Почетна - vladimirdimitrijevic.com - Владимир Димитријевић

Бошко Обрадовић као „амерички човек“ (2. део)

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 23 април 2016; Погодака: 7282

Ето, сад је Бошко Обрадовић, у плаћеном огласу, и на Вучићевим медијима, постао „амерички човек“. Јер, тврде пропагатори ове „генијалне“ идеје, професорка др Јасмина Вујић је „америчка жена“, а она је у Политичком савету Двери, па је, самим тим, и Бошко Обрадовић „амерички човек“.

Занимљиво је да ту „чињеницу“ из плаћеног огласа нису уочили ни академик Коста Чавошки, највећи правник кога Србија има и борац против хашких лажи, ни професор др Мило Ломпар, аутор „Духа самопорицања“, ни професор др Љубомир Протић, легенда борбе за образовање на „несорошевским“ основама, ни др Срђа Трифковић, геополитичар светског гласа и разобличитељ енглеских превара у нашој историји, ни Милорад Црњанин, велико име патриотског новинарства, ни овејани русофил доцент др Зоран Чворовић, заточник србске косовске правде, ни др Слободан Јанковић, који је будућност наше науке о међународним односима, ни др Зорица Кубуровић, угледна србска књижевница, ни Милослав Самарџић, уредник крагујевачких „Погледа“ и сведок истине о ђенералу Дражи, ни Мирослав Крстић, привредник. Они су такође чланови Политичког савета Двери. Да ли то значи да су они „амерички људи“? Или је то професор др Миладин Шеварлић, нестраначки кандидат на листи Двери – ДСС, борац против ГМО-а? Или је то пуковник Љубинко Ђурковић, ратни командант Кошара 1999. године, такође нестраначки кандидат на листи Двери? Или професор др Иван Дојчиновић, физичар, члан Председништва Двери? Ето, ни ја, Владимир Димитријевић, нисам уочио да је Обрадовић „амерички човек.“ Можда сам, и не знајући то, постао „амерички човек“, јер ни по чему не видим да је Бошко Обрадовић „амерички човек“.

По плодовима се дрво познаје

Еванђељски критеријум за нечију делатност је – по плодовима ћете их познати. Који су то американофилни и антисрбски плодови Двери од 1999. наовамо?

Опширније: Бошко Обрадовић као „амерички човек“ (2. део)

Како се води борба против Двери

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 08 април 2016; Погодака: 7348

Двери

То јест има ли Србија право на срећу „Јао, јао“ шмиранта Вучића.

После ослобађајуће хашке пресуде др Војиславу Шешељу ( који није био крив ни за шта, што смо знали од почетка, и о чему смо несустајно сведочили ), Александар Вучић је кренуо у једну од својих кловновских политичких прича – као, јао, јао, изгубих изборе, сад ће сви формирати коалицију против мене, а ја, упркос томе што губим, никад нећу бити за Велику Србију, него ћу погинути за „EU vrednote“. Јао, јао, јадан ја, како ме је Запад напустио ( а ја им све учинио, од продаје Косова и Метохије до неформалног уласка у НАТО ).

И тако је, по ко зна који пут, Вучић на србском патетичан (шмирант из провинцијског позоришта 19. века ), а не енглеском „pathetic“ ( јадан у свом глуматању ). Главни циљ је да гласачи „умерењаци“ прибегну Вучићу, да нас опет, због „Велике Србије“, НАТО не би бомбардовао ( а о бомбардовању, наравно, у свету у коме је Русија сада то што јесте не би било ни помена)…

Опширније: Како се води борба против Двери

Папа Фрањо и америчка реконквиста

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 27 март 2016; Погодака: 34345

Текст

Papa УМЕСТО УВОДА ИЛИ ШТА ЈЕ ПРЕДВИЂАО ДОСТОЈЕВСКИ

Овај текст сам објавио у недељнику „Печат“ 29. марта 2013. године. Није се појављивао на Интернету. Пошто у овом тренутку постоје, бар код неких, наде да је папа Фрањо „фактор стабилности“ и борац против Трећег светског рата, па да се зато с њим требало састајати у Хавани, вреди се сетити чињеница. И пророчанства генијалног Достојевског, који је у будућности видео папу што ће се свету удварати левичарским фразама:

