Početna - vladimirdimitrijevic.com - Владимир Димитријевић

Da li su spaljene mošti Svetog Save?

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 03 mart 2020; Pogodaka: 1434

Tekst

spaljivanje mostiju svetog save na vracaru

Današnji čovek je sklon različitim mistifikacijima – bežanju od istine u lavirinte zabluda, skrivanju stvarnosti iza medijskih „rekonstrukcija“ i „dopisivanja“ istorije, samooslepljivanju raznim vrstama pop-gnosticizma (dovoljno je samo setiti se krivotvorine zvane „Sveta krv, Sveti Graal“, „Sionskog priorata“, “Da Vinčijevog koda“ i sličnih holivudskih izmišljotina, pa videti da je savremeni um prečesto potopljen u more lažnih „činjenica“, i da teško iz njega isplivava.)

Opširnije: Da li su spaljene mošti Svetog Save?

S našeg mora i s našeg mramorja - razgovor sa dr Goranom Komarom, istraživačem srpskog spomeničkog nasleđa

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 02 mart 2020; Pogodaka: 1233

Tekst

goran z komar

Goran Ž. Komar, istraživač naše ćirilične baštine i nadgrobnih spomenika, živi i radi u Herceg Novom. Studije medicine završio je u Novom Sadu, a specijalizaciju Opšte medicine u Beogradu. Član je Udruženja književnika Crne Gore, saradnik Muzeja Hercegovine. Na polju istoriografije radi na obradi izvornih ćiriličnih dokumenata Boke Kotorske i Dubrovnika iz razdoblja od XVII do XIX vijeka, kao i na sabiranju podataka za političku i naročito crkvenu istoriju hercegnovskog kraja. Objavljuje monografska djela posvećena izučavanju istorijskog hoda hercegnovskih sela, kao i radove iz istorije Srpske pravoslavne crkve u Boki i Hercegovini. Veliki broj radova posvetio je rušenju teze o izmjeni etničke slike Boke Kotorske nakon mletačkog-savezničkog zauzeća Herceg Novog 1687.

Nedavno je, na preko hiljadu strana, izašla njegova knjiga Ćirilični natpisi na stećcima (izdavači: Štampar Makarije i Kompanija Novosti), a zatim i Knjiga o stećku: povodom 800 godina samostalnosti Srpske pravoslavne crkve (Fondacija Knez Miroslav, Trebinje). To je bio povod za ovaj razgovor.

Vaše višegodišnje iskustvo istraživanja stećaka dovelo nas je do dragocenih ishoda: od toga da se stećak vezuje za prostore dominacije Kotromanića do toga da su srpska groblja dokaz premoćnog prisustva Srba u 18. i 19. veku, recimo na području Glamoča, gde su nadrobnici svedočanstvo petvekovnog postojanja ćiričilke pismenosti. Kada ste svojevremeno započeli istraživanja, koliko ste bili spremni za sva otkrića do kojih ste došli?

Opširnije: S našeg mora i s našeg mramorja - razgovor sa dr Goranom Komarom, istraživačem srpskog spomeničkog...

Антихрист и Ватикан имају исти циљ!

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Видео / Video; Objavljeno 27 februar 2020; Pogodaka: 4029

Нови гост емисије Васељенска у продукцији ХелмКаст био је професор Владимир Димитријевић. Он се великим делом осврнуо на недавно објављену књигу Олге Четверикове "Изопаченици", где се говори не само о утицају Ватикана на православну цркву, већ и на све битне историјске догађаје у Србији и Русији након другог светског рата.

Аутор и водитељ Весна Веизовић

#Vatikan #AntiHrist #CrniPapa

Антихрист и Ватикан имају исти циљ! - Владимир Димитријевић 2020

Vešti zvuci divnijeh gusalah ili ove godine u Prizrenu - Povodom nove pesme „Beogradskog sindikata“

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 24 februar 2020; Pogodaka: 1279

