КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА - ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ
Фотографије на корицама:
Степинац у гостима код Павелића 1941. године,
На паради у Загребу у мају 1945, након уласка ЈНА и
Црвене армије седе Степинац, Бакарић и пуковник НКВД Рак.
Ево како је писао један Србин у 19. столећу:“Пјесме су повијест наша, у њима тражимо добро и зло наше. Други пуци ( , нап. В.Д.) штију их, преводе и чуде се о њима, а ми их се срамимо и још исмијавамо с нашим просвијећеним варварством. Покупимо, браћо, покупимо наше благо, прије него га вјетар времена не погуби. Хљеб из земље, лијепост из пука; пук нам је отац, а земља мајка наша.“ Образован, учен, космполита, он је поучавао своје младе сународнике: “Ви млади, који идете у туђе земље искати знање које вам земља ваша не даје, будите уфање (нада, нап. В.Д.) и весеље, а не жалост и страх отаџбине тужне.
Опширније: Никола Томазео или ко су Срби римокатолици и зашто не желе више да буду Срби
>>Нећу претерати ако кажем да наш српски народ има ту привилегију да на свом челу има две свете личности: оца и сина. Преподобног Симеона Мироточивог као творца српске државе и његовог сина светог Саву који је организовао самосталну Српску православну цркву. Пре светог Саве, за нас су се борили и Исток и Запад и Грци и Латини. Захваљујући светом Сави који је изабрао онај средњи пут, пут самосталности Српске цркве, ми смо данас оно што јесмо. Српски народ треба непрестано да захваљује што је захваљујући светом Сави, са Богом остао насамо. Ни преко Цариграда, ни преко Рима него је успоставио директну везу са Богом. Захваљујући светом Сави који је организовао самосталну СПЦ ми нисмо имали потребе да се Богу обраћамо преко тумача: ни на грчком, ни на латинском језику.
I
Тиме је, заувек у нашој духовној историји, потврђе филокалијски завет православне духовности - да идеал подвижништва у Богочовеку није пука доброта, каткад својствена и непреображеном, грешном срцу, него блистава Лепота свецелосне преображености, која у себи обухвата и Доброту и Истину. Добро, Лепо, Истинито су Једно, и јављају нам се кроз Сина Божијег и Његове угоднике, међу којима је Свети Сава један од најостваренијих еванђељских људи; својим делом и животом он је постао златна двер ка Сунцу Правде и Небеском Јерусалиму, у коме то Сунце сија. Зато га славимо, умивајући очи његовом христоликом красотом, од које смо се отуђили својом греховном помраченошћу и ругобом обезбожености.
Беседа на чачанској прослави пунолетства Двери
Помаже Бог!
Дакле, у пет минута овог говора треба да обухватим осамнаест година постојања и рада Двери. Не у осамнаест минута – мада би и тај подухват био узалудан – него у пет минута. Па да кренем у неоствариво, надајући се да ће овај вербални времеплов доћи до циља.
Ове, 2017. године, навршиће се осам векова од када је Свети Стефан Првовенчани постао србски краљ. У време када је крунисан, Ватикан је био оно што су сада Вашингтон и Брисел, па се велики жупан Србије обратио папи за круну, коју је заиста и добио. У то време, Цариград је био покорен: њиме су владали Латини. И Света Гора је била под папском окупацијом. Иако је добијање круне од папе био пре свега политички, а не црквени чин, Свети Сава је четири године касније, у Жичи, на великом сабору на коме је одржао Беседу о правој вери, свог брата поново крунисао по православном обреду, и као поглавар независне Србске Цркве, чиме је папи заувек ставио до знања коме припада србски народ.
СВЕТИ САВА И РИМ
Препев Владимира Димитријевића
(текст - детаљно)
Двери, овде и сада, морају постати главни наследници онога духа који је Протић описао, духа у коме се могу ујединити и Срби „левичари“ (не комуњаре, наравно, јер су они отишли у другосрбијанце), и Срби „десничари“ (не замлате које србују на начин кафанских клуподера).
У свом огледу о Јовану Скерлићу, „Последњи бард националног романтизма“, у књизи „Стваралац и политика“ ( Нолит, Београд, 1972,170-171), Предраг Протић нас подсећа:“Вуков рат за српски језик и правопис представљао је известан језички преврат, али је он, у исто време, био и поклик за повратак аутентичном Српству, које је српска грађанска класа, по осећању националних романтичара, заборавила.
