Početna - vladimirdimitrijevic.com - Владимир Димитријевић

2017: šta je bilo, šta nas čeka

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 23 januar 2018; Pogodaka: 6352

Tekst

UMESTO UVODAUMESTO UVODA

Kao i svake Srbske Nove godine, tako i ove, nastojali smo da zabeležimo neka ramišljanja o onome što smo preživeli i o onome što nas može čekati u narednom periodu. Izbor je ličan, i kreće se od društvenih fenomena do rastanka sa časnim ljudima Božjim. Neki tekstovi su objavljeni u „Pečatu“. Čitalac će, svakako, imati svoje prioritete. Važno je, međutim, da svako odnas razmišljao protekloj godini u skladu sa hrišćanskim shvatanjem: Čovek iznad svega, a Bog iznad čoveka (Vladika Nikolaj).

NEOBELEŽENI JUBILEJI 2017.

Ove godine nismo dostojno obeležili osamstogodišnjicu krunisanja Stefana Prvovenčanog, kao da to nije jedna od najvažnijih godišnjica naše istorije.

Opširnije: 2017: šta je bilo, šta nas čeka

Tragikomedija bezbožnog montenegrinstva - Miladin Ćosović o konvertitstvu

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 22 januar 2018; Pogodaka: 6637

Tekst

montenegrini 01 ZAŠTO KONVERTITI BEŽE OD SRBSTVA?

Da, zaista je teško u ovom vremenu biti Srbin. I mnogi Srbi kad vide kako je teško ili padnu u očajanje, i odluče da su nešto drugo (neko drugi), ili ih uhvati manija veličine, pa postanu „Srbi, narod najstariji“. Zato nam je potrebno veliko rasuđivanje.

Vredi se, sada i uvek, setiti onog najbitnijeg: činjenice da je Crkva Božja najveći dar ljudima. Osnovana Ocem kroz Sina u Duhu Svetome, ona već stolećima ljude iz grumenja ilovače pretvara u sinove i kćeri Božje, rađajući ih za večnost. I zato pravoslavni čovek puna srca može da usklikne:“Majka Crkva!“Tako je i sa nama, Srbima, kojima je Bog kroz Svoju Crkvu dao sve što jesmo. Da nas Sveti Sava nije rodio u Hristu, gde bismo mi bili i šta bismo bili?

Opširnije: Tragikomedija bezbožnog montenegrinstva - Miladin Ćosović o konvertitstvu

O Marksu, Engelsu i Srbima

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 12 januar 2018; Pogodaka: 4279

Neobično je to. Rimokatolici, od Marije Terezije do Pavelića, protestanti, poput Hegela, komunistički ideolozi, poput Marksa i Engelsa, Srbe uvek vide kao strano telo EvropeNeobično je to. Rimokatolici, od Marije Terezije do Pavelića, protestanti, poput Hegela, komunistički ideolozi, poput Marksa i Engelsa, Srbe uvek vide kao strano telo Evrope

U svojoj novoj knjizi „Moć i beščašće“ pripovedač i esejista iz Gornjeg Milanovca, Miladin Ćosović, zapaža: „Engels je, podstaknut visokim mišljenjem Getea, Hajnea i Herdera o srpskoj narodnoj poeziji, počeo da uči srpski jezik, ali nije oduševljen – u svemu vidi „produženu rusku ruku i ništa više”. Engels je dobro poznavao srpsku istoriju, znao je za srpsku srednjovjekovnu državu, znao je za sve borbe Srba za slobodu od otomanskog zla, a ipak i on i Marks podlegli su nekakvim svojim krutim etno-sociološkim šemama o narodima u Evropi. Svrstavali su ih u dvije grupe: u prvoj su veliki kulturni narodi nosioci istorijskog, civilizacijskog i privrednog napretka (u kojima će po njihovom „naučnom” proročanstvu najprije doći do revolucionarnih promjena, u njima je proleterijat najmasovniji), dakle, keltsko-romansko-germanski narodi zapadne Evrope (Englezi, Francuzi, Nijemci), a od Slovena jedino Poljaci; drugu grupu čine, kako piše Miladinović, manje više „varvarski otpaci naroda”, a to su Geli u Škotskoj, Bretonci u Francuskoj, Baski u Španiji, Rumuni, Grci, svi Južni Sloveni, čak i Rusi. Oba ova nadmjena revolucionarna teoretičara bila su odbojno raspoložena prema Srbima i njihovoj borbi za oslobođenje. Marks je Srbe ubrajao u male „zakržljale, nužno kontrarevolucionarne narode bez istorije i istorijske svijesti, čija je jedina sudbina da nestanu u oluji svetske revolucije”. Engels je s oduševljenjem prihvatio vijest da su Srbi poraženi u ratu sa Turskom 1878. godine. Pisao je: „Srpska oslobodilačka vojska mora da živi na svoj vlastiti račun i posle razmetljive ofanzive, a da nije nigde ozbiljno tučena, najprije u svoju hajdučku jazbinu.” Kao što se vidi, dogmate Marks i Engels omalovažavali su male narode, odricali im pravo na borbu za oslobođenje, na samostalnu državu, proricali im nestajanje sa istorijske scene.“