Tekst

VEŠTI ZVUCI DIVNIJEH GUSALAH

ILI OVE GODINE U PRIZRENU

POVODOM NOVE PESME „BEOGRADSKOG SINDIKATA“

ČITANjE DUHA VREMENA

U uvodniku za novi broj „Pečata“, „Nema predaje“, glavna i odgovorna urednica, gospođa Ljiljana Bogdanović, zapisala je:“Veličanstvene litije za odbranu svetinja u Crnoj Gori dobile su o prazniku Sretenje Gospodnje ove godine i svoju himnu. Objavljujući novu angažovanu pesmu i spot „Sviće rujna zora“, hip-hop sastav Beogradski sindikat potvrdio je svoj poznati istančani osećaj za portretisanje duha vremena. Njihovo najnovije muzičko živopisanje znakova modernog srpsko-crnogorskog „cajtgajsta“ nadahnule su naročite pobude: „U znak zahvalnosti našoj braći i sestrama iz Crne Gore, što su nam pokazali kako se ljubavlju i slogom brane vera, nasleđe i ljudsko dostojanstvo.“ Kako prepoznavanje duha vremena ne znači samo pojavama dati ime, već i rasklopiti njihove tajne, u spotu Beogradskog sindikata čitko se tumači naslov. „Napolju je tama, noći, gluvo doba, sve(t) tone u san, a nas tek čeka borba, neizvesnog ishoda, nema drugog izbora, u odbranu svetinja, milom silom primoran.“ Himne slave život, a „nesalomivi momci sa Dorćola“ šalju jasne poruke: „Uvek je najcrnje pred zoru, a mi ko u stroju / Snaga nam u hodu. Sabrani u Bogu! / Preci nas zovu da vratimo slobodu…“ Rujna zora Beogradskog sindikata namah je prigrljena, danas se peva u Srbiji i Crnoj Gori, a čini se i da je nova pesma sledstvujušči nastavak njihove patriotske i žestoke, zamalo zabranjene „Dogodine u Prizrenu“. Stihovi naslovljeni ovim legendarnim srpskim pozdravom koji predskazuje budućnost, poručili su tada, krajem 2018, i ovo: „Jer u nama i dalje živi predskazanje – / Kosovski zavet koji trajaće zanavek. / Zato učimo decu da znaju pravu istinu. / I nek nam pozdrav bude: ’Dogodine u Prizrenu!’“ Na ovdašnje proeuropsko mrgođenje povodom borbenog duha pesme „Dogodine u Prizrenu“, Sindikat je poručio – Odavno smo rekli, i bezbroj puta ponovili, da u borbi za ono u šta čovek veruje nema povlačenja, niti predaje.“

KAKVA JE TO PESMA

Opširnije: Vešti zvuci divnijeh gusalah ili ove godine u Prizrenu - Povodom nove pesme „Beogradskog sindikata“

Knjiga posle koje je sve jasno

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 21 februar 2020; Pogodaka: 2809

Tekst

O „IZOPAČENICIMA“ OLGE ČETVERIKOVE / POGOVOR PRIREĐIVAČA I REDAKTORA PREVODA

Olga Četverikova, ruski stručnjak za međunarodne odnose, žena višestruko obdarena i sjajnih uvida u stvarnost globalizma, napisala je knjigu „Izopačenici“, o savremenom Vatikanu i uticaju koji on ima u svetu.

Ova obimna i ozbiljna knjiga mora biti u rukama svakog onog ko želi da se sretne sa papizmom koji je uvek više bio politika nego mistika. Posle ove knjige, niko ne može da kaže da mu stanje u međunarodnim religiozno – političkim odnosima nije jasno.

Četverikova piše o svim bitnim pitanjima: i o jezuitima kao „specijalnim jedinicama“ Vatikana kroz vekove; o njihovom uvlačenju u Rusiju;o kriptokatolicizmu i istočnom obredu Rima kao Trojanskom konju namenjenom da sruši tvrđavu Crkve od Istoka; o saradnji pape Pija Dvanaestog sa Hitlerom i Musolinijem, ali i o prelasku na istoga pape na atlantizam i neposrednu saradnju sa Vašingtonom u posleratnom prekrajanju Evrope. Pape su bile tu i kad je trebalo učvrstiti „verski pluralizam“ na evropskom području, ali s ciljem da očuvaju svoju vodeću ulogu i predstave se kao „apostoli tolerancije“.

Kao centar zapadne konzervativne moći na zalasku, Vatikan je, posle Drugog svetskog rata, ipak bio rastakan idejama levog liberalizma. I to - iznutra. Da bi u svet došao antihrist, poslednji lažni mesija u zlu ujedinjeog čovečanstva, trebalo je srušiti sve što je u Evropi i svetu ostalo od hrišćanskog morala.

Opširnije: Knjiga posle koje je sve jasno

POVODOM JEDNE VESTI POČINjE VELIKI RAT ZA REČI / REČNIK DRAGAČEVA I POVRATAK SEBSTVU

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 19 februar 2020; Pogodaka: 3641

Tekst

Srpska akademija nauka štampa Rečnik Dragačeva Miloja Stevanovića

Zidaru je lako: kad mu je teško, kuće zida.

Lekaru još lakše: kada je bolestan, ljude leči.

Meni je najteže, ljubavi moja čista –

mene u jatima napuštaju reči.

Tako je pevao naš veliki Brana Petrović, poreklom iz Bjeluše kod Arilja, temeljno iz Slatine, prestonice detinjstva njegovog, a blizu Zablaća. Disovog. I ovih dana ni o čemu ne mislim toliko koliko o Braninim stihovima. Oni mi ne daju da tonem u dremež naviknutosti na kruženje apsurda u kome živimo, krećemo se i jesmo.

