno, izjavio da je đeneral Nedić dobio ono što je zaslužio kad je, od nove komunističke vlasti, „defenestriran“.
Opširnije: Prijatno iznenađenje ili gospodin Radojković svedoči punu istinu o holokaustu u Srbiji
Jesu li Srbi svesni suštinskog izbora, važnijeg od svih političkih biranja nekad i danas? Izgleda da nisu. Oni misle da će se izvući pukom zemnom politikom. Ali neće
Gledano iz perspektive zemne politike, Gospod naš Isus Hristos je izgubio na izborima. Naime, narod Njegov, Kome je došao, očekivao je drugog i drugačijeg Mesiju, političkog vođu koji će osloboditi Izrailj rimske okupacije i podvlastiti mu čovečanstvo; a Hristos je jasno rekao da Carstvo Njegovo nije carstvo zemno, nego nebesko, i da ne počiva na revolucionarnim stremljenjima i borbi za vlast, nego na očišćenju srca i primanju Duha Svetoga. To je pogodilo čekače zemnog carstva mesijanskog, i oni su, umesto Hrista, izabrali Varavu.[1]
O tome Sveti vladika Nikolaj piše u „Rečima srpskom narodu kroz tamnički prozor“:„Ima događaja u istoriji roda ljudskog, koji kao veliko zvono svaki dan zvone na uši negluvima i pozivaju njihovu savest na uzbunu. Jedan takav događaj koji već hiljade godina uzbuđuje savest ljudsku, to je uži izbor između Isusa Hrista i Varave ili Barabe, – kako to zapadni jeretici izgovaraju. Predlagač i predsednik izbora bio je Pontije Pilat, rimski mnogobožac, birači su bili Jevreji, jednobošci.
Opširnije: Hristos izgubio na izborima, a onda dobio svaku vlast
Preuzmite besplatno knjigu Dr Z. Čvorovića i Dr V. Dimitrijevića „Klovnokratija – Srbija za vlade Aleksandra Vučića“
Srbi za izdajnika, uprkos savremenim istoriografima koji drugačije vide ulogu zeta kneza Lazara, i dalje kažu da je „Vuk Branković”.
Odakle današnja potreba mnogih iz tzv. „elite” da budu „Vuk Branković”?
Iz želje da se „bezbolno” napusti sopstveni identitet, da se postane neko drugi, kome će biti „lakše” kad se potčini moćnijem. Zavet vernosti Bogu i sebi podrazumeva svetosavsko življenje „iznad Istoka i Zapada” (Vladika Nikolaj) i svetolazarevsko saznanje da je zemaljsko prolazno, a nebesko večno, to jest da se sve daje za obraz, a obraz ni za šta. Samo ako je krst stradanja častan, narodna sloboda je zlatna. Ko nije hteo da živi „kosovskom mišlju” („Neka bude što biti ne može”), uvek je tvrdio da je srpski zavet iracionalan, a da je bekstvo od svog identiteta „razumno” i „odgovorno”.
Recimo, sadašnji predsednik Srbije smatra da u borbi protiv tvrdokornog nacionalnog identiteta treba koristiti i pijuk o takvom stavu izvrsnu analizu je, svojevremeno, napisao Slobodan Antonić.
Vuk Branković, u drami „Boj na Kosovu” Ljubomira Simovića ima svoju viziju, neverovatno sličnu kukavičkoracionalističkoj viziji savremenih „eurotičara”, begunaca od sebe i svoga. Evo kako je Vuk izlaže svetogorskom monahu Gerasimu, svom rođenom bratu:
„Ova soba je velika sedam sa osam!
Onaj bor je visok trideset metara!
Onaj vo, pred kovačnicom, težak je sedamsto kila!
Nad nama je tavan za četres kola sena!
Zvono na tornju u četiri izbija četiri, u sedam sati izbija sedam puta!
Eto šta je moja vizija!
Podrum je kameni, bure je drveno, rukavice su vunene! Zmija je otrovna, breskva je slatka, pelen je gorak!
Srba je malo, Turaka je mnogo!”
Opširnije: Poklon knjiga dr Zorana Čvorovića i dr Vladimira Dimitrijevića „Klovnokratija“
ŽALOST ZBOG KATEDRALE
Naravno da mi je žao zbog požara u katedrali Notr Dam u Parizu. To je simvol konačne smrti hrišćanstva, makar i inoslavnog, na Zapadu. Evropa je nama drago groblje, govorio je, još u 19. veku, Dostojevski. I mi, pravoslavni, ne možemo biti ravnodušni prema sudbini rimokatoličkog i protestantskog Zapada, iako je Zapad još pre hiljadu godina potonuo u jeres, i stao na put svoje propasti.
