КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА - ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ
Фотографије на корицама:
Степинац у гостима код Павелића 1941. године,
На паради у Загребу у мају 1945, након уласка ЈНА и
Црвене армије седе Степинац, Бакарић и пуковник НКВД Рак.
Преузмите бесплатно књигу Др З. Чворовића и Др В. Димитријевића „Кловнократија – Србија за владе Александра Вучића“
Срби за издајника, упркос савременим историографима који другачије виде улогу зета кнеза Лазара, и даље кажу да је „Вук Бранковић”.
Одакле данашња потреба многих из тзв. „елите” да буду „Вук Бранковић”?
Из жеље да се „безболно” напусти сопствени идентитет, да се постане неко други, коме ће бити „лакше” кад се потчини моћнијем. Завет верности Богу и себи подразумева светосавско живљење „изнад Истока и Запада” (Владика Николај) и светолазаревско сазнање да је земаљско пролазно, а небеско вечно, то јест да се све даје за образ, а образ ни за шта. Само ако је крст страдања частан, народна слобода је златна. Ко није хтео да живи „косовском мишљу” („Нека буде што бити не може”), увек је тврдио да је српски завет ирационалан, а да је бекство од свог идентитета „разумно” и „одговорно”.
Рецимо, садашњи председник Србије сматра да у борби против тврдокорног националног идентитета треба користити и пијук о таквом ставу изврсну анализу је, својевремено, написао Слободан Антонић.
Вук Бранковић, у драми „Бој на Косову” Љубомира Симовића има своју визију, невероватно сличну кукавичкорационалистичкој визији савремених „еуротичара”, бегунаца од себе и свога. Ево како је Вук излаже светогорском монаху Герасиму, свом рођеном брату:
„Ова соба је велика седам са осам!
Онај бор је висок тридесет метара!
Онај во, пред ковачницом, тежак је седамсто кила!
Над нама је таван за четрес кола сена!
Звоно на торњу у четири избија четири, у седам сати избија седам пута!
Ето шта је моја визија!
Подрум је камени, буре је дрвено, рукавице су вунене! Змија је отровна, бресква је слатка, пелен је горак!
Срба је мало, Турака је много!”
Опширније: Поклон књига др Зорана Чворовића и др Владимира Димитријевића „Кловнократија“
ЖАЛОСТ ЗБОГ КАТЕДРАЛЕ
Наравно да ми је жао због пожара у катедрали Нотр Дам у Паризу. То је символ коначне смрти хришћанства, макар и инославног, на Западу. Европа је нама драго гробље, говорио је, још у 19. веку, Достојевски. И ми, православни, не можемо бити равнодушни према судбини римокатоличког и протестантског Запада, иако је Запад још пре хиљаду година потонуо у јерес, и стао на пут своје пропасти.
Жао ми је због пожара у храму који је свашта поднео од следбеника бесовских преврата, који је скрнављен још у доба Француске револуције, када су у њега уводили жену сумњивог морала која је требало да представља Богињу разума ( разума у доба кад је убилачко револуционарно безумље тријумфовало! ) Ипак, борба се водила, све до недавно. Али изгледа да је пораз стигао. Да, заиста: Запад коначно умире. И овај пожар то јасно сигнализује.
ДРУШТВО МРТВИХ БЕЗБОЖНИКА
Пишући о сведоку европске пропасти, књижевнику Мишелу Уелбеку, Слободан Рељић бележи:“Еуростат ће вам јасно показати да је 35 од сто домаћинстава у Француској, 40 у Немачкој, 44 у Данској или 51 у Шведској – једночлано. Ако узмете да су то земље с милионским заједницама муслимана и других имиграната, који само инцидентно живе сами, онда вам постаје јасно да је прича о Уелбековом јунаку Флорен-Клоду Лабрусу прича о готово половини француске нације. Џорџ Монбио, „Гардијанов“ колумниста, говори о Добу усамљености. Усамљеност се већ међу младим људима појављује као епидемија. „У Енглеској се стање око 700 хиљада мушкараца и око милион и сто хиљада жена преко 50 година процењује драматичним. Ебола вероватно никад неће моћи да се упореди са ударима самоће.