"Папа ће изгубити световну власт. Изгубивши власт, католичка црква ће се можда и узвисити и прочистити, али то јој неће помоћи јер ће то бити само један хокус-покус. Нема вере у самом папи. Католички свештеници су у најбољем случају сујеверни./…/Наивне вернике у целом свету пренеразиће пропаст саме папске државе, а њихово топло саучешће према развлашћеном папи прећи ће у ентузијазам који ће свакако веома утицати на развој европских догађаја. Немири ће захватити Европу и многе снаге поделиће се за и против папе. С друге стране и црква ће започети своју обнову, али то ће опет бити у две фазе – кроз језуитизам и кроз социјализам.“(Ф. М. Достојевски, Бележнице, Партизанска књига, Београд, стр.63). Читаоче, обрати пажњу, јер си свему томе присуствовао:

Опширније: Папа Фрањо и америчка реконквиста

Срби, свиње и вакцинисање или Вучићева концлогорска Србија

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 15 март 2016; Погодака: 16996

Текст

СВИЊЕ, ДЕЦА И ЕУ

У Србији ће свиње ускоро имати већа „људска права“ него Срби и њихова деца. Бар кад је вакцинисање у питању. Наиме, свиње из Србије не могу да се извозе у ЕУ зато што је код нас обавезна вакцинација ових домаћих животиња ради заштите од свињске куге, па је речено да ће ово бити укинуто, зарад ЕУ извоза.(1) Али, зато је недавно пооштрен закон о обавезној вакцинацији деце, па је уведена казна од 150 хиљада динара за оне који одбијају да децу вакцинишу, плус забрана уписивања невакцинисане деце у школе и вртиће. Родитељима се може скинути новац са рачуна, запленити имовина, или се могу послати на принудни рад. Инспекција зове Центар за социјални рад, који непослушном Србину може да одузме дете.(2)

УСКОРО У СРБИЈИ ПРЕСТАЈЕ ВАКЦИНАЦИЈА СВИЊА, АЛИ ВАКЦИНАЦИЈА ДЕЦЕ ПОСТАЈЕ ОБАВЕЗНА, СА КОНЦЛОГОРСКИМ МЕРАМА ЗА ОНЕ КОЈИ СЕ ПРОТИВЕ.

О „БЕЗОПАСНИМ“ ВАКЦИНАМА

Крајем 2015. године родитељи Драшка Бабића, двадесетосмогодишњака из Младеновца, преко суда су добили одштету у вредности од 30 милиона динара зато што је њихов син добио парализу после вакцинисања крајем осамдесетих година 20. века, и због које је сад у инвалидским колицима.

Опширније: Срби, свиње и вакцинисање или Вучићева концлогорска Србија

Зашто Бог не спречи рат

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 16 фебруар 2016; Погодака: 15721

Текст

ВРАТИТИ ТВОРЦУ КАРТУ?

Ако хоћемо искрено, живимо у чудовишном свету.

Марина Цветајева, која је толико волела Немачку и њеног Рилкеа, када је видела куда се запутила Немачка под Хитлером, вриснула је, у једној песми, „Германијо, безумље, безумље чиниш“…Скрхана призорима кланице која тек што је почињала, написала је страшни стих: “Време је, време, време вратити Творцу карту“…И 1941, у Јелабуги, кад јој је син Мур одведен на фронт (а кћи већ у логору), дигла је руку на себе.

У јужноамеричком изгнанству, убио се познати биограф, приповедач и хуманиста, Штефан Цвајг; у књизи „Јучерашњи свет“ описао је сав слом идеала Европе коју је градио, и која је нестала од Првог до Другог светског рата; завршио књигу и полетео у смрт. Ко зна колико још људи у овом часу пролази кроз сличну кризу смисла? И завршавају тако што дижу руку на себе; као Иван Карамазов „враћају Творцу карту.“

Знамо да је светски рат у току, са људима који гину, којима секу главе, са женама и децом која вриште, са болом који се до неба диже, који опаљује небеса пламеном вапаја… Па зашто Бог не спречи рат?