Opširnije: O Marksu, Engelsu i Srbima

U odbranu prirodne porodice

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 12 januar 2018; Pogodaka: 5721

Текст

nikodijevici porodica 1930 RODNA RAVNOPRAVNOST I PROPAGANDA HOMOSEKSUALIZMA

Pred čitaocem je tekst nastao uoči donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti pripremljenog za usvajanje u 2018. godini i niza pratećih dokumenata čije će posledice po našu, ionako razorenu porodicu, biti ogromne. S obzirom na činjenicu da se ovo pitanje postavlja sa svom oštrinom na našem terenu, a da većina čitalaca nije dovoljno upućena o čemu je reč, on ima za cilj da građane obavesti o najstrašnijem nasrtaju totalitarne vlasti na porodicu, koji se može porediti samo sa komunističkim udarcem na duhovne i porodične vrednosti.

Opširnije: U odbranu prirodne porodice

Pojte Bogu našemu, pojte

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 12 januar 2018; Pogodaka: 7992

Tekst

BOGOMOLJAČKE PESME I VLADIKA NIKOLAJ – NOVI DAMASKIN, NOVI SLATKOPOJAC

PRAVOSLAVNO UČENJE O POJANJU

U prelepoj molitvi koju izgovara sveštenik prilikom osveštavanja vode (na Bogojavljenje, uoči krštenja, itd.) ukratko su izložena neizreciva i čudesna dela Božja, počev od stvaranja sveta do spasenja čoveka, porobljenog grehom, smrću i đavolom. Premudrost Tvorčeva sav svet je stvorila kao hram ispunjen pesmom sklada i spokoja. „Muzika sfere”, o kojoj su govorili drevni mudraci, upravo i jeste večna harmonija i lepota koja krasi kosmos i zbog koje, kada je iz nepostojanja sve privedeno u postojanje, „pjevahu zajedno sve zvijezde jutarnje i sinovi Božji klikovahu” (Jov 38, 7).

Opširnije: Pojte Bogu našemu, pojte

Drugi odgovor Aleksandru Antiću

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 12 januar 2018; Pogodaka: 4056

Tekst

JOŠ JEDAN ODGOVOR NA NASUŠNA PITANJA

pismo odgovor demanti 2 Hristos Se rodi!

Poštovani gospodine Antiću,

Prvo da Vam zahvalim na rečima razumevanja za moj rad. (ovde http://borbazaveru.info/content/view/10276/1/)

Trudim se, često neuspešno, da svoju borbu za hrišćanske vrednosti usmerim ka službi Bogu i bližnjem, i stvarno sam otvoren za svaku vrstu razmene mišljenja. A kako hrišćanin sme drugačije? Pažljivo sam pročitao Vaše pismo, i imam razumevanja za stav da mnoge stvari koje se sada dešavaju nekad nisu postojale – pre svega, mediji, i iznad svega – Internet spojen sa mobilnim telefonima. Ono što nam je ostalo od Svetih Otaca je stoti kanon Šestog vaseljenskog sabora, koji zabranjuje slikanje pornografije na daskama. A gde smo mi sad?

Opširnije: Drugi odgovor Aleksandru Antiću

O kosovskom zavetu danas i ovde - predbožićna razmatranja

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 07 januar 2018; Pogodaka: 3754

Tekst

kosovski boj radenko O POVODU

Povod za ovaj tekst je razmišljanje mog omiljenog srbskog pisca iz Crne Gore, Nikole Malovića, objavljen nedavno (https://stanjestvari.com/2018/01/02/2018-dont-happy-be-worry/). On kaže:“Ako je OK da sve odluke koje jesu ili će biti donijete u našim tzv. parlamentima nemaju nikakvu snagu dok ih ne aminuje prokurator – nije OK da ostanemo i bez crkvene organizacije. Jer jedino ona može da stane u kraj rastakanju svih vrijednosti na kojima i dalje opstaju nade u bolje sutra. Ne negdje tamo daleko, nego nade u bolje sutra ovdje – gdje smo ili gde smo svoji na svome.
Kako će to Srpska pravoslavna crkva uraditi, i da li će, ja ne znam.