Опширније: Поводом једног пожара - случај катедрале Нотр Дам као знамење времена
Агресивна квази-правна кампања, коју је ЛГБТ заједница покренула против доктора филолошких наука, аутора неколико десетина (!) научних и публицистичких књига и на стотине аналитичких текстова, Владимира Димитријевића, ушла је у нову фазу и у своје прљаве махинације увукла Виши суд у Београду. То да ли ће судије поменуте инстанце бити свесне и пред собом положити рачуне о ономе што се збива није питање лично, него друштвено и државно. Потпуну правну неусаглашеност тужбе против Владимира Димитријевића са Уставом и нормативним актима Републике Србије доказао је доктор правних наука, професор Зоран Чворовић.
Владимир Димитријевић, професор чачанске гимназије, аутор десетина књига и стотина чланака, махом на теме вере, књижевности и просвете, оптужен је пред судом да вређа достојанство ЛБГТ особа. Тако он стаје у ред оптужених и опомињаних људи од пера и угледа, проф. Бранислава Ристивојевића, проф. Милана Брдара, др Мише Ђурковића, који треба да показно одговарају како се обичан Србин или Српкиња, грађанин Србије, не би усудили да буду непокорни диктату нових идеологија.
Владимир Димитријевић је крив, каже тужилац коју је ангажовала извесна НВО која се бори, како истичу, за права ЛГБТ особа, између осталог јер говори и пише да је једина природна породица она коју чине мушкарац, жена и деца! Каква друга природна породица може постојати? Ко може добити децу? Мушкарац и жена, или можда то могу два мушкарца, две жене, два људска бића и амеба, ко?
Пред нама је књига Владимира Димитријевића „Да се зна/ Повереник за заштиту равноправности против слободе мишљења и изражавања“.
Она се бави настојањем идеолога политичког хомосексуализма, и њиховог покровитеља у Србији, Повереника за заштиту равноправности, да ућуткају браниоце породичних вредности и све оне који мисле другачије, и да Србији наметну, као меру и проверу, своју противпородичну идеологију.
Опширније: ТУЖБА ВИШЕМ СУДУ: Владимир Димитријевић на удару противпородичне инквизиције
Не помичи старе међе које поставише оци твоји (Приче Соломонове, 22:28)
ГРАНИЦЕ НИСУ ВАЖНЕ?
Несрећника на месту Председника Србије, на први поглед само Кловна Без Смисла За Хумор, одувек доживљавам мистички, као оличење безбожничке тајне безакоња, чији је коначни циљ да Србе избаци из светосавског и светолазаревског завета. Најзначајнији доказ да је у питању духовни, а не само политички, разоритељ Србства јесте његово настојање да Косово и Метохију преда Арбанасима и НАТО-у, под изговором мењања граница зарад „успостављања трајног мира и безбедности на Балкану”. При чему он, наравно, зна да Косово и Метохија нису за нас пука територија, него стожер идентитета. Уосталом, прича о границама увек је мистичка, без обзира на дводимензионалну политичност. И то није прича само о нашим границама, наравно.
Ако је нешто важно, границе су важне, мада србски идиоти (у античком значењу те речи – они који не брину о пословима заједнице) од настанка несрећне Југославије о томе нису много мислили.
Кад су 1939. године правили Бановину Хрватску, у њу су укључили територије које никад нису биле хрватске, са све Дубровником.
СЛОБОДА МИШЉЕЊА И ИЗРАЖАВАЊА КАО УСЛОВ БЕЗ КОГА СЕ НЕ МОЖЕ
Оно што је тема овoг текста је насртај на слободу мишљења и говора у Држави Србији, пред крај друге деценије 21. века. Колико је ова слобода битна у било којој демократској држави?