Опширније: Зашто Бог не спречи рат

Темељи европске цивилизације - 1 део

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Видео / Video; Објављено 24 јануар 2016; Погодака: 21539

(Temelji evropske civilizacije 1 deo)

Православље и Русија данас: изазови и одговори

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 13 јануар 2016; Погодака: 18985

Текст

Dedamraz Читав двадесети век за Православну Цркву био је век великих искушења. Руска, Грузијска, Румунска, Бугарска и Србска Црква нашле су се на удару комунизма, као и православни у Чешкој, Словачкој, Пољској, Албанији, итд.Комунизам је хтео да створи рај на земљи, али „рај“ против Бога, па је чинио све да лик Христа, Кога је Владика Николај звао Неуједначитељем и Неуједначивим, избрише са лица земље.

„Безбожна петољетка“, проглашена 1937, имала је за циљ заборављање имена Божјег у СССР-у до 1942; али, избио је Други светски рат, и политика државе према Цркви знатно се изменила, а име Божје помињало се више но икад после 1917. И Хрушчов је обећавао да ће за кратко време на телевизији показати совјетским грађанима „последњег попа“ у земљи која се спремала да скочи „из царства нужности у царство слободе“ (Енгелс). Потписник ових редова је, на скупу у Атини 1996, срео младе из Албаније, који су му причали како је, у време Енвера Хоџе, који је ову земљу прогласио првом атеистичком државом на свету, човек добио преко двадесет година робије зато што су му у дворишту нашли љуске од обојеног васкршњег јајета.

Све је то било. Али, и прошло.

Комунизам је нестао, а Црква Божја је остала.

ИСКУШЕЊА НА ЗАПАДУ

Опширније: Православље и Русија данас: изазови и одговори

На отварању једне изложбе или шта је било, шта нас чека?

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 27 децембар 2015; Погодака: 19123

Текст

70 godina pobede nad fašizmom izložba čačak Пети је новембар 2015. Поводом седамдесетогодишњице победе над фашизмом, отварам изложбу у Народном музеју у Чачку, коју је приредио угледни србски историчар средње генерације, др Милош Тимотијевић. А о чему да говорим?

Да понављам како су нацизам и фашизам били ужасно зло? Наравно, били су. Милош Тимотијевић нас, у каталогу изложбе, опомиње:“Резултати такве политике били су страшни. Пољска је имала шест милиона, а Совјетски Савез чак 27 милиона жртава у Другом светском рату (66% од свих убијених у Европи, односно 45% укупно страдалих људи у свету). Нацисти су на окупираним совјетским територијама директно убили 7,4 милиона обичних мирних грађана. На рад у Немачку насилно су као робове одвели 5,3 милиона људи од којих је 2,2 милиона умрло. На простору СССР-а који су нацисти окупирали спровођено је присилно терање домаћег становништва на рад. Процењује се да је 13,7 милиона људи умрло због исцрпљујућег рада, слабе исхране и нечовечног поступања нациста. Политика истребљења спроводила се и кроз убијање, злостављање, немилосрдно поступање према совјетским ратним заробљеницима. Од 5,7 милиона заробљеника њих 3,2 је умрло“(1,25).

Да кажем колико су нацисти и фашисти зла нанели, и колико би га још нанели да их Русија није савладала, спасавајући тиме и демократски Запад? Опет Тимотијевић:“Заправо само је привремени и самоодбрамбени савез либералног капитализма и комунизма током Другог светског рата спасао демократију, уз неоспорну чињеницу да је војна победа у суштини добијена заслугом Црвене армије. Без совјетске победе западни свет би највероватније изгледао као скуп различитих варијација на фашистичке и ауторитативне мотиве, никако на либерално-парламентарне. Допринос Совјетског Савеза победи над фашизмом био је одлучујући, јер је од укупно 13,6 милиона убијених и заробљених немачких војника у Другом светском рату чак 10 милиона изгубљено на Источном фронту“ (исто,31).