Kao profesor književnosti, ulazim u učionice u kojima sede naša lepa i pametna deca, koja će, avaj, uglavnom da se odškoluju u svojoj zemlji, pa da, jatimice, krenu u beli svet za crnim hlebom koji neonski sija. A Srbija da opusti, da nema ko u njoj da živi, osim staraca i starica u redu za groblje. U jatima odlaze naši ptići, deca naša, ali ima još jedan bol: u jatima nas napuštaju i naše lepe i pametne reči. I to ne samo u inostranstvu, gde se zaborave jer se retko kad koriste. Nego, ovde, u Srbiji, odleću u nepovrat čudesne reči ovoga jezika. Ne samo što se među mladima malo čitaju knjige, i ne samo da se misli elektronskim sličicama i emotikonima, zvanim smajlići; nego je nestao i čitav svet u kome su mnoge reči bile samorazumljive, pošto bez njih nije bilo stvarnosti. Ako već godinama nema tromesečne snežne zime, kako će deca znati za reč celac, koja svedoči o snegu bez prtine? Ako nema dede i babe da žive kako se živelo, neće se školarci setiti ni trapa ( rođen 1969, gledao sam svog dedu u Kulinovcima kod Čačka kako zatrapljuje jabuke i kruške). Ili, kako mi priča kolega koji priprema maturante za prijemne ispite: zbuni se đak kad treba da izbaci uljeza iz niza – kovač, spavač, plivač, korbač, jer nije čuo za korbač, pošto odavno nema kočijašenja. U nizu učiteljica, nastavnica, vaspitačica, spajalica ni spajalica mu nije za izbacivanje – to je, smatraju budući studenti, žena iz „kol centra“ koja spaja taksistu sa mušterijom.

Opširnije: POVODOM JEDNE VESTI POČINjE VELIKI RAT ZA REČI / REČNIK DRAGAČEVA I POVRATAK SEBSTVU

OPET ZAPISI ISPOD ETIKETE / ODGOVOR GOSPODINU NEBOJŠI BAKARECU

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 17 februar 2020; Pogodaka: 2578

Tekst

BAKAREC NEKAD, JA DANAS

Nebojša Bakarec je čovek koji se, godinama, borio za porodične vrednosti u Srbiji. Njemu je, početkom druge decenije 21. veka, presuđeno u Prvom opštinskom sudu u Beogradu kao diskriminatoru jer se borio protiv političkog homoseksualizma kao protivporodične ideologije. Čitam i prepisujem:“Gej strejt alijansa saopštila je danas da joj je dostavljena prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom je funkcioner Demokratske stranke Srbije Nebojša Bakarec osuđen za diskriminatorsko ponašanje i težak oblik diskriminacije LGBT osoba. Sudija Tatjana Lemajić je presudu donela na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije i zabranila Bakarecu da ponavlja diskriminaciju, kao i da tužiocu isplati sudske troškove. Alijansa je tužbu protiv Bakareca podnela zbog njegovog teksta pod nazivom "2. oktobar 2011", objavljenog 16. septembra 2011. godine na sajtu vidovdan.org, u kome je izneo stavove da je homoseksualnost nenormalna i da je treba lečiti psihijatrima i psiholozima. U presudi se navodi da govor mržnje "predstavlja svaka komunikacija koja omalovažava i zastrašuje osobu ili grupu po osnovu kao što je rasa, boja kože, etnička i nacionalna pripadnost, pol, seksualna orijentacija, religija i druge karakteristike i doprinosi podsticanju nasilja i predrasuda prema pojedincu ili grupi". Taj sudski slučaj, ali i slučaj koji GSA vodi protiv lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića, od strateške su važnosti, jer se radi o presudama zbog zloupotrebe najčešće društvene predrasude i neistine o LGBT osobama - da su bolesne, navodi se u saopštenju.“(1)

Opširnije: OPET ZAPISI ISPOD ETIKETE / ODGOVOR GOSPODINU NEBOJŠI BAKARECU

Sveti Jovan Zlatousti o stanju u Crkvi

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 09 februar 2020; Pogodaka: 1314

Tekst

sv jovan zlatousti mozaik u aja sofiji

Danas Crkva Božja slavi prenos moštiju Svetog Jovana Zlatousta. On je živeo u 4. veku, a kao da opisuje naše doba. Evo odlomaka i njegovih beseda – opet da se utešimo

1. Po imenu smo braća a po delima smo neprijatelji; nazivamo se udovima istog tela a tuđi smo jedni drugima kao zveri.

2. Sveproždirući plamen zavisti obuhvata sveštenike. Kao što se tiranin boji svojih telohranitelja, tako se i sveštenik boji svojih bližnjih i saslužitelja više od svih zato što niko toliko ne čezne za vlašću i niko bolje od svih drugih ne zna njegova dela kao oni.

