Latinica

Kategorija

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 19 februar 2018; Pogodaka: 6653

mrtvinamgovore

U uvodu za svoju knjigu „Živimo zajedno, a (da li) umiremo sami“, Miladin Ćosović, pripovedač i esejista iz Gornjeg Milanovca, kaže:

“O smrti razmišljam takoreći od kada znam za sebe. Reklo bi se da je neko ko je u životu često bio svjedok umiranja (a bio sam: u petoj godini gledao sam više prostrelnih rana na dečačkom licu ubijenog starijeg sedamnaestogodišnjeg brata, kao mlad lekar bio sam svedok dugotrajnih patnji od silikoze obolelih rudara „Šuplje stijene", oba roditelja su mi umrli od raka) u psihi izgradio odbrambene mehanizme od straha, da je u smrti drugih našao uporišne tačke za životnu filozofiju u kojoj je pomirio sve svoje kontroverze, od smrtnosti i prolaznosti našao sklonište u Božjoj volji i promisli. Za mene to važi samo djelimično.

Opširnije: Pokojni nam govore

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 19 februar 2018; Pogodaka: 7646

paja jovanovic slika krunisanje cara dusana 1331

Mnogo je naših iskušenja u ove dane.

Neka su s leva, a neka s desna. Sleva stižu iskušenja pozapadnjačenja, opasnosti da postanemo ono što nismo, da budemo bedni robovi Vatikana i Vašingtona i antihrista koji iza njih stoji. A s desna su iskušenja da smo „narod najstariji“ i da, sami sobom, bez Hrista, nešto značimo.

Pošto se već godinama bavimo i ovom temom, rešili smo da, uoči Božića, dana kada se Srbima i svim ljudima rodio Bogočovek, razgovaramo sa našim saradnikom Vladimirom Dimitrijevićem, koji se i sam bavio ovom temom na tragu naše zavetne misli, od Svetog Save do Vladike Nikolaja. Naročit motiv za posvećivanje pažnje ovoj temi, jeste i molba koju je nama i gospodinu Dimitrijeviću uputio jedan pravoverni srpski monah, nama posebno drag, da osvetlimo i ovu temu zbog opasnosti od repaganizacije Srba. Smatramo da ovaj razgovor može biti dušekoristan pravovernoj braći i sestrama.

Opširnije: Pravoslavno hrišćanstvo i „Srbi, narod najstariji“ – razgovor sa V. Dimitrijevićem

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 23 januar 2018; Pogodaka: 5108

Tekst

UMESTO UVODAUMESTO UVODA

Kao i svake Srbske Nove godine, tako i ove, nastojali smo da zabeležimo neka ramišljanja o onome što smo preživeli i o onome što nas može čekati u narednom periodu. Izbor je ličan, i kreće se od društvenih fenomena do rastanka sa časnim ljudima Božjim. Neki tekstovi su objavljeni u „Pečatu“. Čitalac će, svakako, imati svoje prioritete. Važno je, međutim, da svako odnas razmišljao protekloj godini u skladu sa hrišćanskim shvatanjem: Čovek iznad svega, a Bog iznad čoveka (Vladika Nikolaj).

NEOBELEŽENI JUBILEJI 2017.

Ove godine nismo dostojno obeležili osamstogodišnjicu krunisanja Stefana Prvovenčanog, kao da to nije jedna od najvažnijih godišnjica naše istorije.

Opširnije: 2017: šta je bilo, šta nas čeka

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 22 januar 2018; Pogodaka: 5375

Tekst

montenegrini 01 ZAŠTO KONVERTITI BEŽE OD SRBSTVA?

Da, zaista je teško u ovom vremenu biti Srbin. I mnogi Srbi kad vide kako je teško ili padnu u očajanje, i odluče da su nešto drugo (neko drugi), ili ih uhvati manija veličine, pa postanu „Srbi, narod najstariji“. Zato nam je potrebno veliko rasuđivanje.