Žao mi je zbog požara u hramu koji je svašta podneo od sledbenika besovskih prevrata, koji je skrnavljen još u doba Francuske revolucije, kada su u njega uvodili ženu sumnjivog morala koja je trebalo da predstavlja Boginju razuma ( razuma u doba kad je ubilačko revolucionarno bezumlje trijumfovalo! ) Ipak, borba se vodila, sve do nedavno. Ali izgleda da je poraz stigao. Da, zaista: Zapad konačno umire. I ovaj požar to jasno signalizuje.
DRUŠTVO MRTVIH BEZBOŽNIKA
Pišući o svedoku evropske propasti, književniku Mišelu Uelbeku, Slobodan Reljić beleži:“Eurostat će vam jasno pokazati da je 35 od sto domaćinstava u Francuskoj, 40 u Nemačkoj, 44 u Danskoj ili 51 u Švedskoj – jednočlano. Ako uzmete da su to zemlje s milionskim zajednicama muslimana i drugih imigranata, koji samo incidentno žive sami, onda vam postaje jasno da je priča o Uelbekovom junaku Floren-Klodu Labrusu priča o gotovo polovini francuske nacije. Džordž Monbio, „Gardijanov“ kolumnista, govori o Dobu usamljenosti. Usamljenost se već među mladim ljudima pojavljuje kao epidemija. „U Engleskoj se stanje oko 700 hiljada muškaraca i oko milion i sto hiljada žena preko 50 godina procenjuje dramatičnim. Ebola verovatno nikad neće moći da se uporedi sa udarima samoće.
Opširnije: Povodom jednog požara - slučaj katedrale Notr Dam kao znamenje vremena
akademik Kosta Čavoški
mr Vladimir Dimitrijević
ISTINA O SLUČAJU MR ZORANA ČVOROVIĆA
Šta se zgodi kad se DŽENDER rodi
- politički HOMOSEKSUALIZAM kao novi BOLJŠEVIZAM
КANONIZACIJA ALOJZIJA STEPINCA - IZAZOVI I ODGOVORI
Fotografije na koricama:
Stepinac u gostima kod Pavelića 1941. godine,
Na paradi u Zagrebu u maju 1945, nakon ulaska JNA i
Crvene armije sede Stepinac, Bakarić i pukovnik NKVD Rak.
Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,94 MB)
Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 0,6 MB)
Preuzmite kompletnu knjigu 2,4 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 1,4 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 6,3 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 0,9 MB (PDF)
SVETOSAVSKI SVEŠTENIK PROTA MILIVOJE MARIČIĆ,
DUHOVNI SIN VLADIKE NIKOLAJA
Preuzmite kompletnu knjigu 0,6 MB (PDF)
ŠKOLOKAUST
Kako razaraju naše obrazovanje
Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)
SVETOSAVLjE I SRBOCID
Preuzmite kompletnu knjigu 1,3MB (PDF)
IZMEĐU VAŠINGTONA I VATIKANA
GEOPOLITIKA SVETOSAVLjA
Preuzmi kompletnu knjigu 1,4MB (PDF)
HOMINTERNA I GEJSTAPO
Preuzmi kompletnu knjigu 1,6MB (PDF)
Preuzmi kompletnu knjigu 1,8MB (PDF)
KNjIGE OD UTROBE
Zapisi propalog pesnika
Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)
SVETOSAVLjE I LITURGIJSKA REFORMA
Preuzmi kompletnu knjigu: 1,5 MB (PDF) ⇒►
SA STRAHOM BOŽIJIM I VEROM PRISTUPITE!
Preuzmi kompletnu knjigu: 0,8 MB (PDF) ⇒►
Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2009.
Preuzmi kompletnu knjigu: 3 MB (PDF) ⇒►
Izdato: 2007.
Mesto: Gornji Milanovac
Izdavač: LIO, Gornji Milanovac
Preuzmi kompletnu knjigu: 2.1 MB (PDF) ⇒►
Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 520 KB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.6 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1 MB (PDF) ⇒►
Preuzmi kompletnu knjigu: 670 KB (PDF) ⇒►
izdavač:Lio, Gornji Milanovac, 2008.
Ko je na mreži: 69 gostiju i nema prijavljenih članova