Један од наших најугледнијих правника, академик Коста Чавошки, о слободи говора каже: “Нарочито је занимљив случај Obershlik од 1. јула 1997. године у којем је Европски суд недвосмислено потврдио слободу коришћења увредљивих и шокантних термина. Овога пута један новинар, осуђен због увреде, у коментару говора једног политичара овога назива кретеном (trottel). По мишљењу Суда, „дотични говор је очигледно имао за циљ да буде провокативан, и самим тим, изазове жестоке реакције“ (став 31). Сходно томе, иако се речи „подносиоца представке (…) могу сматрати полемичким, оне због тога не представљају неоправдан лични напад, пошто је аутор дао објашњење које је објективно разумљиво и засновано на политичаревом говору“ (став 33). Суд је закључио да је употреба речи кретен (trottel) сразмерна „индигнацији коју је свесно изазвао“ (став 34) политичарев говор, те да стога осуда новинара за увреду представља кршење члана 10 Европске конвенције о људским правима./…/
(Владимир Водинелић) је још 2007. године/…/ објавио опсежан чланак под насловом „Европски стандард слободе медија“, и то у Билтену судске праксе Врховног суда Србије бр. 3, стр. 31-70. После објашњења да су европски стандарди слободе медија, садржани у члану 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, даље развијени у богатој прецедентној пракси (Court’s settled case-law) Европског суда за људска права у Стразбуру, као и бројним актима Савета Европе, проф. Водинелић истиче да Европска конвенција „не јемчи права која су теоретска или илузорна него права која су практична и делотворна“. У оквиру овако зајемчене слободе изражавања Европски суд је допуштао коришћење дифаматорних вредносних исказа, под условом да за такве тврдње постоји одговарајући чињенички основ, а да не представљају напад на личност него на оно што је она говорила и радила. Или како то сам проф. Владимир Водинелић вели:Дифаматорни вредносни искази („звери у униформи“, „идиот“, „судија кукавица“, „пристрасан судија“, „фашистичке тенденције“, „тоталитарна природа“, „идеолошки гротескан и кловновски“, „невероватни спој сировог реакционара, фашистичког тврдоглавца и тешког антисемите“, „варалице“), представљају прекомерне, претеране, несразмерне информације ако су, „без икакве или довољне чињеничне основе“, односно ако не стоје ни у каквој врсти везе са неким чињеницама, што у датим случајевима није било тако јер је за тврдње постојао чињенични основ, односно одређена врста везе са чињеницама, а тврдња није била усмерена на личност, није представљала напад на личност, него на оно што је она говорила или радила
Да се у свету дешава низ ствари које нису у складу са леволибералном глобалистичком „агендом“, види се свуда – од Италије до САД. Да кренемо од Италије: још у августу 2018, италијански Сенат је поништио закон о обавезном вакцинисању деце а у децембру, око римокатоличког Божића, министарка здравља, Ђулија Грило, довршила је процес одбране италијанске деце од принудног ушприцавања сумњивих супстанци.
Претходно су италијанске власти наложиле озбиљно истраживање дечје вакцине - Infanrix Hexa које би требало да садржи следеће антигене: за тетанус, дифтерију и велики кашаљ, деактивиране сојеве вируса полиомиелитиса 1-2-3 и површински антиген хепатитиса Б. Утврђено је да ниједан од тих антигена не постоји у вакцини, што значи да се неће створити антитела за било шта од чега је требало штитити мале Италијане. Вакцине које је глобална фармакомафија продавала Италији не да нису биле корисне, него су и штетне, доказано је.
Претходна, неолиберална власт је 2017. донела закон о обавезном вакцинисању деце. Глобалистички медији су опет устали против „затуцаног Салвинија и његових коалиционих партнера као против непријатеља „јавног здравља“. Ако се томе дода непопустиљви Салвинијев став да се породица састоји од оца, мајке и деце, и да неће бити LGBTXYZ бракова, стварио постају још жешће.