Vredi se, sada i uvek, setiti onog najbitnijeg: činjenice da je Crkva Božja najveći dar ljudima. Osnovana Ocem kroz Sina u Duhu Svetome, ona već stolećima ljude iz grumenja ilovače pretvara u sinove i kćeri Božje, rađajući ih za večnost. I zato pravoslavni čovek puna srca može da usklikne:“Majka Crkva!“Tako je i sa nama, Srbima, kojima je Bog kroz Svoju Crkvu dao sve što jesmo. Da nas Sveti Sava nije rodio u Hristu, gde bismo mi bili i šta bismo bili?

Opširnije: Tragikomedija bezbožnog montenegrinstva - Miladin Ćosović o konvertitstvu

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 12 januar 2018; Pogodaka: 3426

Neobično je to. Rimokatolici, od Marije Terezije do Pavelića, protestanti, poput Hegela, komunistički ideolozi, poput Marksa i Engelsa, Srbe uvek vide kao strano telo EvropeNeobično je to. Rimokatolici, od Marije Terezije do Pavelića, protestanti, poput Hegela, komunistički ideolozi, poput Marksa i Engelsa, Srbe uvek vide kao strano telo Evrope

U svojoj novoj knjizi „Moć i beščašće“ pripovedač i esejista iz Gornjeg Milanovca, Miladin Ćosović, zapaža: „Engels je, podstaknut visokim mišljenjem Getea, Hajnea i Herdera o srpskoj narodnoj poeziji, počeo da uči srpski jezik, ali nije oduševljen – u svemu vidi „produženu rusku ruku i ništa više”. Engels je dobro poznavao srpsku istoriju, znao je za srpsku srednjovjekovnu državu, znao je za sve borbe Srba za slobodu od otomanskog zla, a ipak i on i Marks podlegli su nekakvim svojim krutim etno-sociološkim šemama o narodima u Evropi. Svrstavali su ih u dvije grupe: u prvoj su veliki kulturni narodi nosioci istorijskog, civilizacijskog i privrednog napretka (u kojima će po njihovom „naučnom” proročanstvu najprije doći do revolucionarnih promjena, u njima je proleterijat najmasovniji), dakle, keltsko-romansko-germanski narodi zapadne Evrope (Englezi, Francuzi, Nijemci), a od Slovena jedino Poljaci; drugu grupu čine, kako piše Miladinović, manje više „varvarski otpaci naroda”, a to su Geli u Škotskoj, Bretonci u Francuskoj, Baski u Španiji, Rumuni, Grci, svi Južni Sloveni, čak i Rusi. Oba ova nadmjena revolucionarna teoretičara bila su odbojno raspoložena prema Srbima i njihovoj borbi za oslobođenje. Marks je Srbe ubrajao u male „zakržljale, nužno kontrarevolucionarne narode bez istorije i istorijske svijesti, čija je jedina sudbina da nestanu u oluji svetske revolucije”. Engels je s oduševljenjem prihvatio vijest da su Srbi poraženi u ratu sa Turskom 1878. godine. Pisao je: „Srpska oslobodilačka vojska mora da živi na svoj vlastiti račun i posle razmetljive ofanzive, a da nije nigde ozbiljno tučena, najprije u svoju hajdučku jazbinu.” Kao što se vidi, dogmate Marks i Engels omalovažavali su male narode, odricali im pravo na borbu za oslobođenje, na samostalnu državu, proricali im nestajanje sa istorijske scene.“

Opširnije: O Marksu, Engelsu i Srbima

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 12 januar 2018; Pogodaka: 4726

Текст

nikodijevici porodica 1930 RODNA RAVNOPRAVNOST I PROPAGANDA HOMOSEKSUALIZMA

Pred čitaocem je tekst nastao uoči donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti pripremljenog za usvajanje u 2018. godini i niza pratećih dokumenata čije će posledice po našu, ionako razorenu porodicu, biti ogromne. S obzirom na činjenicu da se ovo pitanje postavlja sa svom oštrinom na našem terenu, a da većina čitalaca nije dovoljno upućena o čemu je reč, on ima za cilj da građane obavesti o najstrašnijem nasrtaju totalitarne vlasti na porodicu, koji se može porediti samo sa komunističkim udarcem na duhovne i porodične vrednosti.