Opširnije: O kosovskom zavetu danas i ovde - predbožićna razmatranja

Odgovor Aleksandru Antiću

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 05 januar 2018; Pogodaka: 3882

Tekst

pismo odgovor demanti Poštovani gospodine Antiću,
Odgovaram, po meri svojih snaga, na Vaše pismo „Borbi za veru“ (Ovde:), pošto se ono tiče nekih mojih tekstova objavljenih na ovom sajtu.pošto se ono tiče nekih mojih tekstova objavljenih na ovom sajtu.

Unapred da kažem ono čemu me je učio Vladika Danilo: srbska viteška izreka je – KO ZNA BOLJE, ŠIROKO MU POLJE. Svoje tekstove na bilo koju temu ne smatram, ni misaono, ni stilski, crvenim slovom u kalendaru, i uvek ću se radovati kad neko objavi nešto Bogu ugodnije, lepše i bolje; tu, svakako, mislim i na Vaše tekstove, ako ih bude. Po reči Čehova – svaka kuca laje svojim glasom, i male kuce ne treba da budu ljubomorne na glas velikih i moćnih kuca, nego da čine jedan „hor“.

Opširnije: Odgovor Aleksandru Antiću

Beseda povodom stogodišnjice dolaska ruske emigracije u Srbiju

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 01 januar 2018; Pogodaka: 7781

ruska emigracija 1 UMESTO UVODA

Ova beseda je pročitana na svečanoj akademiji upriličenoj 9. decembra 2017. u Čačku povodom stogodišnjice dolaska ruskih emigranata u Srbiju. U vreme kad serije poput „Senki na Balkanu“ te emigrante predstavljaju kao razbojnike, vredi se setiti istine.
Posvećeno beskrajno dragom profesoru Andreju Tarasjevu, čoveku koji je za mene uvek bio oličenje Rusije

Dame i gospodo, poštovani skupe,

Pre sto godina, Treći Rim, Rusija, hrišćansko carstvo, našao se na udaru sila koje su želele da pravoslavno hrišćanstvo nestane kao istorijski delatna sila, i Moskva je postala središte Treće Internacionale. Izbio je krvavi građanski rat, koji je, do 1922, odneo šest miliona života. Mnogi koji nisu želeli da žive u sovjetskoj utopiji, koja se kasnije ulila u GULAG, krenuli su, da sačuvaju golu dušu, u izbeglištvo širom Evrope i sveta. Među njima su bili i oni koji su došli u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, a naročito među Srbe, koji im, na čelu sa kraljem Aleksandrom, nikad nisu zaboravili žrtvu što su je podneli kada su ušli u Prvi svetski rat da bi spasili Srbiju od, punog krvi i užasa, germanskog prodora na Istok. Srbi nisu zaboravili ni Svetog cara mučenika Nikolaja, ubijenog sa čitavom porodicom od strane Lenjinovih krvoloka 1918, jer je Car zavojštio sa Bečom i Berlinom da bi spasao svoju pravoslavnu braću sa Balkana. Njegovu žrtvu Vladika Nikolaj poredio je sa žrtvom Cara Lazara.

Opširnije: Beseda povodom stogodišnjice dolaska ruske emigracije u Srbiju

16. godišnjica ubistva Nebojše M. Krstića

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 27 decembar 2017; Pogodaka: 3918

nebojsa m krstic

Umesto predgovora

Na Vavedenje Presvete Bogorodice navršilo se šesnaest godina od ubistva Nebojše M. Krstića, srbskog pisca i državotvorca, koji je poginuo u podmetnutoj saobraćajnoj nesreći. Tim povodom, objavljujem intervju koji sam sa Krstićem vodio 1994. godine za kragujevačke „Poglede“. Aktuelan je i danas.

OBRAZ I OTAČASTVO / RAZGOVOR SA NEBOJŠOM M. KRSTIĆEM

Opširnije: 16. godišnjica ubistva Nebojše M. Krstića