Опширније: На отварању једне изложбе или шта је било, шта нас чека?

Какву нам је Свету Литургију оставио Свети Златоуст ?

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 27 децембар 2015; Погодака: 21786

Текст

Интервју са Владимиром Димитријевићем (Борба за веру)

Данас Црква Божја слави једног од својих највећих светаца, Светог Јована Златоуста. Он је био све што један епископ може бити – од проповедника, преко чудотворца, до исповедника и мученика. Међутим, нарочито нам је драгоцен као аутор Свете Литургије која се у Православној Цркви најчешће служи. Зато смо решили да направимо разговор о томе са нашим сарадником Владимиром Димитријевићем, који се у низу својих књига и зборника бавио литургијским питањима.

ДА ЛИ ЈЕ ЛИТУРГИЈА ИСТА КАО НЕКАД?

ПИТАЊЕ: Господине Димитријевићу, у доба свеопште новотарске хуке и буке често се, управо међу њиховим гласноговорницима, истиче да Литургија Светог Златоуста – није његова Литургија, него је плод каснијих епоха. Да ли је то тако?

ОДГОВОР: У свом делу „О Цркви и Литургији” Св. Симеон Солунски вели: „Јер ништа не додајемо ономе што су нам предали, нити смо изменили шта од онога што нам пренеше. Све смо сачували онако како смо сачували и „Символ вере”. Служимо Литургију онако како су нам је предали сам Спаситељ, апостоли и Свети Оци. Како ју је Господ савршио са Својим ученицима, преломивши хлеб и раздавши им га, као и Чашу, тако поступа и Црква – епископ служи са свештеницима или свештеник са другим свештеницима. О томе сведочи прејемник апостола, Свети Дионисије, учећи нас како да служимо, што ми и чинимо. Василије са Златоустом, који нам предадоше ствари божанствене, тумачећи све више о великим Тајнама, завешташе нам да је савршавамо тако како их савршава наша Црква, и њихове молитве у Литургији сведоче о њиховом учењу које се тиче првог и другог Входа и целокупног остатка обреда”.

Опширније: Какву нам је Свету Литургију оставио Свети Златоуст ?

У одбрану црквенословенског језика

Детаљи: Аутор Владимир Димитријевић; Категорија: Текст; Објављено 19 новембар 2015; Погодака: 22021

Текст

Недавно сам од једног човека на свој мејл на сајту vladimirdimitrijevic. com примио електронску пошту. Човек каже да годинама чита моје текстове, и да се, умногоме, са њима слаже, па је решио да своја размишљања подели са мном, сматрајући да ћу имати разумевања за њих.

Писмо ми се одмах учинило важним и написаним из дубине бића. Схватио сам да превазилиази оквире личне необавезности, и да поставља општа, насушна питања. Решио сам да на њега реагујем – али не својом пукошћу, него текстовима умнијих и угледнијих. Јер, питање богослужбеног језика и мене, већ годинама, привлачи и мучи. Међутим, пошто је ствар општа, и пошто тражи саборна размишљања и решења, пало ми је на памет да писмо овог човека (који, узгред буди речено живи у нашој дијаспори) објавим, да би читаоци могли да знају на шта реагујем текстовима који ће уследити. ОВО ЈЕ ЊЕГОВ СТАВ, НАРАВНО; АЛИ, ПОНАВЉАМ – ПО ДУБИНИ И ОЗБИЉНОСТИ У ЊЕМУ ИМА НЕЧЕГ ОПШТЕГ, НЕЧЕГ ВАПАЈНО НАШЕГ. Чак и ако се човек не слаже са свиме, истинтост постављеног питања, ЊЕГОВ ТОН, не долазе у питање. Ево, дакле, тог писма:

ПИСМО ЧИТАОЦА
„Нешто сам размишљао о свеукупној српској пропасти последњих четврт века, и запањила ме је готово потпуна подударност ове непрестајуће катастрофе са напуштањем црквенословенског језика у богослужењу. Позната ти је латинска изрека ceteris paribus, илити „all other things being equal“, а управо то ме је највише и запањило.

Опширније: У одбрану црквенословенског језика