Opširnije: U odbranu prirodne porodice

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 12 januar 2018; Pogodaka: 6564

Tekst

BOGOMOLJAČKE PESME I VLADIKA NIKOLAJ – NOVI DAMASKIN, NOVI SLATKOPOJAC

PRAVOSLAVNO UČENJE O POJANJU

U prelepoj molitvi koju izgovara sveštenik prilikom osveštavanja vode (na Bogojavljenje, uoči krštenja, itd.) ukratko su izložena neizreciva i čudesna dela Božja, počev od stvaranja sveta do spasenja čoveka, porobljenog grehom, smrću i đavolom. Premudrost Tvorčeva sav svet je stvorila kao hram ispunjen pesmom sklada i spokoja. „Muzika sfere”, o kojoj su govorili drevni mudraci, upravo i jeste večna harmonija i lepota koja krasi kosmos i zbog koje, kada je iz nepostojanja sve privedeno u postojanje, „pjevahu zajedno sve zvijezde jutarnje i sinovi Božji klikovahu” (Jov 38, 7).

Opširnije: Pojte Bogu našemu, pojte

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 12 januar 2018; Pogodaka: 3180

Tekst

JOŠ JEDAN ODGOVOR NA NASUŠNA PITANJA

pismo odgovor demanti 2 Hristos Se rodi!

Poštovani gospodine Antiću,

Prvo da Vam zahvalim na rečima razumevanja za moj rad. (ovde http://borbazaveru.info/content/view/10276/1/)

Trudim se, često neuspešno, da svoju borbu za hrišćanske vrednosti usmerim ka službi Bogu i bližnjem, i stvarno sam otvoren za svaku vrstu razmene mišljenja. A kako hrišćanin sme drugačije? Pažljivo sam pročitao Vaše pismo, i imam razumevanja za stav da mnoge stvari koje se sada dešavaju nekad nisu postojale – pre svega, mediji, i iznad svega – Internet spojen sa mobilnim telefonima. Ono što nam je ostalo od Svetih Otaca je stoti kanon Šestog vaseljenskog sabora, koji zabranjuje slikanje pornografije na daskama. A gde smo mi sad?

Opširnije: Drugi odgovor Aleksandru Antiću

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 07 januar 2018; Pogodaka: 2865

Tekst

kosovski boj radenko O POVODU

Povod za ovaj tekst je razmišljanje mog omiljenog srbskog pisca iz Crne Gore, Nikole Malovića, objavljen nedavno (https://stanjestvari.com/2018/01/02/2018-dont-happy-be-worry/). On kaže:“Ako je OK da sve odluke koje jesu ili će biti donijete u našim tzv. parlamentima nemaju nikakvu snagu dok ih ne aminuje prokurator – nije OK da ostanemo i bez crkvene organizacije. Jer jedino ona može da stane u kraj rastakanju svih vrijednosti na kojima i dalje opstaju nade u bolje sutra. Ne negdje tamo daleko, nego nade u bolje sutra ovdje – gdje smo ili gde smo svoji na svome.
Kako će to Srpska pravoslavna crkva uraditi, i da li će, ja ne znam.

Opširnije: O kosovskom zavetu danas i ovde - predbožićna razmatranja

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 05 januar 2018; Pogodaka: 3009

Tekst

pismo odgovor demanti Poštovani gospodine Antiću,
Odgovaram, po meri svojih snaga, na Vaše pismo „Borbi za veru“ (Ovde:), pošto se ono tiče nekih mojih tekstova objavljenih na ovom sajtu.pošto se ono tiče nekih mojih tekstova objavljenih na ovom sajtu.

Unapred da kažem ono čemu me je učio Vladika Danilo: srbska viteška izreka je – KO ZNA BOLJE, ŠIROKO MU POLJE. Svoje tekstove na bilo koju temu ne smatram, ni misaono, ni stilski, crvenim slovom u kalendaru, i uvek ću se radovati kad neko objavi nešto Bogu ugodnije, lepše i bolje; tu, svakako, mislim i na Vaše tekstove, ako ih bude. Po reči Čehova – svaka kuca laje svojim glasom, i male kuce ne treba da budu ljubomorne na glas velikih i moćnih kuca, nego da čine jedan „hor“.

Opširnije: Odgovor Aleksandru Antiću