3. Gde je Markion, gde je Valent, gde Manes, gde Vasilid, gde Neron, gde Julijan, gde Arije? Gde su svi oni koji su se protivili istini, o kojima je Crkva uzvikivala: Opkoliše me psi mnogi (Ps. 21. 17)? Rasejani su zato što su se suočili s borcima u licu ondašnjih starešina Crkava: to su bili istinski pastiri! Ali ja vidim veliku razliku između ondašnjih pastira i savremenih. Oni su bili borci, a ovi su begunci. Oni su se usavršavali u knjigama i učenju, a ovi se usavršavaju u raskošnom odevanju i ukrasima. Ovi, kao najamnici, ostavljaju ovce i beže, a oni su dušu svoju polagali za ovce.

4. Uzimaju /za sveštenike/ ništavne ljude i postavljaju ih da upravljaju onim stvarima za koje se Jedinorodni Sin Božiji nije odrekao da ponizi slavu Svoju.eno većim bolestima i napastima negoli sve naše telo, da se ono lakše povređuje i sporije ozdravlja?

5. Zar ne znaš da je telo Crkve izlož i vidimo da je Bog jači od svih slabosti a koje su ljudi kadri: „Hrišćani uništavaju ono što pripada Hristu više od neprijatelja i protivnika."

Na vest o smrti – Momir Lazić (1947–2020)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 05 februar 2020; Pogodaka: 1694

Bog da prosti dušu Momirovu, u kojoj je bilo mesta za svakog Srbina i svakog istinskog čoveka!

Umesto uvoda

Umro je pesnik i izdavač Momir Lazić, glavni i odgovorni urednik časopisa „Zbilja“. Ovaj vredni trudbenik na narodnoj njivi, kako se to nekad govorilo, borac za naše iskonske vrednosti, otišao je sa sveta od slabosti srca – „plemenito jedno tu prepuče srce“, rekao bi Hamletov Horacije. U znak sećanja, čitaocima „Stanja stvari“ nudim zapis o Momiru, nastao 2012. godine, a objavljen u knjizi „Srbovanje i srbofobija“. Bog da prosti dušu Momirovu, u kojoj je bilo mesta za svakog Srbina i svakog istinskog čoveka!

O MOMIRU LAZIĆU, NEUMORENOM I NEUMORNOM

Momir Lazić: Čovek iza imena (čovek ispred imena!)

Opširnije: Na vest o smrti – Momir Lazić (1947–2020)

Sa prvog ročišta u procesu NVO „Da se zna“ protiv Vladimira Dimitrijevića

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 30 januar 2020; Pogodaka: 1301

Tužba

Za sada, sve deluje korektno, onako kako se očekuje od suda jedne normalne države. Naravno, to je početak, rekao Vladimir Dimitrijević

Dana 22. januara, u sredu, u Višem sudu u Beogradu, preseljenom u Palatu pravde, održano je prvo ročište na osnovu tužbe za diskriminaciju koju je NVO „Da se zna“ pokrenula protiv Vladimira Dimitrijevića. Tužilačka i tužena strana izneli su dokaze koje smatraju validnim za dalji tok procesa, predložili svedoke, a bilo je reči i o potencijalnoj dužini procesa.

Sa tužilačke strane, bilo je nekoliko aktivista NVO „Da se zna“, dok su Vladimira Dimitrijevića svojim prisustvom podržali: sveštenik Jovan Plamenac, paroh iz Bara, profesor dr Ljiljana Čolić, profesor dr Milo Lompar, profesor dr Miloš Ković, profesor dr Dejan Mirović, dr Dragan Hamović, dr Biljana Đorović, dr Slobodan Janković, Branislav Matić, urednik časopisa „Evropa nacija“, književnik Momčilo Selić, preduzetnik Miloje Stevanović, sa, kako reče, svojim unukom Jankom, studentom, Branimir Nešić, direktor IK „Katena Mundi“, hadži Slobodan Stojičević, autor knjige o mrežnom ratu u Srbiji, itd. Svi oni su izrazili podršku – ne toliko Vladimiru Dimitrijeviću kao pojedincu, koliko pravu na slobodu mišljenja i izražavanja, koje je u ovom trenutku u Srbiji ugroženo.

Pitali smo gospodina Dimitrijevića kako izgleda početak procesa, na šta je on odgovorio:

Opširnije: Sa prvog ročišta u procesu NVO „Da se zna“ protiv Vladimira Dimitrijevića