Опширније: Велика биоетичка контрареволуција и подршка др Јовани Стојковић + (ВИДЕО)
ПУТИН О ЦРКВЕНОЈ СИТУАЦИЈИ НА УКРАЈИНИ
На редовној годишњој конференцији за штампу крајем 2018, Владимир Путин је, између осталог, говорио и о црквеној ситуацији на Украјини после одлуке цариградског патријарха Вартоломеја да подржи расколничку „аутокефалну цркву“:
„Оно што се сад дешава у Православљу је, како народ каже, уму несхватљиво. То је директно мешање државе у црквени, религиозни живот. Таквих ствари није било још од доба Совјетског Савеза. Ето шта су, на несрећу, створили: уједињену расколничу цркву стамбулске јурисдикције. То је то: не свиђа им се московска јурисдикција, зато ево стамбулске јурисдикције. Обратите пажњу: Украјинска Црква Московске патријершије била је сасвим независна. Можда се о томе мало зна, али то је фактички сасвим независна Црква. Они су радили све самостално, и епископе су бирали сами. Једина веза је била духовна, помињали су Патријарха московског и све Русије. И то је све. А гледајте какву сад независност добијају из Турске, од турске патријаршије.
ЧИТАНКА У ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИШЉЕЊА И ИЗРАЖАВАЊА, КОЈА СЕ, У ЦРНОЈ ГОРИ, ТРЕНУТНО ЗОВЕ НИКОЛА МАЛОВИЋ
КАКО ЈЕ МАЛОВИЋ ИЗВЕДЕН ПРЕД СУД?
Како пишу подгоричке „Вијести“ од 16. јануара ове године, угледни књижевник из Херцег Новог Никола Маловић ће се наћи пред судом за прекршаје у главном граду Црне Горе јер је, наводно, нарушио јавни ред и мир. Против њега тужбу је поднео полицајац Владимир Лековић. Разлог? Наводно, Маловић је прекршио члан 19. Закона о јавном реду и миру тако што је објавио текст „Хеј, Лолита“ у београдском „Недељнику“, а тај текст је пренео подгорички портал ИН4С.
академик Коста Чавошки
мр Владимир Димитријевић
ИСТИНА О СЛУЧАЈУ МР ЗОРАНА ЧВОРОВИЋА
Шта се згоди кад се ЏЕНДЕР роди
- политички ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ као нови БОЉШЕВИЗАМ
КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА - ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ
Фотографије на корицама:
Степинац у гостима код Павелића 1941. године,
На паради у Загребу у мају 1945, након уласка ЈНА и
Црвене армије седе Степинац, Бакарић и пуковник НКВД Рак.
Преузмите комплетну књигу (PDF 1,5 MB)
Преузмите комплетну књигу (PDF 1,94 MB)
Преузмите комплетну књигу (PDF 0,6 MB)
Преузмите комплетну књигу 2,4 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 1,4 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 6,3 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 0,9 MB (PDF)
СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИК ПРОТА МИЛИВОЈЕ МАРИЧИЋ,
ДУХОВНИ СИН ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА
Преузмите комплетну књигу 0,6 MB (PDF)
ШКОЛОКАУСТ
Како разарају наше образовање
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)
СВЕТОСАВЉЕ И СРБОЦИД
Преузмите комплетну књигу 1,3MB (PDF)
ИЗМЕЂУ ВАШИНГТОНА И ВАТИКАНА
ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА
Преузми комплетну књигу 1,4MB (PDF)
ХОМИНТЕРНА И ГЕЈСТАПО
Преузми комплетну књигу 1,6MB (PDF)
Преузми комплетну књигу 1,8MB (PDF)
КЊИГЕ ОД УТРОБЕ
Записи пропалог песника
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)
СВЕТОСАВЉЕ И ЛИТУРГИЈСКА РЕФОРМА
Преузми комплетну књигу: 1,5 MB (PDF) ⇒►
СА СТРАХОМ БОЖИЈИМ И ВЕРОМ ПРИСТУПИТЕ!
Преузми комплетну књигу: 0,8 MB (PDF) ⇒►
Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2009.
Преузми комплетну књигу: 3 MB (PDF) ⇒►
Издато: 2007.
Место: Горњи Милановац
Издавач: ЛИО, Горњи Милановац
Преузми комплетну књигу: 2.1 MB (PDF) ⇒►
Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 520 KB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.6 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1 MB (PDF) ⇒►
Преузми комплетну књигу: 670 KB (PDF) ⇒►
издавач:Лио, Горњи Милановац, 2008.
Ко је на мрежи: 358 гостију и нема пријављених чланова