УМЕСТО УВОДА
Данас сам добио електронску пошту од г. Вујића, који ми шаље слике и пише: “Поштовани господине Димитријевићу, После оних LG “клима” у манастиру Раваници (!?) (овде:), овај новотарски „гаф“ са мобилним телефоном – у току литургијe – Владике шумадијског Јована („претече“... претече у том смислу) је невероватан (!?) (овде:) Ускоро ће – ако овако наставе – и патријарх Иринеј, као и остала браћа, службу обављати уз помоћ lap-topa, а литургија ће постати PowerPoint презентација (!?) За овакве православне свештенике је лош утицај Ватикана – мало. У том смислу, најгори утицај они имају сами на себе (!?)“
И тако се поново поставило једно од кључних питања данашњице – питање технике у Цркви. Пре шест година, о томе сам, на сајту „Борба за веру“, објавио текст „Да ли би Христос користио Интернет“. Сада га поново нудим на увид читаоцима.
Владимир Димитријевић
ДА ЛИ БИ ХРИСТОС КОРИСТИО ИНТЕРНЕТ?
Поштовани посетиоци,
Поклањамо Вам пдф књиге оца Митрофана "Оставштина за будућност". Један од највећих хиландарских монаха 20. века у овој књизи је представљен у свом најбољем светлу. Желимо Вам духовно уживање.
Отац Митрофан Хиландарац
ЖЕЉКО ПЕРОВИЋ, ПИСМА ИЗ МАЛОГ ЈЕРУСАЛИМА
(ПИ ПРЕС, КЊИГА ЗНАМЕЊЕ, ПИРОТ 2016. ГОДИНЕ)
О ОВОМ ПРЕДГОВОРУ
Намучих се питајући се - како да напишем предговор за књигу на чије ће стране свакако канути многа суза побожног читаоца? Јер, дело о пиротском Јерусалиму, које је кроз себе ка читаоцима пронео богољубиви и књигољубиви брат Жељко Перовић, не треба приказивати на начине толико уобичајене у нас – брзо и површно.
Уосталом, као све ово написати кад стално добијаш потребу да преписујеш читаве одломке, да их, у самом предговору, стављаш на увид читаоцу, па ти се чини – све ћеш преписати, а то је већ апсурдно, јер не може цела књига да стане у предговор…
академик Коста Чавошки
мр Владимир Димитријевић
ИСТИНА О СЛУЧАЈУ МР ЗОРАНА ЧВОРОВИЋА
Шта се згоди кад се ЏЕНДЕР роди
- политички ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ као нови БОЉШЕВИЗАМ
КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА - ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ
Фотографије на корицама:
Степинац у гостима код Павелића 1941. године,
На паради у Загребу у мају 1945, након уласка ЈНА и
Црвене армије седе Степинац, Бакарић и пуковник НКВД Рак.
Преузмите комплетну књигу (PDF 1,5 MB)
Преузмите комплетну књигу (PDF 1,94 MB)
Преузмите комплетну књигу (PDF 0,6 MB)
Преузмите комплетну књигу 2,4 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 1,4 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 6,3 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 0,9 MB (PDF)
СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИК ПРОТА МИЛИВОЈЕ МАРИЧИЋ,
ДУХОВНИ СИН ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА
Преузмите комплетну књигу 0,6 MB (PDF)
ШКОЛОКАУСТ
Како разарају наше образовање
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)
СВЕТОСАВЉЕ И СРБОЦИД
Преузмите комплетну књигу 1,3MB (PDF)
ИЗМЕЂУ ВАШИНГТОНА И ВАТИКАНА
ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА
Преузми комплетну књигу 1,4MB (PDF)
ХОМИНТЕРНА И ГЕЈСТАПО
Преузми комплетну књигу 1,6MB (PDF)
Преузми комплетну књигу 1,8MB (PDF)
КЊИГЕ ОД УТРОБЕ
Записи пропалог песника
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)
СВЕТОСАВЉЕ И ЛИТУРГИЈСКА РЕФОРМА
Преузми комплетну књигу: 1,5 MB (PDF) ⇒►
СА СТРАХОМ БОЖИЈИМ И ВЕРОМ ПРИСТУПИТЕ!
Преузми комплетну књигу: 0,8 MB (PDF) ⇒►
Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2009.
Преузми комплетну књигу: 3 MB (PDF) ⇒►
Издато: 2007.
Место: Горњи Милановац
Издавач: ЛИО, Горњи Милановац
Преузми комплетну књигу: 2.1 MB (PDF) ⇒►
Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 520 KB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.6 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1 MB (PDF) ⇒►
Преузми комплетну књигу: 670 KB (PDF) ⇒►
издавач:Лио, Горњи Милановац, 2008.
Ко је на мрежи: 109 гостију и нема пријављених чланова